U oktobru prošle godine Srbija je prvi put dobila kreditni rejting koji je iz neinvesticionog prešao u investicioni, a ova promena ocene došla je od jedne od tri svetske rejting agencije –„S&P“ Global Ratings.

Državni zvaničnici najavili su da se ove godine očekuje ista odluka od druge dve globalne rejting agencije Fič (Fitch) i Mudis (Moody’s), piše Danas.rs.

Agencija Fič već u petak, 31. januara, donosi odluku o tome da li će krenuti stopama kolega iz agencije S&P i dodeliti Srbiji investicioni rejting ili će ga zadržati na istom, BB+, nivou. Agencija Mudis ima još vremena da sagleda stanje u Srbiji, jer odluku donosi početkom marta.

Međutim, od oktobra do danas došlo je do velikih promena i unutar i van zemlje.

Pad nadstrešnice na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu otvorio je, s jedne strane, pitanje korupcije kada je reč o državnim projektima, a s druge strane i pitanje odgovornosti za nesreću u kojoj je život izgubilo 15 ljudi.

Od pada nadstrešnice, 1. novembra, širom Srbije se gotovo svakodnevno održavaju protesti, a u sredu je i premijer Miloš Vučević vratio mandat čime je pala vlada.

Politička stabilnost u zemlji jeste jedan od parametara koji se gleda prilikom donošenja ocene o kreditnom rejtignu, kažu sagovornici Danasa, ali i ukazali da ukoliko Srbija ne dobije investicioni kreditni rejting ne mora da znači da je to zbog protesta.

Ističu da je do promena došlo i van granica Srbije. Naime, i pre nego što je zvanično postao predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp najavio je da će povećati carine Evropskoj uniji, Kini i drugim zemljama.

Čak se i ova odluka može negativno odraziti na kreditni rejting Srbije, koja u ekonomskom smislu i te kako zavisi od evropskih i kineskih partnera.

Investitori pre nego što donesu odluku o ulaganju novca u neku zemlju često pregledaju kako je ta zemlja ocenjenja od ove tri agencije.

Kada država ima investicioni rejting to investitiorima šalje signal da je manje rizična za ulaganja, čime se povećava priliv stranih direktnih investicija koji utiču na ekonomski rast.

Osim toga, investicioni rejting omogućava državi i niže troškove zaduživanja prilikom izdavanja obveznica.

Da li će Fič zadržati kreditni rejting ili će ga pratiti S&P?

Profesor na FEFA Milan Nedeljković kaže za Danas da više očekuje da će rejting agencija Fič u petak zadržati kreditni rejting Srbije na istom nivou nego što će krenuti stopama S&P-ja.

Prema njegovim rečima, pred agencijom Fič su dve konfliktne situacije.

S jedne strane, što se tiče makroekonomske situacije, ona je trenutno stabilna i ako bi Fič pratio S&P možemo očekivati unapređenje kreditnog rejtinga.

Međutim, s druge strane imamo jednu vrstu političke nestabilnosti u zemlji, a politička (ne)stabilnost jeste jedan od parametara koji se uzima u obzir prilikom dodeljivanja rejtinga ili prilikom izmene rejtinga, tako da to onda može uticati negativno na odluku o rejtingu“, rekao je Nedeljković.

Ukazuje da to što je S&P unapredio rejting Srbije ne znači nužno da će ga i druge agencije unaprediti, dodajući da je takav primer viđen i u drugim zemljama.

„Ne mora nužno da znači da bi Fič i bez ovih nedavnih političkih dešavanja sigurno podigao investicioni rejting. Apsolutno ne. Bitno je naglasiti da svako ima svoju metodologiju kreditnog rejtinga“, naveo je Nedeljković.

Zbog toga, dodaje, ne bi povezao nužno da ukoliko ne dođe do podizanja kreditnog rejtinga da je to isključivo zbog političke situacije u zemlji.

