Akademiji prisustvuju i predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon, kao i predstavnici Vlade Srbije, Vojske Srbije, velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve (SPC), porodice i potomci stradalih u Pogromu.
.ice-box { –ice-box-color: #c00; }
Komemorativna akademija počela je himnom Srbije “Bože pravde” u izvedbi Jadranke Jovanović i minutom ćutanja za žrtve požara u Severnoj Makedoniji.
Akademiju organizuju vladin Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije u saradnji sa Narodnim pozorištem u Beogradu.
Vučević: Kriza na Kosovu i Metohiji kao da nikada nije ni prestajala
“Dame i gospodo, braćo i sestre okupili smo se da obeležimo dan sećanja na tužnu i tragičnu 2004. godinu. kako bismo još jednom pred čitavim svetom ponovili istinu o našim stradalnicima sa raspetog Kosova i Metohije. Pogrom koji se dogodio tog martovoskog dana predstavlja još jedan prilog ogromnoj krizi stradanja koje srpski narod već vekovima unazad trpina teritoriji naše južne pokrajine.
Kosovo polje 1389. godine postaje simbol naše žrtve za odbranu prava na postojanje, ali i zrak nade da ćemo pored svih pritisaka, nepravdi i nasilja doći do zlatne slobode. To je onaj zrak koji nam je u srcu i duši urezao zavetnu misao koja nas je okupljala i održavala kroz vekove. To je san i vera o srpskoj državi i u okviru nje obećane od Boga našoj zemlji Kosovu i Metohiji. Znali su to naši izgnanici koji su pošli za Patrijarhom Arsenijem Trećim, 1690. godine, kao i svi naši ljudi koji su prolazili kroz zbegove i seobe do današnjeg dana, znali su i svedočili našu rešenost da večno gore voštanice u Gračanici, kao i da se čuju zvona u Dečanima. Nisu uspeli da nas slome ni vekovi osmanske vlasti kao ni genocidne politike naših brojnih neprijatelja tokom svih ovih vekova.
Kriza na Kosovu i Metohiji kao da nikada nije ni prestajala, ipak u najžešćem obliku ona eskalira krajem 90-ih godina prošlog veka, posebno 1999. godine. Tada se SR Jugoslavija morala suočiti sa više od hiljadu najmodernijih aviona NATO-a, albanskim teroristima u našoj zemlji i izvan nje pa čak i sa otvofrenom pretnjom napada kopnenim trupama na našu teritoriju od strane NATO. nakon Kumanovskog sporazuma i usvajanja rezolucije 1244 pred očima čitave međunarodne zajednice naš narod na Kosovu i Metohiji ponovo je postao meta nezapamćenog nasilja. Dolaskom KFOR-a usledio je pravi egzodus Srba, Roma, Goranac…kao i svih drugih koji se nisu uklapali u politiku zločinačke tzv., OVK. Najmoćnija vojna alijansa u istoriji čovečanstva nije uspela da zaštiti čast, imovinu i živote nevinih građana.”
Pre 21 godinu,17. i 18. marta 2004. godine u AP KiM je ubijeno devetoro Srba i 11 Albanaca u sukobima sa međunarodnim bezbednosnim snagama.
Više od 900 Srba je tada povređeno, dok je 4.012 njih prisilno raseljeno sa svojih ognjišta, šest srpskih gradova i devet sela je etnički očišćeno, dok je 935 srpskih kuća i 10 javnih zgrada uništeno, zapaljeno ili oštećeno.
Uništeno je 19 manastira i 16 crkava, a oštećeno više od 100 verskih objekata.