Suđenje Urošu Blažiću, optuženom za masakr u selima kod Mladenovca u kojem je ubijeno devet osoba, nastavljeno je danas u Specijalnom sudu u Beogradu. Pre iznošenja završnih reči, Uroš Blažić zatražio je da dopuni iskaz.
Na početku suđenja Stefan Stefanović, advokat porodica ubijene dece, zatražio je najpre da se kao dokaz dostave IP adrese Uroša Blažića, njegovog oca, ali i svih osoba sa kojima je komunicirao neposredno pre masakra, a potom se prisutnima obratio prvooptuženi Blažić.
„Želimo da se dostave sve IP adrese, nije utvrđeno da li je bilo uticaja sa strane da se izvršio ovaj masakr. Nismo utvrdili da li je bilo planova i da li je bilo nike uticaja iz inostranstva. Nemamo poruke, pozive. Porodice insistiraju na tome“, naveo je Stefanović.
Tužioci su se potom usprotivili predlogu i naglasili da IP adrese ne bi donele nove dokaze, te da bi se samo oduvlačio postupak.
Tražio da dopuni odbranu
Potom je optuženi Uroš Blažić zatražio od sudije da dopuni odbranu.
Roditelji ubijene dece su se pobunili.
„Shvatio sam da ste svi ovde bili u pravu. Hvala što ste bili tako blagi prema meni, zaslužio sam gore reči i osudu. Tražio sam motiv, ali nema motiva da nastrada toliki broj ljudi. Ceo život sam glumio, pravio žrtvu od sebe, umišljao da me svi mrze, a ti mladi ljudi su hteli da mi pomognu, dok sam ja bio arogantan. Odbio sam da prihvatim krivicu, žao mi je što nisam ovo rekao odmah. Želim da izrazim najdublje saučešće. Ne mogu da umanjim ovo. Moja sudbina je u vašim rukama, želim najstrožu kaznu. Kad biste mogli da mi date da potpišem da mi se izvadi oko i da Anđeli, da mi se uzme noga i kičmena moždina i da drugim ranjenima“ rekao je Blažić i dodao:
„Znam šta me čeka, ja sam mrtav čovek“.
Jedini cilj njegove odbrane je da pomogne svom ocu da izbegne kaznu
Nakon izlaganja Uroša Blažića, počelo se sa iznošenjem završnih reči.
„Poštovani sude, poštovani roditelji, apsolutno je dokazano da su izvršili ova krivična dela, moje završne reči krećem od odbrane koju je iznosio prvooptuženi. Dakle, iznoseći odbranu u celom postupku on jeste priznao sva dela, međutim, radi se samo o formalnom priznaju. Ostali smo uskraćeni za prave motive i razloge da učini ovaj monstrouzni čin. Ovo danas što je izjavio, apsolutno je neprihvatljivo i predstavlaj uvredu za porodice nastradalih koji prate ovo suđenje. On pre izvršenja i tokom krivičnog dela postupa po nekom svom planu, koji je očigledno napravio. Vežba pucanje iz puške u podrumu kuće pucajući u džak. Uoči tragedije puni okvire s amunicijom. On najavljuje masakr šaljući poruku i u 22 časa i 22 minuta ulazi u vozilo sa teškim naoružanjem, potom se vraća do spomenika u Malom Orašju izlazi iz oružja i hladnokrvno puca iz automatskog oružja po mladićima koji su se tu nalazili. Pucajući po žrtvama koje su se nalazile na zemlji. Neko bi se posle takvog čina uplašio, ali on seda u opet u vozilo i puca u sva lica pokušavajući da ih liši života. Zatim ponovo odlazi nedaleko odatle do OŠ u Duboni i puca sa četiri, pet metara po žrtvama. Nakon toga, celokupno njegovo ponašanje je rezultat njegog razmišljanja. Tu odbacuje telefon i oružje i odlazi do naplatne rampe, krijući se kako ne bi bio otkriven, posmatrajući i čekajući pogodan trenutak, nakon čega ulazi sa ručnim bombama u taksi vozilo. Svo vreme tokom izvršenja dela hladnokrvno donosi odluke i razmišlja da ne bude otkriven. Odgovore na pitanja nismo dobili tokom pretresa, ni u istrazi ni u glavnom pretresu. Današnja predstava gde iskazuje svoje saučešće ne pokazuje nikakvu empatiju i pratnju zbog masovnog ubistva. Jedini cilj njegove odbrane jeste da pomogne svom ocu da izbegne kaznu. On je objasnio gde je zaista pronašao pušku, jer tada nije bio opterećen, jer njegov otac nije bio tada uhapšen. Tada je rekao na glavnom pretresu: „Nema potrebe da moj otac ispašta“. Ova rečenica je ideja tokom koje se on vodio na glavnom pretresu, kako bi pomogao svom ocu. Pokušao je i da čita svoju odbranu, svi smo bili svedoci koliko je bilo dvosmisleno i neiskreno. U toj odbrani je iznosio da je kupio pištolj, jer se osećao nesigurno“, rekao je tužilac Ivan Konatar.
Tužilac Ivan Konatar je dodao da su na Blažićevim rukama pronađene čestice koje ostaju nakon pucanja iz vatrenog oružja.
„Nesporno je da je potpuno svesno izvršio krivično delo. Što se tiče Radiše Blažića, dokazano je da je izvršio oba krivična dela na način na koji je detaljno opisano. Kada je iznosio odbranu, pozivao se na svoju čast, svi ovde znamo da optuženi može da se brani. Ali imajući u vidu da je toliko ugašenih mladih života, jedino časno je bilo da je Radiša Blažić priznao delo i priznao ono što je istina. On je od početka do kraja negirao sve što mu se stavlja na teret. Rekao je da ne zna ništa o oružju i da je znao da bi sve predao policiji. Čuli smo svedoka da je Radiša izbegavao i da preda policiji oružje koje je imao u legalnom posedu. Kada je predavao puške, bio je dužan da preda i municiju, patroni za lovačku pušku pronađeni su svuda po kući u kojoj je živeo“, navodi tužilac.
Potom se osvrnuo na optuženog Radišu Blažića.
„Radiša Blažić je sa revolverom vitlao pred celom porodicom, čuli smo i razgovor o tome da njih dvojica razgovaraju o sklanjanju nelegalnog oružja. U istrazi je rekao da nikada nije išao na tavan kuće u kojoj je Uroš živeo, a u sudu je rekao da je odlazio. Sa neiskrenom odbranom je nastavio i ovde. Rekao je da deci nikada nije govorio oružju i da ga se i on sam klonio, a na prošlom suđenju su pronađene fotografije Radiše Blažića koji se slika u uniformi sa pištoljem. Hajde što je to neprofesionalno za jednog vojnog oficira, ali koliko to govori u prilog njegovim izjavama? Utvrđeno je da je instruktor snajperistima i da se takmičio u pucanju iz „TT33″. Kad neko ne govori istinu ne može da bude dosledan u svom iskazu, a njegova odbrana samo primer toga“, dodao je tužilac Konatar.
Urošu Blažiću preti kazna od 20 godina jer u vreme izvršenja krivičnog dela nije imao navršenu 21 godinu.