“Zahvaljujući početnoj investiciji od 120 miliona evra u Bugarskoj, do 2027. ćemo moći da proizvedemo 160 odsto ukupne električne energije koju troše naše poslovnice u Bugarskoj, kao i 65 odsto ukupnih potreba grupe na regionalnom nivou. Javno smo se obavezali na održivost i postizanje nulte emisije u celom lancu vrednosti do 2040. godine”, rekla je Viktorija Boklag, izvršna direktorka United grupe, koja je u intervjuu govorila o najnoviji investiciji kompanije: ulaganju od 120 miliona evra u četiri projekta obnovljive energije u Bugarskoj.
Danas je United grupa najavila svoj ulazak u sektor proizvodnje energije u Bugarskoj. Šta je podstaklo ovaj potez?
Drago mi je da sam ovde da bih najavila da od danas nismo samo telekomunikaciona i medijska, već i energetska kompanija. Pre svega, opisaću ono što trenutno radimo. United grupa je odlučila da uđe u proizvodnju obnovljive električne energije investiranjem 120 miliona evra u četiri projekta obnovljive energije u Bugarskoj. Govorimo o tri solarne elektrane i jednoj vetroelektrani, sa ukupnom proizvodnjom od 310.000 megavat-sati godišnje do 2027. godine. Postoji nekoliko razloga zašto smo doneli ovu odluku. Prvo, javno smo se obavezali na održivost i postizanje nulte emisije u celom lancu vrednosti do 2040. godine. Ovo je značajan korak u tom pravcu i konkretna akcija u korišćenju obnovljive energije u našem lancu vrednosti. Drugi razlog je takođe vro jednostavan. Očekujemo povećanje potrošnje električne energije u telekomunikacionim mrežama. Mnogo se govori o veštačkoj inteligenciji i kako će nam ona promeniti živote. Verujem da će to postati stvarnost, ali to ima svoju cenu, a to je povećana potrošnja električne energije. Zato moramo biti spremni da odgovorimo na taj rast. Treći razlog je više poslovne prirode. Svi pokušavamo da eliminišemo što je moguće više faktora volatilnosti u poslovanju. Baš zato, s obzirom na promene cena električne energije u poslednje tri-četiri godine, počevši od pandemije COVID-19, pa do ratova u Ukrajini i Bliskom istoku, želimo da obezbedimo dodatnu sigurnost kako bismo kontrolisali troškove električne energije, koji iz godine u godinu rastu. Zahvaljujući početnoj investiciji od 120 miliona evra u Bugarskoj, do 2027. ćemo moći da proizvedemo 160 odsto ukupne električne energije koju troše naše poslovnice u Bugarskoj, kao i 65 odsto ukupnih potreba grupe na regionalnom nivou.
Zašto je Bugarska odabrana kao početno tržište za ovaj projekat?
Bugarska je naše najveće tržište po prihodima i obimu. Više od jede trećine ukupne potrošnje električne energije u kompaniji United grupa dolazi iz Bugarske. To je bio jedan od razloga. Naravno, odluke nikada ne donosimo samo zbog jednog razloga. Drugi razlog je povoljno poslovno okruženje koje trenutno postoji u Bugarskoj, kako za poslovanje uopšte, tako i za projekte obnovljive energije.
Da li planirate da proširite energetski projekat na druga tržišta ili da ponudite energiju kao eksterni produkt?
Apsolutno. Počinjemo sa Bugarskom i početnom investicijom od 120 miliona evra u četiri projekta. Naša želja je da realizujemo slične projekte i u drugim zemljama, možda čak i da proširimo projekat u Bugarskoj, i uđemo u maloprodajni sektor, jer zaista znamo kako da radimo sa rezidencijalnim korisnicima.
Sada malo o kompaniji i tržištu. United grupa je ušla na tržište Bugarske 2020. godine. Kako vam ide na bugarskom tržištu?
Veoma smo zadovoljni našim poslovanjem u Bugarskoj. Mnogi znaju da posedujemo najvećeg telekomunikacionog operatera, Vivacom, kao i najveću televizijsku kompaniju, Nova. Izuzetno smo zadovoljni jer je u poslednje četiri godine u Bugarskoj Nova uspela da održi vodeću poziciju u gledanosti. S druge strane, u telekomunikacijskom segmentu smo značajno investirali u infrastrukturu, uključujući 5G mreže, koje sada pokrivaju više od 90 odsto zemlje, a lansirali smo i Eon, najpopularniju video platformu u jugoistočnoj Evropi. Uz dve ove ključne inicijative i investiciju od otprilike 2,5 milijarde evra u Bugarskoj, možemo jasno videti rast i uspeh našeg poslovanja, jer nam je jasno da nešto radimo kako treba.
Razgovaramo o bugarskom tržištu, ali poslednje tržište na koje je UG ušao je Grčka. Kako napreduju poslovi u Grčkoj?
