Već se spominju imena ljudi koji bi mogli da dođu u obzir za premijersku funkciju, i to tri opcije: Ana Brnabić, Siniša Mali i Nebojša Čović. Ipak postoji i faktor iznenađenja, a to bi bila situacija u kojoj bi premijerska funkcija bila poverena nekom stručnjaku ili nestranačkoj ličnosti sa snažnom podrškom vladajuće koalicije.
.ice-box { –ice-box-color: #c00; }
I Vučić sam je ranije pominjao da “ima u glavi tri-četiri imena kandidata za mandatara”.
Kako analitičari vide budućeg premijera?
Vladimir Pejić, izvršni direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja “Faktor plus”, za “Blic” kaže da vidi tri opcije za izbor novog premijera:
- da bude iz najbližeg okruženja SNS,
- da bude nestranačka ličnost,
- da odabir padne na nekog iz redova koalicionih partnera naprednjaka.
Pejić dodaje da je pred nama možda još jedno iznenađenje.
– Može da se desi da imamo oročenu Vladu. Da (predsednik Aleksandar) Vučić izađe i kaže da će Vlada trajati izvesni period, što onda posledično znači i da ćemo imati i privremenog premijera. Jer, Vučić neće hteti da troši nekog važnog za nekoliko meseci mandata – kaže Pejić.
Bojan Klačar, izvršni direktor “Cesida”, smara da bi SNS ovu poziciju mogla da dodeli onome ko bi mogao da obezbedi atmosferu poverenja.
– Dobar izbor bi bio neko ko ima imidž osobe koja razume manjinska stanovišta, da može da obezbedi atmosferu poverenja i vrati dijalog na scenu. To mesto je izuzetno važno i SNS ne može da ga prepusti ljudima koji njoj nisu važni. Prethodna iskustva, poput izbora Ane Brnabić za premijera, govore i da ne beži od iznenađenja – kaže Klačar.
Stranke imaju svoju dinamiku, pa odabir premijera zavisi i od interne kalkulacije
Vučić izbegava da licitira imenima, a Klačar podseća da se uoči prošlih izbora spominjali mogući predsednici Vlade.
– Spominjala su se imena Siniša Malog, Marka Đurića, pa i Ivice Dačića. Novi mandatar važan je i za SNS i SPS samo ostaje pitanje balansa, kako ga napraviti između očekivanja unutar stranke i spoljašnjih očekivanja. Vučević je, recimo, izabran jer je važan za SNS – napominje Klačar.
Mora da se vodi računa i o široj slici, napominje Klačar, da se razmatra kako će se ta osoba odnositi prema važnim temama poput:
- pitanja Kosova,
- evropskim integracijama,
- stava međunarodne zajednice ka novom premijeru.
Klačar kaže i da stranke imaju svoju dinamiku, i odabir premijera svakako zavisi i od interne kalkulacije.
– Mora da se vodi računa o balansu, a u kom pravcu će sve teći ne znamo, jer još nije doneta odluka da li se ide na izbore ili novu Vladu. Posebno treba imati u vidu da ove nedelje nije bilo najavljene sednice Skupština Srbije, pa se dodatno dobija vreme za donošenje takve odluke. Rok teče od momenta kada Skupština Srbije konstatuje ostavku, a ne podnošenjem ostavke – napominje Klačar.
Ana Brnabić
Ani Brnabić, aktuelnoj predsednici Skupštine Srbije, kabinet premijera ne bi bio nepoznat, pošto je u dva mandata, od 2017. do 2024, bila predsednica Vlade, što je apsolutni rekord od kako je 1990. godine uvedeno višestranačje u Srbiji.
I nakon poslednjih parlamentarnih izbora u decembru 2023. kladionice su joj davale veliku šansu. Bila je favorit i za treći mandat iako je Vučić tada rekao da “nije lako da ona ostane premijerka”.
Brnabić je u Vladu ušla 2016. kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i nestranačka ličnost. Srpskoj naprednoj stranci pristupila 2019. i dve godine kasnije izabrana za potpredsednicu.
Siniša Mali
Ime Siniše Malog se uoči svakih izbora nađe među kandidatima za premijera, što i ne čudi jer važi za čoveka od poverenja Aleksandra Vučića. To pokazuje i podatak da kao ministar finansija od 2018. godine u ruci drži ključeve državne kase.
I njemu su kladionice nakon prošlih parlamentarnih izbora davale veliku šansu da bude novi premijer, a njegovo ime bilo je na drugom ili trećem mestu liste favorita.
Mali je pre ulaska u Vladu bio gradonačelnik Beograda, od 2014. do 2018. godine. Član je SNS, a od 2021. i potpredsednik naprednjaka.
Nebojša Čović
Baš kao što je odabir Ane Brnabić za premijera svojevremeno bilo veliko iznenađenje, Nebojša Čović bi mogao da bude ta karta na koju bi SNS sada mogla da zaigra.
