Završen je jubilarni 120. Australijan open.

Prema očekivanjima, titulu u muškoj konkurenciji je osvojio Janik Siner koji je bio prvi favorit i koga su svi videli kao čoveka koji će da odbrani titulu. Na opšte iznenađenje u ženskoj konkurenciji slavila je Medison Kiz koja verovatno nije bila favorit ni u svojoj porodici, ali je na kraju sa trona skinula šampionku Arinu Sabalenku.

Turnir je i ove godine nastavio da pomera granice, pa je postavljen novi rekord od 1,2 miliona ljudi koji su posetili Melburn park i makar na kratko bili svedoci prvog grend slema u sezoni.

A bilo je promena i iza kulisa, bar kada su u pitanju novinari – za razliku od prošle godine promenjen je prostor Medija centar.

Ovoga puta nismo svi bili na istom mestu, što je izazvalo i određene poteškoće, bar za novinare iz Srbije. Ovogodišnji koncept bio je neuporedivo lošiji nego onaj od prošle godine.

Dok nas je prošle godine čekalo mesto sa imenom i prezimenom, sto i monitor za praćenje svega što se dešava na Australijaan openu sa slikom na svakom terenu i konferenciji u datom trenutku, to nije bio slučaj ove godine. Sto je dobio samo jedan deo novinara, dok su ostali stavljeni na liste za čekanje, a ponuđeni su im takozvani „hot deskovi“, neka vrsta šank stolova na kojima je moglo da se radi u prolazu. Ali, osim toga nije postojao ni monitor, akod mnogih čak mi utičnice za struju kako bi mogli da dopunite vaš telefon ili laptop.

Posle serije mejlova i dva dana čekanja i taj problem je rešen, ali smo ovoga puta bili raštrkani.

Ja sam na kraju završio u radio sobi, mestu gde se uključuju radio reporteri u programe svojih kanala i daju izveštaje nekoliko puta u sat vremena o dešavanjima sa turnira.

Iako na potpuno drugom spratu od svojih kolega, moram priznati da je iskustvo bilo zanimljivo. Podsetilo me sve na neka stara vremena kada smo slušali radio emisije poput „vreme sporta i razonode“ i na taj način dolazili do informacija, a očigledno da je u današnje vreme i za najveće svetske medije to izuzetno važan kanal komunikacije. Tako sam imao priliku da slušam radio reportera BBC-ja i kanala „9News“kojeg ćemo pamtiti po kontroverznom ispadu njihovog voditelja i njegovom vređanju Novaka i srpskih navijača.

Bilo je promena i u restoranu u kome se hrane zaposleni na turnoru i pripadnici sedme sile. Pre godinu dana smo imali dva odvojena dela i izbor hrane koji se razlikuje. Za neke kolege to je bio minus, jer su ostali bez sektora sa sendvičima i zanimljive azijske kuhinje. Za druge pak pozitivna stvar je bila povećan budžet za potrošnju u restoranu koji vam Australijan open automatski daje kada dobijete akreditaciju.

Bije bilo ni lokalnih, pikantnih specijaliteta koje prošle godine baš i nisu imali veliku prođu i nisu se jeli u tolikoj meri jer su bili ekstravagantni za veliku većinu prisutnih. Zato su umesto toga ubacili veći izbor jela sa mesom. Smenjivale su se piletina, govedina na različite načine, a uvek je bilo i ribe Naravno tu je bila neizbežna pasta koju ste sami mogli da kreirate od ponuđenih opcija, solidan izbor kolača, ove godine su ubacili obrok salate koje ste pravili takođe na način koji vama odgovara.

Uz to i gomila snek varijanti, sušija, pohovane piletine i dosta sitnica koje kada iskombinujete imate hrane dovoljno za ceo dan koki provede na turniru a to je inače praksa, pogotovo u prvih 10 dana kada se igra veliki broj mečeva pa ste od jutra do kraja dana vezani za kompleks.

A na kompleks možete ući sa više različitih stran Svaki ulazi ima odvojen deo za navijače i deo kroz koji prolaze svi zaposleni i mediji. To vam olakšava da ne morate da čekate u redu, a ljubazno osoblje prvo će čekirati vašu akreditaciju što je proces koji se dešava prilikom svakog izlaska i ulaska, čak i ako to ponovite više puta u toku dana i pregleda sadržaj vaše torbe i ako ne preterano revnosno i nakon toga možete ući na ogroman kompleks.

Tamo vas čeka obilje sadržaja, bilo da ste navijač bilo da ste novinar. Štandovi sa hranom, delovi za zabavu, stolovi za stoni tenis, ogromni video bimovi ispred kojih su brojne stolice za oni koji ne uđu na stadion i žele da gledaju na tom mestu.

Zasvakog ima po nešto, bilo da je u pitanju hrana piće ili neka zabava, a u prvim danima turnira sa ulaznicom za kompleks možete ući na bilo koji teren, osim dva najveća i uživati u tenisu. Nekad ćete morati čekati u redu da bi vas pustili na neki od stadiona ali gotovo izvesno da je velika šansa da pogledate solidan broj mečeva ako provedete ceo dan na kompleksu. Za nas novinare put vodi u medija centar u koji pak ne može da uđe svako.

U pitanju je ogromna zgrada u kojoj je pomenuti restoran, recepcija, veliki broj prostora za rad, hodnika, soba za intervju i velike konferencijske sale.

Postoji poseban deo za one koji žele da se pomole, ogromni šopovi sa zvaničnom robom turnira, a pravo iz medija centra ide ulaz na Rod Lejver i Margaret Kortt, mesto gde se skupljaju srpski navijači.

U kompleksu je za novinare zabranjeno pravljenje video snimaka što zvuči pomalo neobično, ali razlog je kako bi se zaštitili nosioci TV prava koji plaćaju posebna nadoknade za to koje su ogromne. S druge strane ako ste navijač, možete snimati i slikati šta hoćete. Sa te strane neobično je da pored vas može da stoji navijač i snima sve, a vi eventualno možete samo da slikate.

A na legendarnoj Rod Lejver Areni mesta za novinare spadaju među bolja. Odlična pozicija, malo iskosa iza leđa tenisera, idealna da se isprate sva dešavanja na terenu o posebna su privilegija za svakog od nas koji radi ovaj posao.

I tu je zabranjeno snimanje. Ali možete napraviti fotografiju bilo za posao, bilo za privatnu arhivu. U krajnjoj liniji privilegiju da gledate najbolje sportiste na svetu i da uživate u vrhunskom tenisu i to u neograničenoj količini od početka do kraja turnira nema cenu. Možda tek u samoj završnici ukoliko teniser iz vaše zemlje nije stigao do finala morate da čekate na red da dobijete mesto na stadionu, ali takva prilika će vam se ukazati pre ili kasnije.