Vrlo dobro. Godina 2024. bila je godina značajnog rasta, gde smo sledili strategiju postavljenu 2023. godine, ali smo nastavili i da investiramo u optičku infrastrukturu, što je bio jedan od naših glavnih prioriteta u Grčkoj. Takođe smo nastavili sa ulaganjem u 5G mreže i poboljšanje korisničkog iskustva. Kombinacija infrastrukture, proizvoda i korisničkog iskustva pokreće rast i uspeh našeg telekomunikacionog poslovanja. Takođe, želim da istaknem da smo na dobrom putu da realizujemo program investicija vredan 2 milijarde evra, na koji smo se obavezali grčkoj javnosti pre nekoliko godina. Trenutno smo na oko 800 miliona evra ukupnih investicija, uz ono što smo već platili za konsolidaciju kompanija. Ove godine smo takođe zaključili važna strateška partnerstva, uključujući konsolidaciju sportskog sadržaja kroz partnerstvo sa Dojče Telekom Cosmote, a zaključili smo i ugovor o korišćenju optičke mreže kompanije OTE i Vodafone. To nam omogućava pružanje usluga širom grčkog tržišta, u pogledu optičke povezanosti.
Govoreći ponovo o rastu, kao ključni igrači u jugoistočnoj Evropi, koje strategije su podstakle vaš rast u telekomunikacijama i medijima?
Infrastruktura je na prvom mestu. Druga stvar su proizvodi. Kada pogledate proizvode koje nude naši telekomunikacioni operateri, mnoge smo mi dizajnirali. Treća je svakako korisničko iskustvo. Tome pridajemo veliki značaj. Mislim da radimo nešto ispravno, jer na svim različitim tržištima imamo rastuću bazu korisnika na već zasićenom tržištu. Što se tiče medija, stvar je jednostavna: morate proizvoditi sadržaj koji je relevantan za vašu publiku. Mislim da su svi naši mediji, na svim tržištima na kojima poslujemo, uspeli da ostanu u vrhu, uprkos izazovima kao što su dolazak Netflixa i drugih striming platformi. Do sada smo uspeli da zaista privučemo i zadržimo lokalnu publiku svojim programima.
Počeli ste o medijima, pa da se nadovežem na tu temu. Upotreba medijskog sadržaja se drastično promenila u poslednjoj deceniji. Koliko ste zadovoljni razvojem medijskih brendova kompanije UG?
Na tržištima gde imamo nacionalnu pokrivenost, držimo vodeće pozicije. Što se tiče kablovskih i sportskih kanala, ostajemo u prvih 20 najgledanijih kanala na platformama kablovskih operatera. Posebno sam zadovoljna načinom na koji proizvodimo vesti i informišemo publiku o dešavanjima u svetu, bilo da su u pitanju nacionalne TV stanice, portali ili kablovski kanali, koje imamo na drugim tržištima. Mislim da je ovo nešto što je UG duboko integrisao u svoje poslovanje, tako da ne verujem da bilo ko od naših 40 miliona gledalaca može reći da nije čuo neku vest iz nekog od naših izvora.
I za kraj, ako govorimo o budućnosti uopšteno, kako vidite promene u medijskom i telekomunikacionom pejzažu u narednih, recimo, pet godina?
Zanimljivo pitanje. Znamo da se već neko vreme u Evropi priča o potrebi reformisanja sektora telekomunikacija i načina na koji je trenutno organizovan. Ako ga uporedimo sa drugim tržištima, kao što su SAD ili Kina, gde imate tri do četiri operatera koji osplužuju stotine miliona korisnika, situacija u Evropi je potpuno drugačija. Ovde imamo više od 100 operatera koji opslužuju vrlo razbacano tržište sa mnogo igrača i ograničenim brojem korisnika. Zbog toga mislim da ćemo videti promene u definisanju telekomunikacionog pejzaža kako bi se sektoru omogućio veći obim i konkurentnost. Drugi primer je Slovenija, gde trenutno čekamo odobrenje za akviziciju četvrtog operatera, čime će tržište biti smanjeno sa četiri na tri igrača. Smatramo da će to doneti korist potrošačima i stvoriti obimnije i jače igrače na lokalnim tržištima. Osim toga, što se tiče telekomunikacionog tržišta u narednih pet godina, očekujemo da će se pravila igre definisati između telekom operatera koji investiraju u infrastrukturu i velikih tehnoloških kompanija, uglavnom iz SAD. Postoji veliki jaz, a stručnjaci se slažu da su potrebna ogromna ulaganja u infrastrukturu kako bi se zadovoljili rastući zahtevi za većim kapacitetima, uslovljeni povećanim saobraćajem od strane velikih tehnoloških kompanija i platformi. Iako postoji nesklad, mi nastavljamo da investiramo, verujući da je to ispravno, ali ostaje da vidmo kako će Evropa i svet rešiti ovu dilemu. Što se tiče medija, važno je napomenuti da je medijska industrija suočena sa još više transformativnijim promenama. Sada imamo mnogo striming platformi na našim tržištima sa sjajnim sadržajem. Kako bi naši mediji ostali konkurentni, moraju se mnogo bolje obraćati mlađoj publici. Mislim da će to biti glavni pokretač naših odluka u vezi sa medijima: kako privući i zadržati pažnju mlađe publike našim sadržajem, umesto da pređu na nešto drugo.
