Malo je bilo ovako važnih trenutaka u novijoj istoriji Srbije kao ovaj aktuelni u kojem trenutno živimo.
Vrhunac javašluka, bahatosti i uništavanja Srbije od strane SNS kamarile dostigao je vrhunac u poslednjih godinu i kusur dana. U tom periodu posledice devastacije Srbije dovele su i do ljudskih žrtava, a sve je kulminiralo strašnim zločinom u Novom Sadu kada je u rušenju nadstrešnice na železničkoj stanici život izgubilo 15 osoba.
Ako je i postojao krajnji trenutak da se učmala i narkotizirana Srbija i njeni stanovnici kojima je propaganda vladajućeg režima odradila lobotomiju probudi, onda je to bio taj zastrašujući prasak koji je u sekundi odneo 15 nevinih života.
Urlik besa i gladi za pravdom i normalnim životom ispustila je srpska mladost, studenti koji bi u svakom društvu pa i srpskom trebalo da budu lučonoše boljeg života i promena.
Nisu više mogli, a ni želeli da trpe zulum dahija koje Srbiju uništavaju i gaze skoro punih 13 godina.
Krenula je sila mladosti u borbu za istinu i pravdu i pokrenula lavinu koja je odavno trebala da se pokrene. Blokade, protesti i jasni i nedvosmisleni zahtevi da se krivci za zločin izvedu pred lice pravde, nije ostavila nikakav prostor za tumačenje i manipulaciju.
Uprkos batinaškim odredima, gebelsovskoj propagandi, prodavanjem magle u vidu nebitnih ostavki i svih pokušaja kontramitinga i mobilizacije i ono malo sledbenika koji još uvek nisu napustili brod koji tone, lavina je nezadrživo rasla, a ubrzo su počele da padaju i stege straha kod mnogih koji su ćutali.
Studenti su kao nekad oslobodilačke vojske u ratnim vremenima inspirisali ljude na akciju, pobunu, borbu za bolje danas, a ne čekanje boljeg sutra.
Spremni da spavaju na ulici, hladnoći, pešače stotine kilometara, i da pre svega ne odustaju od jasne borbe za pravdu, postali su simbol današnjeg vremena.
Jer ovo što se trenutno dešava prevazilazi i peti oktobar i bilo kakvu političku priču. Ovo je istorijski trenutak buđenja svesti i skidanja okova predugo porobljenog naroda.
Studenti su upalili baklju i osvetlili put, a onda su na taj put izašli mnogi. Oni koji nisu smeli, oni koji nisu znali, oni koji nisu bili sigurni. Sada su svi na njemu i više nema stajanja.
Što bi rekao legendarni trener Partizana Dule Vujošević koji je kao kritičar vlasti bio i žrtva iste “ E tada se pali mašina“.
A studenti koji su upalili mašinu kandidovani su i za Nobelovu nagradu za mir. Iako često dodeljivana u opskurnim manirima liderima koji ratom postizali mir, mogla bi ponovo da se vrati svojoj izvornoj nameni i da bude dodeljena po principu pravde i poštenja za koje se ti isti studenti bore.
A jedan od ključnih događaja u toj borbi za istinu i pravdu dogodiće se u subotu u Novom Sadu. Na tačno tri meseca od užasne tragedije, studenti i slobodni građani blokiraće mostove i paralisaće Novi Sad da nastave sa svojom borbom.
A koliko bi ta borba bila još jača i poruka još moćnija ako bi se tu na skupu pojavio i Novak Đoković.
Najbolji teniser svih vremena i najbolji srpski sportista ikada odabrao je već odavno stranu. On je za razliku od mnogih nekada legendarnih sportista odlučio da stane na stranu borbe za istinu i pravdu.
Još dok je u Melburnu vodio borbu za 25. grend slem titulu, istakao je da ono što on radi nije bitno u odnosu na ono što se dešava u Srbiji.
Više puta je ponovio da je na strani studenata, a to je potvrdio i na utakmici Partizana i Crvene zvezde u Evroligi prethodne večeri.
„Studenti su šampioni“ grmela je poruka sa njegovog duksa, čime je još jednom potvrdio svoje stavove i onima koji i dalje sumnjaju.
A još ako se glasine o tome da ćemo ga videti u Novom Sadu obistine i pojavi se na blokadama mosta, srce će nam svima biti puno.
Možda sve to ostane u domenu glasina, ali je on već dokazao zašto je i van terena najveći sportista svih vremena i kako bi njegov primer mogli i drugi da slede.
