Posle nepune tri godine svog drugog mandata u Beogradu Hil odlazi iz Srbije kao ubedljivo najpoznatiji od svih aktuelnih ambasadora u našoj zemlji. Međutim, ta prepoznatljivost ne znači nužno da je bio i najpopularniji diplomata.
.ice-box { –ice-box-color: #c00; }
Šta više, Hil je jedan od retkih zvaničnika koji je uspeo da “ubedi” i glasače vlasti i pristalice opozicije da “radi za drugu stranu”. Da li je to dokaz da je iskusni Hil bio i više nego uspešan ambasador u Beogradu?
“Bio promoter soft politike”
Srećko Đukić, bivši ambasador u Belorusiji, smatra da je višegodišnji mandat Hila imao “dva različita poluvremena”.
– Prvo poluvreme su devedesete godine prošlog veka koje je manje-više ocenjeno i drugo, ovo kada je izvanredni i opunomoćeni ambasador svoje zemlje u Srbiji. Upravo ovaj njegov drugi mandat zaslužuje pažnju i nesumnjivo pozitivne ocene u svojoj zemlji, ali i u zemlji prijema – ocenjuje Đukić.
Kako je rekao, svi su očekivali da će Hil, po dolasku u Beograd, na diplomatsku scenu “vratiti onu raniju, već poznatu, tvrdu politiku štapa“, ail da, uprkos tim očekivanjima, američki ambasador bio promoter i “sprovodik soft (meke) politike“ prema Srbiji i njenim nemalim problemima.
– Ta politika ambasadora Hila, u našoj sredini, naviknutoj na hard politiku, nije nailazila na prihvatanje ni na razumevanje, može se reći kod znatne većine. Otuda je bio podvrgnut ne tako retkim kritikama – navodi Đukić.
“Sam ponudio i formulisao” politiku koju mu je odobrio Stejt department
Dodaje da je “Hil kao veliki znalac i profesionalac u diplomatiji sprovodio onu politiku koju mu je odobrio Stejt department, Kongres, šef države, a koju je sam ponudio i formulisao”.
– Na taj način je dokazao koliko je široko polje diplomatske metodologije. U tom pogledu mislim da i on i mi možemo biti zadovoljni pre svega stanjem, statusom, nivoom i obimom bilateralnih odnosa, njihovom možda i istorijskom rehabilitacijom između Srbije i SAD. Mislim da o tome najrečitije govori uspostavljanje strateškog dijaloga u ključnim privrednim i političkim odnosima sa čime ambasador završava svoju bogatu diplomatsku misiju – objašnjava Đukić koji Hilu daje zasluge i za doprinos miru i stabilnosti regiona.
“Pomogao Srbiji na njenom prozapadnom putu”
Dragoslav Rašeta, istraživač iz organizacije “Novi treći put” ocenjuje da je Hil pomogao Srbiji na njenom “prozapadnom putu” i putu evrointegracija.
– Dakle, on jednostavno imao jasan zadatak i poduhvat u državi gde Amerika nije toliko popularna da se on više medijski eksponira od svog prethodnika i da se zalaže i reklamira taj pivot Srbije ka Zapadu – analizira Rašeta.
Kako kaže, dužnost svakog ambasadora je da “pospešuje odnose zemlje domaćina i zemlje koju on predstavlja”.
– On kao ambasador Amerike ima i tu obavezu da brani neka osnovna demokratska načela, gde se vidi da se on često nalazio u veoma nezgodnoj situaciji kada je bilo potrebno braniti ta načela, a u isto vreme prilagođavati se nekom lokalnom političkom kontekstu. Ali svakako, ponavljam, u zemlji gde Amerika nije toliko popularna, on je imao veliki problem da su ga i levica i desnica, i pozicija i opozicija, percipirale kao čudnog saveznika druge strane – objašnjava Rašeta.
“Nije na vreme izvukao Srbiju iz ruskog energetskog zagrljaja”
I Branka Latinović, bivša ambasadorka OEBS-a, nema dilemu da je Hil jedan od najboljih američkih diplomata, a uz to i “osoba koja odlično poznaje region i koja je već bila na drugim diplomatskim zadacima u regionu”.
– Ne treba imati dilemu, da je, pre svega, ruska agresija na Ukrajinu umnogome promenila prvobitno utvrđene Hilove prioritete. Neplanirano pred Hilom se pojavio novi zadatak, šta i kako učiniti da Srbija među državama koja ce glasati za rezolucije, deklaracije i slične dokumente u kojima se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu. Takođe, kako obezbediti i druge vidove podrške i pomoći Ukrajini. Tu je Hil nesumnjivo bio uspešan, kao i u vezi sa podrškom američkoj politici na Bliskom Istoku – navodi Latinović.
Ipak, bivša ambasadorka smatra da Hil može biti samo delimično zadovoljan onim što je postigao i da se to ogleda u tome što se u samo završnici njegovom mandata “na listi američkih sankcija našla i Naftna industrija Srbije (NIS)”.
– To ukazuje da on nije bio dovoljno uspešan kako bi Srbiju na vreme izvukao iz ruskog energetskog “zagrljaja” time što bi Srbija pravovremeno otpočela vlasničku transformaciju NIS. To se nije desilo i to ukazuje da Hil, i pored svog nespornog angažmana, nije uspeo da ubedi vlast u Srbiji da je trebalo znatno više i pravovremeno da se angažuje da se ne nađemo u situaciji u kojoj smo sada – zaključuje Latinović.
.
.