Prvi put Vučić je opoziciji ponudio savetodavni referendum usred leta tokom protesta protiv iskopavanja litijuma dok je drugi poziv predsednika usledio u novembru nakon tragedije na Železničkoj stanici Novi Sad kada je poginulo 15 ljudi. Oba puta opozicija se oglušila o poziv.
.ice-box { –ice-box-color: #c00; }
Vučić je i treći put danas pokušao da pozove opoziciju na referendum. S tim što su sada povod bili, pre svega, studentski protesti, a za razliku od prva dva puta aktivno su se uključili i poslanici SNS-a koji su najavili da će potpisima podržati raspisivanje referenduma.
– Objektivna i nepristrasna CRTA saopštila je javnosti da je ogromna većina građana za moju smenu. Ne postoji kredibilniji izvor, ni za međunarodnu zajednicu, ni za političke stranke u Srbiji, od te nevladine organizacije. Borio sam se za narod i narod je moja snaga. Ako su ovi navodi CRTE tačni, za mene je nemoguće da opstanem na mestu predsednika Srbije i zato, potrebno je da opozicione stranke predaju samo 67 potpisa, a imaju ih preko 80, za održavanje savetodavnog referenduma o predsedniku Srbije – poručio je Vučić i dodao da će SNS kao najveća politička stranka dati 100 potpisa za raspisivanje referenduma.
SNS predaje 100 potpisa, ali opozicija neće referendum
Ubrzo je stigla i potvrda tih reči pošto je Ana Brnabić najavila da će sutra podneti stotinu potpisa poslanika vladajuće većine za održavanje savetodavnog referenduma o poverenju predsedniku.
Vučić je prethodno poručio da bi referendum mogao da se održi “u martu, aprilu ili maju” što je “stvar razgovora sa opozicijom”.
Ipak, sudeći po prvim reakcijama iz opozicije, do tog razgovora neće doći jer nijedna opoziciona stranka do sada nije prihvatila poziv da se glasa o smeni predsednika.
Inače, od raspada SFR Jugoslavije u Srbiji su održana samo tri referenduma (1998.,2006. i 2022.), ali nijedan nije bio savetodavan.
Šta znači savetodavni referendum?
Vladan Petrov, profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, kaže da Vučićeva ponuda “predviđa preispitivanje najšire političke odgovornosti za kompletnu političku situaciju, a koja je doživela kulminaciju poslednjom kolektivnom tragedijom u Novom Sadu”.
– Predsednik Srbije izašao je sa jednom mogućnošću koju Narodna skupština ima, da pred narod iznese pitanje od najšireg značaja iz svoje nadležnosti. Na taj način bi se narod, kao nosilac suverenosti, izjasnio o nekakvoj njegovoj političkoj odgovornosti za kompletnu situaciju u kojoj se nalazimo i to bi imalo najveću težinu. Parlament u tom slučaju može samo da se sa građanima konsultuje o tom pitanju. Odluka naroda tada nema pravnu težinu, ali bi dovela do moralne političke odgovornosti predsednika Republike – kazao je Petrov.
Odluka o raspisivanju savetodavnog referenduma donosi se većinom od ukupnog broja poslanika.
Logično je da se opozicija angažuje oko toga, a da potom vladajuća većina potpomogne prilikom glasanja za raspisivanje – naveo je Petrov.
Kako kaže, na taj način bio bi “preskočen klasičan postupak razrešenja, koji bi obuhvatao razne instance, od skupštine preko Ustavnog suda, pa nazad do parlamenta.