Na konstataciju urednice i voditeljke Ivane Mastilović Jasnić da pojedini studentski plenumi predlažu ekspertsku vladu, ali bez aktuelnih i bivših političara, pa i bez članova Proglasa, Bjegović je odgovorio pitanjem: “Šta onda hoće?”
.ice-box { –ice-box-color: #c00; }
– Neki studentsko-profesorski pokret uvek može. Složio bih se sa studentima oko svega, samo da se za svoje ciljeve bore nakon što završe sve fakultetske obaveze – rekao je Bjegović.
Stojanović je istakao da je dominantno većinski stav Srbije da ne želi političare u vladi, ali da “moramo da se vratimo tome da reč partija i reč političar ne ostanu tako prljavi”.
– Ima ona izreka: bolje ćerka nešto, nego sin nešto… E, sad je izreka: bolje ćerka nešto, nego sin političar. Na tom uništenju se radilo godinama i to satanizacijom i demonizacijom opozicije. Deluje mi da se sada vraća kao bumerang vladajućoj strukturi. To traje godinama i jako će se teško iz toga izaći – rekao je Stojanović.
Da li bi se glasalo za profesorsko-studentsku listu
Stojanović je istakao da, sve i da bude predložena ekspertska vlada, to mora da bude izglasano od 250 narodnih poslanika. Kao problem ističe da vlastima sada nije protivnik samo opozicija, te da bi bilo zanimljivo videti šta bi bilo ako bi na izbore izašla neka studentska i profesorska lista.
Profesor Petrov se nadovezao da je skeptičan da bi se glasalo za tu profesorsko-studentsku listu.
– Vidim na uzroku mog fakulteta (Pravnog u Beogradu), kod profesora koji su podržavali studenske blokade, da tu postoje vrlo različiti motivi i stepen involviranosti u celu priču. Studenti su inicijalno vrlo zdrav element našeg društva, ali moraju biti politički artikulisani – rekao je Petrov.
Bjegović je dodao da mi (pre)veliku pažnju u političkom smislu pridajemo studentima.
– Pa, zar to nisu studenti od 20, 21, 22 godine!? Znate koliko su oni zreli politički? To ne treba niko nikoga da ubeđuje. Ako se želi promeniti, hajmo na izbore. To je jedini put koji je prihvatljiv za sve – istakao je Bjegović.
Stojanović je uzvratio da opozicija i narod imaju prevelika očekivanja od studenata.
– Ja nemam nikakva (očekivanja). Oni su već dovoljno uradili – rekao je Stojanović.
Blic televizija, svaka vam čast
Govoreći o medijskoj situaciji, Stojanović je rekao da gledaoci televizija sa nacionalnom pokrivenošću dosad nisu imali prilike da vide studente, “osim nekoliko puta na RTS”, i nisu mogli da vide ovakvu debatu (kao u tom trenutku na Blic TV).
– Blic televizija, svaka vam čast, obožavam da dođem ovde, da ukrstim mišljenje, i čak se plašim da će narod otupeti od odsustva dijaloga. Zato je meni ovo, hvala vam na pozivu, prilika da suočimo mišljenja, ali toga nema na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću – rekao je Stojanović.
Na pitanje Ivane Mastilović Jasnić da li bi savetovao predstavnicima opozicije da idu na televizije sa nacionalnom pokrivenošću, Stojanović je odgovorio:
– Apsolutno! Ja ovo govorim sve ovo vreme. Apsolutno, svuda i s kim god. Koristite, pa makar i dva minuta.
O studentskoj blokadi RTS-a
Na pitanje Ivane Mastilović Jasnić kako mu izgleda poslednja akcija studenata (na blokadi RTS i RTV), Stojanović je odgovorio da smo imali sličnu akciju pre nekoliko nedelja.
– Rekao bih da je bila bezuspešna. Razumem potrebu da se reaguje na to kako javni servisi izveštavaju o protestima, a opet ne vidim, kad jednom nije uspelo, zašto bi uspelo drugi put – rekao je Stojanović.
Profesor Petrov je rekao da nije previše fasciniran mitinzima posle kojih sve, kako je rekao, manje-više ostane isto.
