Novak Đoković već 21 godinu dolazi u Australiju kako bi se takmičio na prvom grend slemu u sezoni, a da li ste ikad videli kako je izgledao prvi put kada je došao u Australiju.
Ove fotografije koje su sada stigle do nivoa legendarnih napravio je Majkl Babić, čuveni fotograf koji živi u Melburnu.
Babić uživa veliko poštovanje i Krega Tajlija, direktora Australijan opena, o čemu je i sam pričao za Nova.rs.
Ipak, vratimo se fotografijama iz 2024. godine. Na njima se nalazi Đoković sa Jovanom Lilićem, koji je preminuo prošle godine, i Dejanom Petrovićem, čuvenim trenerom.
Bio je juniorski prvak Evrope do 14 godina, pa mu se predviđala sjajna karijera. Niko nije mogao da očekuje da će biti najbolja ikada, iako je tome stremio vrlo rano.
Te godine je stigao do trećeg kola juniorskog Australijan opena kada je bolji od njega bio Gael Monfis koji je u juniorskom periodu bio gotovo nezaustavljiv. Pamti se da ga je Viktor Troicki sprečio da osvoji juniorski kalendarski slem.
On je stigao do polufinala juniorskog dubla sa Skolvilom Dženkinsom.
Zanimljivo je da je Đoković nosio majicu Crvene zvezde i da je na njoj pisalo „Mnogo smo jači“. Ove majice su, baš kao i one sa sličnom verzijom za navijače Partizana, bile izuzetno popularne na početku 21. veka i bile nezaobilazni suvenir sa ekskurzija.
Ovako je Babić ispričao kako je to izgledao 2004. godine.
„Novak je 2004. godine prvi put došao u Australiju u pratnji Dejana Petrovića i Jovana Lilića, trenera iz Crvene zvezde. Lilić je bio zadužen za atmosferu, navijao je za Novaka i skakao na tribinama, motivisao je sve nas pogotovo mladu grupu navijača koji su došli da prate Novaka. To su deca njegovih godina jer je bio juniorski turnir, na mojim snimcima se vidi omladina oko njega sa zastavama. U dublu je tada došao do polufinala sa Skolar Dženkinsom, a u singlu je ispao u trećoj ili četvrtoj rundi, a te godine je Monfis osvojio juniorsko. Tada mi je Jovan Lilić rekao da će biti broj jedan. Kad mi je on to rekao počeo sam više da obraćam pažnju kako Novak igra. Primetio sam da je mnogo fleksibilan, elastičan, da ima visoku fizičku spremu, pokriva teren odlično, menja pravce, trči na mrežu… Tada sam shvatio da ništa njega ne može da zaustavi na tom putu ako ima volju, ima svoj cilj i veliku podršku od porodice. Imao je i snimak zajednički, družili smo se, podržavali, bilo je nezaboranih trenutaka. Već 2005. godine je igrao već protiv Safina i izgubio, a on je bio njegov idol. Naglo je uspeo, Dejan Petrović je pričao da je bio 1.300 i neki na svetu, a vrlo brzo je stigao do 170. pozicije. Vrlo je brzo napredovao, na US Openu je sa 20 godina igrao u polufinalu sa Federerom, a već nešto kasnije osvojio i Australijan open.“
