Vučić se u Briselu na radnoj večeri sastao sa predsednikom Evropskog saveta Antonijom Koštom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Posle susreta je otkrio da je razgovor bio srdačan, sadržajan, otvoren, odgovoran, ozbiljan i kroz mnogo tema, kroz koje smo prošli, ključna tema je evropska budućnost Srbije.
.ice-box { –ice-box-color: #c00; }
– U skladu sa tim govorili smo o političkoj situaciji u regionu, o neophodnosti očuvanja stabilnosti i mira. Istovremeno smo govorili o ekonomskoj situaciji, ali i stvarima koje iz oblasti vladavine prava Srbija mora da uradi da bi mogla da se izbori za otvaranje klastera 3, kasnije klastera 2, onda i poslednjeg klastera 5, ako se ne varam. Do kraja godine naš cilj je da otvorimo najmanje dva klastera, klaster 3 i klaster 2, da ubrzano napredujemo ka Evropskoj Uniji, ali za to je potrebno da mi mnogo toga učinimo – kazao je Vučić.
“Nije sva odgovornost na Beogradu”
Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 napomenuo je da su poruke iz Brisela jasne, a zanimljivo je da se one ponavljaju. Kako je istakao, Vučić je i prošle nedelje bio u Briselu i iste su bile poruke, reforma medijskih zakona, izbor REM-a i novi Zakon o biračkim spiskovima.
Napominje da nije sva odgovornost samo na Beogradu već i na Briselu i članicama koje su sumnjičave prema proširenju.
– Ako hoćemo da sustignemo Albaniju, Crna Gora je daleko ispred nas, pitanje evropskih procesa nije pitanje samo vlasti već i pitanje opozicije, moramo svi da radimo na tom cilju. Mislim da je poslednji trenutak da počnemo da radimo svi na tom procesu – rekao je za RTS Mijačić.
Slučajno ili ne, sa Vučićevim odlaskom u Brisel poklopio se i Sorensenov boravak u Beogradu. Vučić je posle sastanka, između ostalog, pozvao na formiranje ZSO. Ovo je njegov prvi boravak u prestonici od stupanja na dužnost, podseća Cvetićanin i kaže da je poseta “čisto skeniranje situacije na terenu”.
– Nakon ove posete uslediće predlozi za nastavak dijaloga, pri čemu je Sorensenu najvažnije da se sastanak održi bez obzira na to kakav će njegov epilog biti. EU je trenutno mobilni telefon kojem jedna aplikacija, rat u Ukrajini, troši svu bateriju, i zato će se Sorensen truditi da održi dijalog živom. A to znači da se održi par susreta na onom nivou na kojem je to moguće jer postoje mnogo važniji procesi – kaže Cvetićanin.
“Beograd i Priština moraju da se odluče”
Sorensen je pre Beograda bio u Prištini, i to na godišnjicu pogroma nad Srbima na KiM. Tamo se zadržao tri dana, poručio da dijalog mora da se nastavi. Rekao i da je suština dijaloga kompromis, ali i Beograd i Priština moraju da odluče da li će praviti kompromis.
Za karijernog diplomatu Zorana Milivojevića to je jedino interesantno u poseti Sorensena Prištini – prvi put govori se o kompromisu.
– To je nešto o čemu mi pričamo već skoro deset godina. Dakle, jedino je moguće političko rešenje uz kompromis. I to je nešto što sam rado čuo prekjuče. Inače, ova poseta je više poseta upoznavanja, zato što nemate vladu u Prištini, u procesu je formiranja. Druga stvar, dolazak u Beograd, mislim tek kad budemo imali čistu situaciju, da li imamo novu vladu ili idemo na izbore, tako da se ne može kvalifikovati ta poseta kao nešto što bi donosilo nešto konkretno – rekao je ranije Milivojević.
On kaže da prvo postoji promena na globalnom planu i “jedan drugi Vašington”.
– Sorensen dolazi posle dva ciklusa neuspešnih posredovanja i pregovora, kad kažem dva ciklusa, mislim na deset godina neuspešnih pregovora, od Briselskog sporazuma, pa još 12. Prema tome, šta je u stanju EU da ponudi, da li postoji politička volja da se iz ovoga izađe – navodi Milivojević.
“Treba početi ispočetka”
Ipak, u Prištini imaju mnogo veća očekivanja. Univerzitetski profesor Mazlum Baraljiu rekao je da kosovske vlasti i institucije treba da analiziraju poruke i preporuke koje je tokom posete Prištini preneo Sorensen, a da bez obzira na njih, Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku treba da se angažuje kako bi se proces dijaloga reformisao.
– Treba početi ispočetka. Treba da se vidi da li će poslednji sporazum iz Brisela, tzv. francusko-nemački, pa i američki predlog, moći da se reaktivira ili treba da se radi ispočetka na nekom drugom nacrtu sporazuma koji će biti definitivne, konačne prirode u smislu obostranog priznavanja Kosova i Srbije i razrešavanja ovog problema koji opterećuje i Kosovo, a najviše Srbiju jer je to jedini nerazrešen problem između bivših jugoslovenskih republika i pokrajina koji je ostao Srbiji – rekao je ranije za Kosovo onlajn Baraljiu.