– Mislim da moramo da razgovaramo. Polažem svu nadu u novi vladu, a ta nada mi se rasplamsava činjenicom da je rasprava u Skupštini (u utorak) bila kulturna – rekao je profesor Petrov.
Petrov je istakao da je neophodno vratiti dijalog u institucije, jer ulica nije rešenje za nezadovoljstva.
O Đuri Macutu
Bjegović je mandatara Macuta ocenio kao čoveka koji nastupa drugačije u smislu smirenosti.
– I pored toga, moja procena je da se društvena kriza neće tako lako završiti, bez obzira na novi sastav vlade. Macut je pomenuo dijalog, ali s druge strane treba uvek vršiti procenu da li druga strana želi da razgovara. Pozivanje na dijalog druga strana ne čuje, s obzirom na to da oni imaju svoj cilj i svoj zadatak koji pokušavaju da izvrše – rekao je Bjegović.
Stojanović se složio da je veoma važno što je jedna tema ekspozea mandatara Macuta bila dijalog i da je za razgovor otvoren 24 časa.
– Macut je počeo s tim da ova situacija sa studentima mora da se reši, ali mi nedostaje da je izrekao sledeću rečenicu: “Uradiću sve što je u mojoj moći i apelovaću na sve državne institucije da što pre ispune studentske zahteve i da se vrate normalnoj nastavi”. Dajem mu još 10 do 15 dana da krene da radi na tome – rekao je Stojanović.
Petrov je, govoreći o Macutu, istakao da je on politički i stranački evnuh i da bi on lično više preferirao političkog čoveka na čelu vlade.
– Moja procena je da od njega zavisi da li će imati autoritet. U ovoj situaciji je potrebno delovati operativno i poenta je da imamo ljude koji će biti spremni da pokažu inicijativu i deluju proaktivno – rekao je Petrov.
Da li zapadni centri moći imaju agendu u Srbiji
Bjegović je sitakao da je veliko pitanje da li možemo da imamo dobar dijalog, ako imamo različite ciljeve.
– Iza studentskih zahteva postoje druge stvari s kojima se ne mogu složiti. Kod nas dugo ide neka priča koja odgovara određenim zapadnim ciljevima, moram tako da kažem. Kada nije mogla država da se ugrozi spolja, onda je vi ugrožavate iznutra. Jedan od zapadnih interesa je sto odsto: aktuelna vlast ne odgovara zapadnim državama jer ne ispunjava njihove ciljeve – rekao je Bjegović.
Stojanović je uzvratio da tvrdnjom da zapad u Srbiji ima tri interesa: pitanje Kosova, kopanje litijuma i pitanje jeftine radne snage.
– Vlast je jedina ovde za iskopavanje litijuma, opozicija i tri četvrtine naroda su protiv. Aktuelna vlast je pristala i na oba Briselska sporazuma i na plan Francuske i Nemačke, doduše usmeno. Što se tiče zapadnih interesa, Aleksandar Vučić je dobrodošao gost i kod Trampa, i kod Makrona, i u Nemačkoj – rekao je Stojanović.
Petrov se nije složio da se o zapadnim interesima govori “an ženeral”.
– Postoje neki interesi na zapadu. Mi se nalazimo tu gde se nalazimo, a naša politika je, kako je ja zovem, na sve četiri strane sveta! Evidentno je da tu ima uticaja određenih centara moći – rekao je Petrov.
Bjegović je dodao da bi on od tri osnovna cilja zapada dodao i cilj broj jedan – Srbija u NATO.
– To je njihov cilj broj jedan! I zato imamo raznorazne pritiske – rekao je Bjegović.
Šta će biti sa akademskom godinom
Profesor Petrova je rekao da odnos između profesora i studenata više nikad neće biti isti.
– Svaki dan skuplji je od prethodne cele nedelje. Biće ozbiljnih problema! Neke stvari jesu pozitivne, ali neke će tek izaći kao iz Pandorine kutije i biće negativne. Ne bih bio u koži ne samo ministru prosvete, nego i ostalima – rekao je Petrov.