Toni Musulin, Francuz balkanskog porekla, bio je vozač kombija za transport novca u Francuskoj, ali je zbog akcije koju je osmislio i izveo 2009. godine, postao planetarno poznata ličnost. U zatvoru je proveo četiri godine, tokom kojih je čak dobijao i ponude za brak, a njegov čin inspirisao je i jedan film snimljen u toj zemlji.

Toni Musulin je rođen 1970. godine u Francuskoj, u porodici majke srpskog i oca hrvatskog porekla. Živeo je prilično mirnim i može se reći „običnim životom“. Počeo je da se bavi elektronikom kao njegov otac, ali je kasnije postao vozač u firmi Loomis koja se bavi transportom novca za različite banke i kompanije u Francuskoj. U tom trenutku je Musulin u firmi bio zaposlen već 10 godina i slovio je za vrednog i predanog radnika.

Musulinov život se promenio iz korena 5. novembra 2009. godine. Naime, jedan naizgled običan dan pretvorio se u akciju ravnu holivudskom scenariju kada su Musulin i njegove kolege dobile zadatak da za jednu banku prevezu 11,6 miliona evra. Tokom rutinske vožnje, dvojica njegovih kolega su napustila kombi i on je odlučio da iskoristi taj trenutak – dao je gas i počeo da beži sa pozamašnom svotom novca, spakovanim u zaštitne kese u zadnjem delu kombija.

Unapred pripremljena pljačka

Francuz balkanskog porekla je uspeo da pobegne kobnog dana, ne ostavljajući sa sobom gotovo nikakve tragove. Bio je smiren i tokom bekstva je čak poštovao i saobraćajna pravila i ništa nije ukazivalo na to da vozi pun kombi ukradenog novca. Takvo ponašanje se moglo objasniti samo činjenicom da je pljačku i bekstvo prethodno detaljno isplanirao i to se na kraju ispostavilo kao tačno.

Tri sata kasnije, policija je pronašla kamion za prevoz novca. Ali prazan. Bilo je nesumnjivo da je Toni pobegao sa novcem.

Opsežna potraga za njim je trajala danima, uskoro su svi svetski mediji brujali o Balkancu koji je pobegao sa 11,6 miliona evra. Sve oči bile su uprte u francusku policiju.

Nekoliko dana kasnije nađena je iznajmljena garaža. Da je trebalo da posluži za skladištenje novca, istražiteljima je bilo jasno kada su ugledali duple zidove. Na licu mesta zatečen je i novac razbacan na sve strane, što je ukazivalo da Musulin najverovatnije nije stigao da sve spakuje kako je planirao. Svaka sumnja da je pljačka bila unapred isplanirana je otklonjena kada su utvrdili da je taj prostor iznajmljen na lažno ime.

Ispraznio račune u banci i nestao Neposredno pre pljačke ispraznio je svoje račune u banci na kojima je imao 137.000 evra, što je bila pozamašna suma za jednog vozača kombija. Takođe, niko nije mogao da objasni ni odakle jednom takvom vozaču dva “ferarija” u svom vlasništvu, ali je Toni to glat opravdao činjenicom da je želeo da otvori agenciju za iznajmljivanje luksuznih automobila.

Potraga za njim je nastavljena, a uprkos tome što je bila intenzivna, nisu mogli da pronađu bilo kakav drugi trag koji bi otkrio njegovu lokaciju.

Predaja u Monaku

Desetak dana kasnije, Musulin je odlučio da se preda. Otišao je u Monako 16. novembra 2009. godine i predao se tamošnjoj policiji koja je potpuno šokirana gledala neuglednog muškarca, u farmerkama i crnom duksu, sa bradom starom barem pet dana, kako ulazi u stanicu.

Nisu mu verovali da je to on čak ni kada je pokazao pasoš, zbog čega su ga idenfitikovali preko otisaka pristiju.

