Uhhh kakvo finale. Ne, ovo rečenici nije ovde mesto i to iz više razloga.

Prvo, finale je bilo prilično dosadno i sve vreme je to bila jednosmerna ulica. Nije Aleksandar Zverev u ovom trenutku dorastao Janiku Sineru na ovom nivou.

Iako će mnogi u senci skandala koji ga prati da se pitaju da li je uopšte trebalo da igra, ako gledamo čisto teniski,, potpuno je poništio Zvereva i u maniru velikog šampiona odbranio titulu i već stigao do trećeg grend slem trofeja u karijeri.

Sineru je pred početak turnira određen datum saslušanja zbog žalbe na odluku za doping, pa uprkos tituli sada nad njegovom glavom vise neke druge stvari.

Zverevu sa druge strane ostaje da izgubi još finale Vimbldona pa da ima poraze na svakom od četiri grend slema što je sigurno velika frustracija za Nemačkog tenisera.

Drugi razlog zbog kojeg mi je teško da kažem da je finale bilo ludo i nezaboravno jeste to što sam odgledao samo dva gema.

Nažalost, zbog pravila igre sam veći deo meča gledao za stolom u medija centru.

Kako je do toga došlo?

Broj predstavnika sedme sile neuporedivo je veći od broja mesta za novinare na „Rod Lejver Areni“.

To se tokom većeg dela turnira ne oseti jer se igraju i brojni mečevi na ostalim terenima pa smo raštrkani i svako prati igrače iz svoje zemlje i one mečeve koji su mu zanimljivi.

Problem nastaje od četvrtfinala pa na ovamo kada se sve seli na najveći stadio, a svi žele da gledaju te mečeve.E sad, za četvrtfinale i polufinale nismo imali problem da dobijemo mesta, a razlog je prost. Igrao je Novak Đoković i novinari iz zemlje tenisera učesnika uvek imaju garantovane pozicije na stadionu.

Samo, u finalu nije bilo Novaka, pa su se pravila promenila. Prednost su dobili Italijani, Nemci, novinari zemlje domaćina, pa zatim iz zemalja organizatora grend slemova…

I tako dalje, i tako dalje…

Svi koji ne dobiju mesto od početka idu na listu za čekanje.

Pa kada neko napusti meč ranije, a to se često dešava, redom prozivaju imena onih koji čekaju i uvode na stadion kako meč protiče. I onda uvode jednog po jednog.

To smo znali jer smo kroz sličan scenario prošli i godinu dana ranije, pa smo računali da ćemo svi najkasnije do kraja prvog seta uspeti da dobijemo mesto.

Samo, interesovanje ove godine je bilo veće, a za razliku od prošle kada je u finalu bio ruski predstavnik, a samo jedan ruski noviamr, sada je bilo mnogo više zainteresovanih.

Ne računajući jednog kolegu iz Srbije koji ima garantovano mesto na tribinama preko udruženja teniskih novinara, svi ostali smo čekali.

Tek u toku drugog seta je neko od nas dobio priliku,, pa početkom trećeg i nas dvojica na kraju meča.

Da je Zverev imao kapacitet da pruži veći otpor, možda bi imali priliku da uživamo i u više od dva gema, ali smo na kraju ipak stigli da opalimo koji selfi za oproštaj od turnira.

A veliki broj navijača je ovaj duel pratio i na video bimu u srcu kompleksa.

Nije bilo puno uzbuđenja pa je sve bilo uglavnom mirno, za razliku od toga kada Srbi zaposednu te pozicije zbog Novaka.

Ni Zverev koji nijednu brejk loptu nije realizovao, nije doprineo većem uzbuđenju.

Ni na samom stadionu nije bila uzavrela atmosfera iako su Sinerovi navijači u pojedinim trenucima pravili veliku buku.

Ostaje žal što na terenu preko puta za rivala nije imao Đokovića. Nije Zverev tokom čitavog grend slema imao igru vrednu titule i samo je splet okolnosti doveo do toga da bude rival Italijanu.

Novakova povreda ostavila nas je tako uskraćenima za spektakl, a bogami i za mesta od prvog poena.

Nadamo se Novače, da nam to više nećeš raditi.