Berlin je ulazak Prištine u CEFTU uslovio otvaranjem administrativnog prelaza za transport srpske robe. Svestan posledica, Kurti je odlučio da “digne rampu” za sada samo na Merdaru, ali se očekuje da uskoro to učini i na drugim administrativnim prelazima kada, kako kaže, nabavi “skenere”.
Imajući to u vidu, po istom modelu Zapad bi mogao da utiče na Prištinu da napokon osnuje ZSO. Samo je pitanje ko i kada?
“Amerika na Kosovu može da učini na Kosovu ako hoće”
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, ističe za “Blic” da Amerika može sve da učini na Kosovu i Metohiji ako hoće.
– Ako Amerika neće ništa da učini onda će da uputi samo prekor Prištini i Aljbinu Kurtiju. Vlast u Prištini ne zavisi od Amerike 50 ili60 odsto nego 110 posto. Vašington može političkim inženjeringom da utiče na vlast u Prištini – ocenjuje Popov.
Kako kaže, Amerika presudno može da utiče i na rezultat predstojećih parlamentarnih izbora na KiM 9. februara.
– Vašington može da izađe u javnost i da kaže – ko ne bude kooperativan s nama nema ni naše političko sponzorstvo nezavisnosti Kosova ni ekonomsku podršku. Pa da vidimo da li bi u tom slučaju Kurti ili bilo ko drugi pobedio na izborima – navodi Popov.
Haris će voditi politiku kontinuiteta prema Kosovu, a Tramp vraća sve u 2019?
Naš sagovornik dodaje da bi pritisak Vašingtona na Prištinu mogao da bude različit u zavisnosti od ishoda predsedničkih izbora u Americi 5. novembra.
– Ako pobedi Kamala Haris Amerika će voditi politiku kontinuiteta prema Kosovu koja će će biti koordinisana sa EU, Briselskim sporazumom, francusko-nemačkim planom. S druge strane, ukoliko Donald Tramp ponovo bude predsednik opet ćemo se možda vratiti na period kada su Vučić i Tači razgovarali o razgraničenju i razmeni teritorija s tim što sada nije situacija ista kao 2018. i 2019. godine kada su Srbi imali suverenu vlast na severu Kosova – analizira Popov.
Latinović: Poluga pritiska pre u rukama Nemačke nego Amerike
S druge strane, Branka Latinović, nekadašnja ambasadorka Srbije pri OEBS-u, smatra da je poluga pritiska na Prištinu u vezi sa formiranjem ZSO, pre svega, u rukama Nemačke, a ne Amerike.
– Pokazalo se to i na slučaju otvaranja Merdara za uvoz srpske robe kada je Priština zauzvrat dobila mesto u CEFTI. Verovatno da će Nemačka imati presudnu ulogu i kada se radi o ZSO bez obzira na to da li će Kurti ostati na vlasti ili doći neko drugi. Jer je Zapadu u interesu da se što pre formira ZSO-a koje je glavno pitanje na agendi – analizira Latinović za “Blic”.
Kako kaže, konkretni koraci ka osnivanju ZSO bi mogli da se očekuju i pre izbora na Kosovu.
– Videćemo da li će u novembru na komitetu ministara Saveta Evrope biti na dnevnom redu prijem Kosova u Savet Evrope ili će to pitanje ostati u fioci. Ako ostane u fioci to će biti signal Prištini da nije ništa učinila na formiranju ZSO i da mora što pre da aktuelizuje to pitanje. Kurtiju bi približavanje Kosova Savetu Evrope mogao biti adut na predstojećim izborima – zaključuje Latinović.
O’Brajen: Očekujemo da Priština pošalje nacrt statuta ZSO Ustavnom sudu
Podsećanja radi, formiranje ZSO je bio tema dvoiposatnog razgovora Džejmsa O’Brajena, pomoćnika američkog državnog sekretara zaduženog za Evropu i Aziju i Kurtija u Prištini. Tom prilikom O’Brajen je rekao da se očekuje od prištinske vlade da pošalje nacrt statuta ZSO Ustavnom sudu i da je to “osnovno opredeljenje”.
Kako je naveo, ZSO je način da slične opštine razmene iskustva i razgovaraju o tome kako će se nositi sa problemima.
– Udruženje je veoma često u Evropi, koliko znamo, širom Evrope postoji preko 400 takvih udruženja – rekao je O Brajan koji je dodao i da “Kosovo nije u Savetu Evrope jer nema koordinacije”