Praktično, čim se završila zajednička konferencija Fon der Lajen i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, tokom koje se predsednica Evropske komisije između ostalog zahvalila Srbiji na “sjajnom poslu na reformskoj agendi”, iz SSP i pokreta “Srce” krenule su salve kritika praćene čak i teškim rečima.
Dragan Đilas, lider SSP, poslao je otvoreno pismo Ursuli fon der Lajen sa pitanjem “Da li vam je bar malo neprijatno”? Nedugo zatim Marinika Tepić, potpresednica SSP je optužila Fon der Lajen za “najlicemerniju predstavu” zbog toga što je “odbila da se vidi” sa premijerom Srbije Milošem Vučevićem, dok je Zdravko Ponoš, predsednik “Srce” potkačio EU i zbog izbora u Gruziji.
U kom smeru je to krenula proevropska opozicija kada tako otvoreno napada Brisel nazivajući Srbiju “kolonijom EU”?
“Kritika treba da postoji, ali ne u takvom maniru”
Nikola Parun, politikolog, smatra da proevropska opozicija kritikom EU i Fon der Lajen “neće ubediti Brisel da treba njoj da pruži podršku umesto Vučiću”.
– Kritika treba da postoji, ali ne u takvom maniru gde se EU naziva kolonijalistom. Poređenja radi, za razliku od Dragana Đilasa i Marinike Tepić, Peđa Mitrović i Borko Stefanović su, takođe, uputili kritiku EU, ali jasnu i bez vređanja. Prilično je nejasno u kom smeru ide SSP. Ako okrene leđa EU, ne vidim drugi put osim okretanja ka Rusiji što je nerealno – ocenjuje Parun za “Blic”.
Kako kaže, zbog takvih poruka SSP i proevropska opozicija već duže vreme zbunjuju svoje birače.
– Ljudima koji su demokratski i proevropski orijentisani nije normalno da čuju takve poruke o EU. Nije im normalno ni da EU hvali Vučića, ali u svemu treba biti racionalan. Proevropska opozicija mora da nađe način kako će da dobije podršku EU i “svuče je” sa Vučića na sebe – analizira Parun.
“Nezahvalan konceptualni problem”
I Dejan Bursać sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju ističe da se srpska opozicija, posebno njen proevropski deo, nalazi u “nezahvalnom konceptualnom problemu”.
– Vi ste proevropske opozicione stranke i borite se protiv režima koji očigledno ima veliku inostranu podršku, međutim meni se čini da je to u stvari zakasnelo strateško promišljanje srpske opozicije. Jer, apsolutno je jasno još negde od 2013, 2014. i 2015. godine da ovaj režim ima veliku podršku koja nije samo od Rusije i Kine već i od Zapada, samo je sada ta podrška izraženija jer je Aleksandar Vučić očigledno postao veštiji u toj igri – kaže Bursać za “Blic”.
“Opozicija sve vreme gledala u Zapad”
On navodi razloge zbog čega vlast ima sve veću podršku Zapada.
– Vidimo da su tu podrška Ukrajini i Izraelu, tu je ova priča o litijumu, regionalna bezbednost, tu se svašta nešto izdešavalo u poslednjih nekoliko godina gde se Aleksandar Vučić pokazuje kao partner određenim zapadnim zemljama, čak i onim gde su političke elite bile skeptične po pitanju njega, mislim na SAD i Nemačku. Opozicija je sve vreme gledala u taj Zapad valjda vodeći se onim modelom devedesetih kada je tadašnja opozicija protiv Slobodana Miloševića imala veliku podršku Zapada, zaboravljajući da je Milošević bio međunarodno izolovan i prilično prokazan i da je vodio jedan režim koji je Zapad imao interes da smeni – ocenjuje Bursać.
Kako kaže, videlo se da opozicija neće imati podršku Zapada još tokom bojkota izbora 2020. godine.
– Setite se, opozicija je ušla u veliki bojkot izbora, Vučić je svejedno održao izbore, napravio je maltene jednostranački parlament, posle toga izabrao vladu, niko se na Zapadu nije osvrnuo niti uputio kritiku zbog toga. Ako pre toga nije bilo jasno, tad im je trebalo biti jasno da naša opozicija ne operiše u istom međunarodnom okruženju kao devedesetih i da mora da menja strategiju. Zato je sada pomalo i čudno što su toliko iznenađeni stavom određenih zapadnih odlučilaca – zaključuje Bursać.