Evropska unija je poslednjih nedelja pružila podršku za evropski put Crne Gore i nagoveštaj da bi do 2026. mogla da postane 28. zvezdica na zastavi. Jakov Milatović je posle puta u Brisel pozvao sve političke i društvene aktere da daju svoj puni doprinos ulasku Crne Gore u EU do 2026. godine i da se okupe oko građanskog i evropskog centra.
– To je ideja koja je veća od svakog pojedinca ili partije – rekao je Milatović i najavio da će nakon povratka iz zvanične posete Briselu pozvati Spajića na dijalog.
Spajić je uzvratio da ga raduju Milatovićevi “konstruktivni signali”, ustvrdio da je spreman za saradnju sa svim institucijama, pa i sa predsednikom koji, kako je rekao, “nema nikakve veze sa evropskim integracijama”.
Na pitanje da prokomentariše tvrdnje da su zapadni partneri inicirali dijalog između njega i Milatovića zbog slabljenja centrističkog bloka u Crnoj Gori, Milojko Spajić je rekao da sa stranim partnerima nije razgovarao o tome.
– Možda je Milatović, pa njega pitajte – rekao je Spajić.
Odlazak iz PES pomrsio konce
Njih dvojica su u lošim odnosima nakon što je Milatović napustio Pokret Evropa sad (PES) od kojeg su obojica potekli. Od tada su u sukobu izjavama, ali i na političkom polju, što se vidi na lokalnim izborima u Crnoj Gori.
– Odnos između Spajića i Milatovića previše je urušen na ličnoj ravni da bi bio funkcionalan – rekla je politička analitičarka Nikoleta Đukanović.
Pre nego što je Milatović najavio da će pozvati Spajića na razgovor, premijer je predstavio “Barometar 26” – platformu kojom bi se ključni politički akteri obavezali da im evropska budućnost Crne Gore bude “prioritet nad prioritetima”.
“Dobro našminkan dokument”
Spajić je o “Barometru 26” razgovarao s delom vladajuće većine, PES, Demokratskom Crnom Gorom, Socijalističkom narodnom partijom, Albanskim forumom i Albanskom alijansom.
Predsednik Crne Gore rekao je da pozdravlja dokument ako podrazumeva “promenu dosadašnjeg ponašanja određenih konstituenata vlasti”, ali je dodao da bi platformu prvo Vlada trebalo da potpiše sama sa sobom jer je “izvršna vlast najodgovornija za negativne trendove” kao što su „netransparentnost pri donošenju zakonskih rešenja, narušavanje odnosa sa Hrvatskom”. Iz Vlade, međutim, nije saopšteno da li će i kada platforma biti ponuđena partijama na potpis.
Urednica nedeljnika “Monitor” Milena Perović ističe da je krajnje vreme da se političke klase u Crnoj Gori, bez obzira na razlike, okupe oko cilja koji podržava oko 80 odsto građana.
– Ako je većina u parlamentu “evropska”, ne vidim zašto se ne bi okupili oko bilo kog dokumenta koji poziva na evropsku budućnost, bez obzira na to što ga manjina krši. Tako bi se pokazalo da su političke klase spremne da podrede javni interes uskopartijskom – naglašava Perović.
A politička analitičarka Nikoleta Đukanović vidi platformu kao “dobro našminkan dokument” koji nema potencijal da reši ključna pitanja u procesu pristupanja EU. To, kako kaže, mogu učiniti samo odgovorni političari i demokratske političke partije kojih u Crnoj Gori, kako kaže, “nažalost, nema”.
Spajićeva Vlada se nada da bi do kraja godine mogla zatvoriti četiri poglavlja u pregovorima sa EU. Međutim, to ostaje neizvesno zbog stava Hrvatske koja je uputila seriju zahteva Crnoj Gori u non-pejperu poslatom prošle nedelje.
