Verovali ili ne, prošlo je tačno godinu dana od smrti Dejana Milojevića, koji će zauvek ostati u našim srcima i deo košarkaškog sveta.
Početkom 2024. godine, niko nije ni slutio da će tada 46-godišnji Milojević usled zdravstvenih problema, potpuno iznenadno, napustiti ovaj svet i otići na neko bolje mesto.
Iako je Milojević uvek važio za snažnog čoveka vedrog duha, uvek spreman da pomogne svima, ni sam nije pomišljao da će srčani udar biti koban. Vesti o njegovoj smrti stigle su iz Amerike, košarkaški svet bio je u šoku, a porodica i najbliži prijatelji Milojevića izgubili su čoveka koji je bio svetla tačka ovog tmurnog sveta u kom danas živimo.
Deki nas je napustio tako brzo, tako iznenadno, neočekivano i sve nas ostavio bez teksta. Nenadoknadiv gubitak je ostati bez takvog veselog čoveka i košarkaškog stručnjaka, a ukoliko i mi koji ga skoro i nismo poznavali mislimo i osećamo tako, zamislite tek kako je porodici, prijateljima…
Taj kobni 17. januar 2024. godine ostaće zauvek urezan svima onima koji su imali bilo kakve veze sa Milojevićem.
Po njegovom osmehu lako se zaključivalo kakav je čovek u pitanju, a njegovom košarkaškom znanju divili su se i u Americi, gde je sa Golden Stejt Voriorsima osvojio titulu NBA šampiona.
I ko zna šta bi sve bilo da sudbina nije odlučila da se Deki preseli na bolje mesto. Ko zna još koliko godina bi bio u Golden Stejtu. Ko zna koji bi sve igrači stasali u radu sa njim. Verovatno bi nasledio i Svetislava Pešića na klupi reprezentacije Srbije.
S ove tačke gledišta, čini se da je mnogo toga bilo ispred Milojevića, pre svega u košarkaškom pogledu, ali viša sila je imala drugačije planove. Zašto? Verovatno nikada nećemo saznati…
Kao igrač, Deki je ispisao istoriju Beovuka, bio je u FMP-u, postao legenda Budućnosti i Partizana, a traga je ostavio i u Valensiji i Galatasaraju. Osim u Americi, Deki je kao trener ostavio veliki trag u Megi, bio je u Budućnosti, a radio je i kao pomoćnik u reprezentaciji Srbije. Mnogo je uticao na karijere Nikole Jokića, Vasilija Micića, Bobana Marjanovića, Kevona Lunija (ako ne znate ko je u pitanju, evo jedne priče za vas), Stiva Kera (bio mu na sahrani u Beogradu)…
I evo, godina je prošla bez Dekija, mada on zapravo nikada ne odlazi iz svih nas. Hvala Bogu, iza sebe je ostavio mnogo dobrih dela i priča za prepričavanje, pa svima nama iz košarkaškog sveta ostaje u lepom sećanju uz veliki žal, znajući sve ono što je dalje moglo da bude.
Na svaki pomen Milojevića, setim se njegove porodice, pre svih supruge, sina i ćerke. Naježim se kad pomislim kroz šta su sve oni prošli i kako svaki dan moraju da žive sa tim da su prerano izgubili supruga, oca, brata, prijatelja, ali i mnogo više od toga.
Kako život nekad nije fer, dobri naš Miloje…
Partizan igra za Dekija
Košarkaši Partizana i Spartaka sastaju se u nedelju 19. januara od 19 sati u okviru 17. kola ABA lige, a taj meč biće posvećen upravo Dejanu Milojeviću.
U njegovu čast, svi igrači će na svojim leđima nositi prezime „Milojević“. Takođe, centralni krug na terenu u Beogradskoj areni, biće posvećen Dekiju.
Odlukom Partizana, ulaz na nivo 400 u Areni će biti besplatan, pa se očekuje spektakl, iako je ovaj povod uvek tužan.
Neće ovo biti ni prva, a ni poslednja utakmica u Dekijevu čast, ali svakako je uvek lepo učiniti nešto u njegovu čast, jer u košarkaškim krugovima nikada neće biti zaboravljen.
Bio je veliki igrač, uspešan trener i dobar čovek – njegovim primerom trebalo bi da se vodimo svi, jer takvi ljudi danas treba da budu na najvećoj ceni.
