Košarkaši Partizana ni petu godinu zaredom nisu uspeli da smaknu Crvenu zvezdu sa trona u Kupu Radivoja Koraća, a ovog puta im je baš malo falilo.

Crno-beli su u „Čairu“ poraženi nakon produžetka sa 89:83, ali još dugo će se pamtiti promašen penal Karlika Džonsa na nekoliko sekundi do kraja regularnog dela meča. Da je Karlik pogodio oba penala, Partizan bi imao pobedu u „džepu“, a Zvezda samo nekoliko sekundi da pokuša nešto da promeni. Međutim, ne treba zaboraviti i da je Ajzea Kenan prethodno promašio jedan penal u veoma važnom trenutku, a da je Nikola Kalinić bio blizu pogotka za tri poena uz zvuk sirene.

Kada se sve sabere i oduzme, Zvezda nije nezasluženo slavila, ali Partizan i te kako ima za čim da žali, jer je i u veoma oslabljenom sastavu (doduše bila i Zvezda) mogao da osvoji pehar, koji bi crno-belima i te kako značio, iako pojedinci pokušavaju da ospore značaj Kupa.

Očekivano je bilo da će Željko Obradović u finalu pokušati da sa baš kratkom rotacijom uradi ono što nije od povratka u Partizan, a to je osvajanje Kupa u Nišu. Osmoricu igrača je koristio Obradović u finalu, ali je Arijan Lakić za 23 minuta imao „krompir“, dok je Balša Koprivica za 10 minuta upisao samo dva poena, a nije da je u odbrani bio mnogo bitan faktor.

Opet je največi teret pao na leđa Karlika Džonsa, koji zna mnogo košarke, nije mu teško da igra koliko god treba, pa je u finalu na terenu bio skoro 43 minuta. Jednostavno, Obradović nije smeo da ga odmara, jer nije imao ko da ga odmeni na pravi način protiv Zvezde.

Karlik je finale završio sa 34 poena (ubedljivo najbolji strelac), podelio je i pet asistencija uz tri skoka, a mučio je nekoliko defanzivaca Zvezde, koji su morali da se menjaju, mada se verovatno najbolje u tom delu istakao Nikola Kalinić.

I na prethodnim mečevima na Kupu se videlo koliko je Karlik superioran, uvek je pravio razliku, te još jednom potvrdio da mu ove sezone nema ravnog u Partizanu i da je apsolutni lider ovog tima. Međutim, jedan Karlik nije bio dovoljan da bi se savladala iskusna i motivisana Zvezda. Onaj koji je ubedljivo najviše podbacio bio je Dvejn Vašington, koji je imao neke poteze kao da igra za rivala.

Vašington se odlučio na veoma brzoplet šut u prvom poluvremenu, onda je i pred kraj istog imao neuspešan pokušaj improvizacije, a na kraju je sakupio preko 22 minuta na terenu i za to vreme upisao tek četiri poena i to bez asistencije. Imao je 2/4 za dva, 0/4 za tri, izgubio je dve lopte i napravio pet faulova za ukupan indeks korisnosti -8.

Vašington je izgledao dekoncentrisano, od ulaska do izlaska iz igre nije pronašao dobar ritam i donosio je neke baš loše odluke, koje su Partizan i te kako skupo koštale.

Obradović je poveo Vašingtona u Niš (precrtao Lundberga i Bongu) verovatno zato što je očekivao da će sa još jednim bekom koji voli loptu u rukama dobiti na kreaciji i efikasnosti u napadu, ali Vašington nije ispunio očekivanja u finalu, iako je na prethodnim utakmicama na Kupu bio i te kako za pohvalu.

Jeste na primer Tajrik „namestio glavu“ za finale, nije ulazio u konflikte i došao je do 12 poena uz sedam skokova i po tri asistencije i ukradene lopte (indeks 27), ali ni „braća“ Džons nisu uspela ovo da iznesu sama, jer je Zvezda jednostavno imala više raspoloženih pojedinaca i to u različitim fazama utakmice.

Ono što Partizanu preostaje posle derbija u narednim danima jeste da se što bolje spremi za nastavak sezone u Evroligi, gde se bori za plej-of, odnosno ABA ligi, gde se bori za prvo mesto na tabeli.

I da, još u crno-belom taboru moraju da vežbaju izvođenje auta – to ih je mnogo puta do sada skupo koštalo.