„Proverili smo otiske prstiju i shvatili da se pred nama ne nalazi nikakav ludak. Sa bradom je bio skoro neprepoznatljiv. O svemu su obaveštene sudske vlasti Monaka, kao i njihove francuske kolege. Musulin je odavao utisak čoveka koji želi da raščisti račune sa pravdom“, rekao je šef policije Monaka tada.

Usledio je sudski proces, nakon kog je osuđen na pet godina zatvora od kojih je odslužio četiri. U intervjuu koji je dao za „Paris match“ pljačkaš je ispričao da je odbio puštanje iz zatvora uz nanogicu, iako je imao tu mogućnost, želeći da u potpunosti bude slobodan čovek kada izađe iz kazamata. Negirao je da je pljačku planirao, a svoje dane u zatvoru je opisao kao teške, budući da se više puta našao u centru nasilnih okršaja sa one strane rešetaka.

U intervjuu je, pored ostalog, potvrdio navode koji su se tih godina pominjali u medijima, da je pored brojnih pisama podrške, paketa i novca koji su mu  nepoznati ljudi slali, dobijao i veći broj ponuda za brak! Pakete i novac je vraćao, a romantične ponude takođe odbijao.

Na pitanje koje sve interesuje – gde se nalazi preostali novac koji policija nije pronašla – Musulin odgovara da od pljačke nije uzeo niti jedan evro!

„Ljudi vole da veruju drugačije i ja im to mišljenje neću menjati, jer me nije briga. Ipak, da sam znao šta ću se uspeti da preživim u zatvoru, ne bih dozvolio da ponovo napravim takvu grešku“, kazao je za „Paris match“. Objasnio je i da se predao jer bez novca nije mogao dugo da beži i skriva se, a kada se u sve umešao Interpol, shvatio je da situacije veoma ozbiljna.

Svetska popularnost

Gotovo ceo svet je brujao o Balkancu koji je opljačkao francusku banku i nestao sa novcem. Imajući u vidu da tokom nje nije izazvao nijedan incident, nije imao bilo kakav nasilni ispad, stekao je svetsku popularnost i pobrao simpatije mnogih, pa je tako 2013. godine snimljen film o njegovom životu po imenu „11.6“. Pridodavali su mu se epiteti poput „moderni Robin Hud“, njegov fizički izgled bio je primamljiv ženama, dok su se muškarci divili njegovoj rešenosti i hrabrosti. Pored filma, o ovom događaju je napisana i knjiga, a na društvenim mrežema su njegovi fanovi napravili stranicu posvećenu njemu, štampali su majice sa njegovim likovima, pravili šolje i slično.

„Siguran sam da policija zna da nisam uzeo nijedan peni od te pljačke jer da jesam, sigurno je da bi me pratili i nakon izlaska iz zatvora“, tvrdio je Musulin.

Jedan dan bi na trening došao biciklom, drugi „ferarijem“

Musulinova biografija i dalje je obavijena misterijom. Kako bi se stekla jasna slika o tome ko je on bio, novinari francuskih medija razgovarali su sa njegovim prijateljima. Francuski list pisao je da je živeo sam u predgrađu Liona i radio za platu od 1.700 evra. Njegovi prijatelji su kazali da je uspeo da kupi „ferari F40“ vredan 160.000 evra, kao i „audi A8“. Aprila 2009. prijavio je da mu je „ferari“ navodno ukraden.

List „Le Mond“ preneo je reči Musulinove bivše devojke, koja je rekla da nije pušio, nije pio i da je slabo izlazio. Vlasnik teretane u koju je dolazio opisuje ga kao čoveka punog paradoksa – jednog dana bi na trening došao biciklom, drugog dana „ferarijem“.

Nekoliko prijatelja je svedočilo da je bio uključen u biznis iznajmljivanja automobila, a navodno je u saradnji sa prijateljem 2007. kupio jedan bar u blizini Liona.