Prošle su 22 godine od kada je na vratima zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici u atentatu ubijen nekadašnji premijer Zoran Đinđić. Tog 12. marta Đinđić je pogođen sa dva hica u grudi. Među lekarima koji su pokušali da spasu njegov život bio je i kardiohirurg prof. dr Miljko Ristić.
.ice-box { –ice-box-color: #c00; }
– Ja sam taman završavao jednu operaciju na Klinici za kardiohirurgiju koja se nalazi bukvalno na 20 metara od Urgentnog centra. I taman sam ušao u svoju kancelariju, lokalni telefon je zazvonio, javila se sekretarica generalnog direktora KCS koja mi je rekla: “Profesore, dobro smo vas našli, trčite tamo u Urgentni centar”. Rekla mi je i da će mi sve biti jasno kad dođem tamo – priseća se prof. dr Ristić.
“Ležao je tamo, bled kao krpa”
Kada je prišao Urgentnom centru, seća se, zatekao ga je jedan brisani prostor koji je bio zaštićen i nije bio dozvoljen pristup bilo kome. Tada je znao da se radi o osobi koja je veoma važna.
– Sve mi je jasno kada sam ušao u prijemnu ambulantu u Kliničkom centru Srbije, odmah sam prepoznao pokojnog premijera Zorana Đinđića koji je ležao u besvesnom stanju na jednom stolu gde se primaju takvi pacijenti. Bio je bled kao krpa. Primao je već dve infuzije tečnosti, brze transfuzije krvi su išle kroz vene na vratu. Te vene na vratu mogu da absorbuju jako brzo, litru, dve tečnosti, da se nadoknadi ta krv koja se gubi – ispričao je prof. dr Ristić.
Monitor koji se nalazio u sali pokazivao je izuzetno nizak pritisak – tek oko 10, 15 mm živinog stuba.
– To je faktički nespojivo sa životom. Kad pritisak padne na 20-30, čovek se onesvesti na ulici. Bila je upadljiva jedna rana sa desne strane grudnog koša, koja nije bila tako velika, i izlazna rana sa leve strane grudnog koša. Tu nije bilo dileme da je pogođen metkom, tu nije moglo ništa da se uradi u toj ambulanti. Otrčali smo gurajući taj krevet na kojem leži pokojni Zoran Đinđić, u operacionu salu koja se nalazi na prvom spratu – priseća se ovaj kardiohirurg.
Premijer iskrvario do zadnje kapi
Pokojni premijer izgubio je brzo mnogo krvi – praktično je iskrvario do zadnje kapi.
– Kada smo otvorili srčanu kesu konstatovali smo stvarno veliku ranu na desnoj pretkomori koja je bila oko 6 centimetara dužine. I izlazno mesto tog metka bilo je na levoj komori, to je bila manja neka rana, ali svejedno on je iskrvario i na jednom i na drugom mestu. Naravno, mi smo to ušili jako brzo tu ranu, koja je za neku hiruršku tehniku jednostavna za šivanje, pristupačna – priča prof. dr Ristić za TV “Prva”.
Jetra mu bila isečena na desetine komada
Iako je anesteziolog sve vreme Đinđiću davao infuzije (hipertonični rastvori, transfuzije krvi), nije bilo očekivanih rezultata – pritisak je i dalje bio ekstremno nizak.
– Svi mi koji smo učestvovali aktivno u toj operaciji, očekivali smo da će na monitorima da se taj pritisak stvarno podigne. Bili smo svesni da je prošlo dosta vremena, a ako mozak ostane pet ili deset minuta bez krvi, taj pacijent ostaje faktički u komi. Ali računali smo da će on možda biti jedan od pacijenata koji se povrati iz te kome. Nije bilo to nelogično razmišljanje – s teskobom priča Ristić.
Međutim, sve što su lekari u tom momentu uradili nije davalo rezultate.
– Na telu nije bilo drugih uočljivih povreda. Jedan metak je napravio čudo. Ali, znate, to su specijalni meci koji se prave isključivo za atentate, koji imaju strahovitu razornu moć. Ne samo na putu kojim taj metak ide, nego i bočni pritisak. Tako da, taj metak koji je stvarno bio specijalno pripremljen za Đinđića i za takve slučajeve, ali i atentate na poznate ličnosti, napravio je bočnim pritiskom povredu jetre. Budući da smo takve scenarije učili iz ratne hirurgije bili smo svesni da je to veoma moguće – ispričao je Ristić.
Otvorili su trbuh pokojnog premijera i videli jetru koja je bila isečena na desetine komada.
– Tu smo bili nemoćni, takve povrede se ne mogu zbrinuti, osim transplantacijom tog organa. Tako da nam je bilo jasno da je Đinđićev život izgubljen – s knedlom u grlu rekao je ovaj kardiohirurg.