Srbija je dobila ono što je čekala 10 godina. I to je zalog za sledećih 10 godina. Pokazatelj da će tenisa i te kako biti i jednog dana kada u timu ne bude Novaka Đokovića.
Bolje vesti iz Danske nisu mogle da stignu. Maestralno je Srbija otvorila prvu rundi kvalifikacija za Završni turnir Dejvis kupa i povela sa 2:0.
Srbija je u gradu Hansa Kristijana Andersona odlučila da ispiše svoju bajku. Za sada deluje ljubiteljima tenisa u Srbiji bolje i od „Male sirene“ ili „Ružnog pačeta“.
Dva istovetna meča sa preokretom upotpunili su dobru sliku o Miomiru Kecmanoviću i Hamadu Međedoviću od početka godine. Majstorski su izneli dve potpuno drugačije situacije u nimalo prijatnoj atmosferi.
Isprva nije delovalo tako na tribinama, ali iz novinarske lože nije bilo moguće čuti šta sve dobacuju igračima na terenu. To je upravo otkrio i Kecmanović koji je povukao paralelu sa grend slemom.
„Na grend slemu nije da dolazi puno ljudi da navija za mene, posebno protiv ovih boljih, ali su korektni. Nisu kao ovde što zvižde, dovikuju usred poena, to je razlika, tamo te poštuju, ovde su pušteni s lanca“.
Usledilo je i jasno aludiranje na Novaka Đokovića.
„Nisam toliko igrao u gostima u poslednjim godinama, uglavnom je bilo na završnim turnirima. Igrao sam u Norveškoj gde je bilo više naših nego njihovih. Kraljevo, Grčka u Beogradu, prvi put sam sada u gostima. Ako gledamo prethodna iskustva i koliko nekome u reprezentaciji, neću da kažem kome zvižde, obično bude tako…“
Danski navijači su pokušavali da budu bučni sve vreme i da iskopaju iz rupe igrače kada su se u njima našli redom Elmer Muler i Holger Rune. Čekali su Danci 10 godina da gledaju reprezentativni tenis i na kraju su na njemu koristili rukometne fazone. Pokušavali su da dobacuju između poena, pokušavali su da naprave prividno neprijateljsku atmosferu, ali su ih redom ućutkali Miomir, pa Hamad.
Kecmanović je potpuno isključio sve što se dešava oko njega i bio potpuno fokusiran, a trebao mu je dodatni motiv. Dobio ga je kada ga je Elmer pogodio loptom u nogu. Od tog momenta na terenu je postao samo Kecmanović koji je demolirao neobičnog rivala koji ima mnogo bolji bekhend od forhenda. To se u tenisu baš retko viđa.
A retko se viđa i da navijači vređaju svoje pulene, a pogotovo ne kada ubedljivo vode. Ipak, desilo se i to, pa je jedan momak srpskog porekla koji ne živi u Srbiji odlučio da svašta dobacuje selektoru. Viktoru Troickom se to nikako nije dopalo, pa mu je očitao lekciju sa rukom na leđima.
Šta su tačno govorili nije se moglo čuti, ali su neke reči mogle da se pročitaju sa usana. Nisu bile one kojima se pitate za junačko zdravlje.
Srbija je toliko dugo čekala tim koji će moći da pobeđuje čak i kada nema Đokovića i čini se da to konačno imamo šansu Kecmanovićem i Međedovićem. Njih dvojica mogu da se „pobiju“ sa svim igračima, a sada je momak iz Novog Pazara pokazao i da je spreman za velika dela. Dobio je Runea što mu je (za sada) pobeda života, a to je samo dokaz da može još mnogo, mnogo više i da je igrački sazreo.
Srbija je dobila duo koji će moći da skine pritisak sa leđa Đokovića, ali i duo koji će sledećih 10 godina moći da nosi ovu reprezentaciju.
Srbija je u Danskoj pronašla sebe i to je ono što je najbitnije. Ukoliko ove subote upiše još jednu pobedu sledi put u Španiju ili Švajcarsku od 12. do 14. septembra.
