Trebalo je da ove godine vidimo reprizu 2010. godine i da se još jednom napadne “salatara” iz svih oružja. Umesto toga je reprezentativni tenis dobio šamar od koga će se teško oporaviti.
Obično ne volim da pišem o Novaku Đokoviću kada nije tu jer poštujem sve momke koji su se odazvali akciji, ali sada dan nakon jedne od najgorih pilula koje smo popili moramo da pogledamo sve ovo iz drugačije perspektive.
Umesto da Srbija dobije Hamada Međedovića i Miomira Kecmanovića kao oslonce reprezentacije za sledećih 10 godina sada će morati da nastupaju sa ožiljcima ovog bolnog poraza posle preokreta. Još jednom su dozvolili sebi da propuste priliku da postanu heroju.
Umesto da budu slavljeni kao igrači koji su doneli put u Španiju biće okarakterisani kao tragičari. Kardinalne odluke Viktora Troickog da posluša igrače dovele su do potpunog pražnjenja Međedovića koji je doveo sebe do izgleda jedne istrošene vreće za udaranje. Samo dan ranije je bio heroj koji je srušio 12. na svetu.
Mnogo je loših odluka, ali je jedan bitan zaključak. Ovaj tim je uskratio priliku Đokoviću da se bori za trofej u Dejvis kupu koji mu je bio jedan od ciljeva ove sezone. Ovaj tim je pokazao Novaku da, nažalost, i dalje moze da se pouzda samo u sebe da rezultat moze da se ostvari. Nije bio u Kraljevu prošle godine – doživljena je blamaža od Slovačke. Nije bio sada – popijen je šamar od Danske.
„Teško je jako, ne znam. Jedan od težih poraza za mene u karijeri. Baš onako, veoma težak, i dalje sam u šoku pole ovakvog poraza. Teško je naći reči. Definitivno, mora bolje. Ne bih da… Mora bolja energija u timu da bude u smislu želje, konstantno, da budemo prisutni tokom svih mečeva, da dajemo maksimum, ne zameram ništa, borili su se, nedostajalo je to malo da se dokrajči. Nažalost, eto, nije se desilo, teško je, bolan poraz, ali to je sport, posebno u tenisu“, pričao je Troicki koji je upravo „rasteretio“ kalendar Novaka Đokovića. To mu Novak nije tražio. Naprotiv.
Novak mora sve sam očigledno i ne može da se pouzda da će saigrači uspešno rešiti i prvu prepreku. Čak iako treba samo dva puta pobediti 149. igrača planete koji osim bekhenda nema naročitih kvaliteta.
Da li je ovim Srbija gurnula Đokovića u reprezentativnu penziju? Da li će moći da nastupi krajem ove godine posle US Opena u borbi za opstanak u Svetskog grupi I?
Da li će kasnije posle Australijan opena imati želju da opet napadne titulu prvaka sveta jer mu je sada jasno da će morati da zaigra u svakom od tri prozora kako bi Srbiji, inače petoj reprezentaciji sveta, dao šansu da se bori za titulu.
Mnogo je sada toga neodređenog i mnogo je nepoznanica. Najavio je Novak i prošle godine da je možda poslednji put igrao Dejvis kup u Srbiji i sada je to još bliže istini.
Ko zna kako je izgledao razgovor Đoković i saigrača iz reprezentacije nakon eliminacije. On ih je uvek natkrovljavao, brinuo je o njima, preuzimao odgovornost i radio sve što može da ih zaštiti. Ipak, sada jedno obično izvini neće pomoći, najviše zbog toga što je možda Novaku uništena poslednja šansa da osvoji Dejvis kup.
Ako vas nije sramota Srbije, onda mora da bude zbog onog što je urađeno Novaku.
To svakako nije zaslužio.
