Teniseri Srbije će na gostovanju u Danskoj biti na ispitu volje. Danska nije teniski krem, ali jeste i te kako neugodna sa probuđenim Holgerom Runeom.

Srbija ima dve velike uzdanice u Miomiru Kecmanoviću koji tradicionalno u reprezentativnim akcijama igra Top 20 tenis (možda i bolje), te Hamadu Međedoviću koji igra tenis života. Izuzetna poveznica tu je i Viktor Troicki jer je sa Hamadom radio, a sa Miomirom trenutno radi.

Stigli su u četvrtak svi zajedno, pozdravili su četvoricu Srba u sali i seli na mesto. Pre toga su igrali „Uno“, a posle toga su već bili terenu.

I koliko su bili fokusirani govori što mi je Ilija Bozoljac, jedan od članova stručnog štaba, na čistom engleskom rekao „Thank you“ kada sam vratio lopticu koja je izletela sa terena. Tek kad sam rekao „Ma, ništa“ prepoznao je da gleda u srpske novinare.

I taj fokus je nešto što govori da ne želimo da dozvolimo Danskoj da preko naših leđa dođe do novog najboljeg plasmana u istoriji (to što su sada na 25. mestu na svetu je već najbolje ikada, primera radi Srbija je 5. što dovoljno govori kakvi bismo favoriti bili u kompletnom sastavu).

Danske kolege su i nas dočekale prijatno, profesionalno, mada se nisu potrudile da mnogo menjaju program, pa se na fotografijama i dalje nalazi i Novak Đoković. „Rojal arena“ je impozantna, ali vam je u prvoj sekundi jasno da se tu uglavnom igra hokej. Kada u 16.00 bude počeo meč Miomira Kecmanovića i Elmera Mulera biće jasno i vama. Samo da Elmer ne bude davež. Posle toga nas čeka okršaj Hamada Međedovića i Holgera Runea, dva talenta iz iste generacije (kao i Muler), ali i momci koji bi još dugo mogli da igraju.

Po prvi put Danci igraju ove kvalifikacije u Dejvis kupu, a Srbiji je ovaj format i te kako dobro poznat. Ono što deluje pomalo čudno je koliko je teren „odsečen“ od tribina, ali se čini da se čuje čak i kad neko uzdahne jer je akustika odlično izvedena.

Očekuje se ogroman broj navijača u Kopenhagenu, ali i određeni broj srpskih pristalica. Danci u ovom trenutku, ruku na srce, mnogo više brinu o rukometu jer će od 20.30 protiv Portugala igrati za finale Svetskog prvenstva. To je za Dance gotovo religijsko iskustvo, pa to sigurno neće propustiti niko da isprati.

Taj fokus može dvojako da deluje na Runea i saigrače, a vrlo brzo ćemo saznati i pravi odgovor da li je vetar u leđa ili osećaj zapostavljenosti.

Srbija želi „salataru“, želi na megdan Španiji ili Švajcarskoj. „Orlovi“ žele da naprave istorijsku šetnju po italijanskoj pisti gde će se od ove godine igrati Završni turnir Dejvis kupa (primećujete i sami centralizaciju tenisa u Italiji, ali je to nova realnost)…

Srpski tim deluje sada sasvim dobro, iako nema udarne igle. Ipak, negde u pozadini svi znaju da se to radi i zbog njega. Za čoveka koji je kompletirao tenis i koji je direktno pomagao i ove momke u manjoj ili većoj meri. Svi znaju da bi voleo Novak Đoković da osvoji Dejvis kup barem još jednom. Sudbinski je mislio da je to preodređeno krajem 2023. godine, ali sada želi da završi karijeru sa još tom jednom titulom.

Ovi momci vole Srbiju, ali i ovo vide kao jedan od načina da vrate i da pomognu Đokoviću da proživi san barem još jednom. Uostalom, to mu je jedan od glavnih ciljeva do kraja karijere.