Dugo se već ne bavi politikom i zamenio ju je sportskim vodama. Bio je predsednik KK Crvena zvezda, a trenutno je, od 2024. godine, predsednik Košarkaškog saveza Srbije.
Bio je gradonačelnik Beograda, zamenik premijera u Vladi Zorana Đinđića i predsednik Koordinacionog centra za KiM.
“Tri, četiri imena za mandatara”
Vučević je podneo ostavku nekoliko sati nakon što je objavljeno da je pretučena studentkinja koja je učestvovala u studentskim blokadama u Novom Sadu. Time je zavrteo političku vrtešku, jer je posledično pala Vlada, a Srbija se našla pred dve opcije: novim izborima ili formiranjem nove Vlade.
Govoreći o tome, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio da će dilema biti razjašnjena za deset dana, a ujedno je rekao i da “je imao u glavi tri, četiri imena kandidata za mandatara”, ali i da nije siguran da se neće ići na izbore.
– Tek za deset dana kada vam budem rekao da li ćemo na izbore ili ćemo u izbor nove vlade, onda ću biti spreman da govorim i o kandidatima za mandatara, kasnije premijera naravno – rekao je Vučić na pitanje novinara ko bi mogao da bude novi premijer.
Vučić je dodao i da mu je neko preneo da je Vojislav Šešelj rekao da to može da bude i Vučević.
– Kao predsednik države, ja sam taj koji određuje ime mandatara, ali imam ograničenja, naravno. Ja moram da predložim mandatara za kojeg mi skupštinska većina kaže, ili me neko uveri da ima skupštinsku većinu za izbor mandatara, tako da ću da krenem u razgovore – rekao je Vučić.
Sinoć je na instagram nalogu otkrio i da unutar Vlade vlada veliko interesovanje za ovu temu.
– Siniša Mali se neiskusno raspitivao o sastavu nove Vlade, a ja mu odgovarao koliko mi je ispita ostalo da završim fakultet za košarkaškog trenera. Kasnim, ali uskoro sve nadoknađujem – napisao je Aleksandar Vučić.
Brnabić: Da bude hrabar i beskrajno strpljiv
Svoje viđenje je dala i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, koja je pre Vučevića bila na čelu Vlade: da pre svega mora da bude hrabar i osoba sa ličnim integritetom i da ima beskrajno strpljenje za slušanje.
Brnabić je poručila da će ta osoba imati veliki oslonac u Srpskoj naprednoj stranci (SNS), ali je navela da nije na njoj da govori o imenima.
Na pitanje da li bi se ona vratila na čelo vlade, Brnabić je odgovorila da je u ovom trenutku situacija toliko ozbiljna i da ne bi licitirala.
– Ja mislim da mi treba da pričamo o mnogo ozbiljnijim stvarima od toga ko će biti predsednik vlade, odrediće, na kraju krajeva u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima, predsednik Republike – rekla je Brnabić.
Vučević: Incident u Novom Sadu “prelio čašu”
Govoreći o ostavci, Vučević je sinoć rekao da oseća, kako je istakao, moralnu, političku ili objektivnu odgovornost za incident koji se desio u Novom Sadu, u kome je prebijena jedna studentkinja, navodeći da je to bila “kap koja je prelila čašu” za njegovu odluku da podnese ostavku.
Vučević je podsetio da je u vezi sa ostavkom pričao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji je, kako je rekao, prihvatio njegovu argumentaciju i odluku.
– Mi smo imali to jutro dug i otvoren razgovor, izneo sam svoje razloge i predsednik Vučić je prihvatio te razloge. Iako to, naravno, usložnjava sveukupne društvene okolnosti, svakako i političke okolnosti u našoj državi… Mislim da je odluka ispravna, nije iznuđena, u smislu da me neko nagovarao, pritiskao, savetovao. Isključivo je moja odluke – kazao je Vučević.
Šta dalje?
Cela Vlada je sada u tehničkom mandatu, a kako vladajuća koalicija oko SNS ima natpolovičnu većinu od ukupno 250 poslanika, to znači da može da sastavi novu vladu sa postojećom većinom.
Rok za to počinje 30 dana nakon što Skupština Srbije konstatuje Vučevićevu ostavku. Dalje, predsednik Srbije odlučuje ko će biti mandatar za sastav nove, rekonstruisane vlade. Vučić je rekao da neće izbegavati konsultacije, i da će na njih pozvati sve parlamentarne stranke.
Ukoliko bude formirana, nova Vlada bi nastavila započeti mandat koji traje do 2028. godine, kada ističe mandat aktuelnom sazivu Skupštine Srbije.
Ukoliko vlada ne bude izabrana u roku od 30 dana, automatski se raspisuju vanredni izbori.