Nedeljković je ukazao i da kada se donosi odluka o rejtingu, agencije gledaju i poziciju koja ta zemlja ima u međunarodnim okvirima.

„Ono što ne ide na ruku Srbiji trenutno jeste situacija u SAD. Ukoliko dođe do zaoštravanja trgovinskih tokova u smislu carina koje se sada predlažu iz SAD prema evrozoni i ostalim partnerima, to će imati posledice na mala rastuća tržišta kao što je Srbija“, objasnio je Nedeljković.

Navodi da Srbija nije bila u takvoj poziciji kada je S&P donosio odluku o kreditnom rejtingu.

Dekan Fakulteta za poslovnu ekonomiju Marko Malović očekuje da će Fič pratiti ostale rejting agencije i da ne bi u tom smislu trebalo da bude previše odstupanja.

Prema njegovim rečima, postoji mogućnost da će protesti uticati na odluku Fiča, ali se to trenutno ne može znati.

Kreditne agencije, kako kaže, znale su i da podignu i da spuste zemlju, odnosno da daju cenu koja je van realnosti.

Razlozi S&P-ja zbog kojih bi Srbija mogla da izgubi investicioni rejting
Agencija S&P u izveštaju iz oktobra u kojem je obrazložila odluku o dodeljivanju investicionog rejtinga Srbije navela je razloge zbog kojih bi mogla da nastavi da podigne kreditni rejting, ali i da ga snizi.

U izveštaju se navodi da bi S&P mogao da unapredi kreditni rejting Srbiji ako stope rasta BDP-a, fiskalni i eksterni učinak značajno nadmaše projekcije ove agencije.

S&P kao razloge za snižavanje kreditnog rejtinga Srbije navodi ekonomsko usporavnje ključnih trgovinskih partnera Srbije u EU, pre svega Italije i Nemačke koje apsorbuju oko 65 odsto srpskog izvoza, zatim potencijalne šokove u snabdevanju energijom s obzirom na to da i dalje mnogo zavisi od ruskog gasa i povećanje tenzija na Kosovu i Metohiji.

„Uz to, sve veća centralizacija donošenja odluka u vladi koja se desila u proteklih nekoliko godina mogla bi potkopati dugoročnu predvidljivost politike. Ova sve veća koncentracija moći unutar vlade mogla bi da predstavlja rizik za poverenje investitora, jer bi mogla da smanji transparentnost i stvori neizvesnost u pogledu stabilnosti i doslednosti procesa reformi u godinama koje dolaze“, navodi se u izveštaju S&P-ja kao još jedan od rizika.

Ukazuju i da će proces pridruživanja Srbije EU ostati spor i izazovan, i da „u velikoj meri zavisi od poboljšanja odnosa sa Kosovom i spremnosti Srbije da se uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije“.

Ocene rejting agencija

Iako je metodologija različita, skala ocena kreditnog rejtinga je veoma slična kod sve tri rejting agencije.

U nastavku je skala ocena agencije S&P:

AAA – Najviši mogući rejting, označava vrlo nisku verovatnoću neispunjavanja obaveza.

AA+, AA, AA- – Visok kreditni rejting, ali s nešto većim rizikom u odnosu na AAA.

A+, A, A- – Srednji rejting, označava solidnu sposobnost ispunjavanja obaveza, ali s umerenim rizikom.

BBB+, BBB, BBB- – Investicioni rejting, ali s nešto većim rizikom nego kod viših ocena.

BB+, BB, BB- – Neinvesticioni rejting (tzv. „junk“ ili visokorizični), označava značajan rizik.

B+, B, B- – Značajno visok rizik od neispunjavanja obaveza.

CCC+, CCC, CCC- – Vrlo visok rizik, vrlo nestabilno.

D – Neispunjavanje obaveza, bankrot

Srbiji je od S&P trenutno dodeljen BBB- kreditni rejting, od Fiča BB+, a od Mudisa Ba2.