Na početku svog obraćanja, Vučić je najavio nove ostavke unutar Vlade povodom tragedije u Novom Sadu.
Diplomata Zoran Milivojević naglasio je moralne i stručne aspekte ovih ostavki:
“Prvog dana je te poruke poslao, jedno je moralni kodeks, a drugi stručan. I jedno i drugo je jako važno, tako se potvrđuje autoritet države i institucija. Nakon ostavke Vesića, morala je odmah da usledi i druga ostavka. Ostavka je ozbiljna priča, služi kao odgovornost, ali i opomena za dalje ponašanje. U hijerarhiji ministarstva vi imate i sekretara, nema razloga da onaj ko nije vezan za ovo bude prozvan. Tu mora da postoji kriterijum,” smatra Milivojević.
“Svi koji su vezani za rekonstrukciju nadstrešnice, treba da snose odgovornost”
S druge strane, direktor agencije za ispitivanje javnog mnjenja „Faktor plus“, Vladimir Pejić, komentarisao je brzinu i adekvatnost reakcija.
“Nesporna je bila ostavka Vesića. Nema sumnje da se to desilo brzo, pitanje je da li je to dovoljno. Svako ima svoje gledište na to. Ja nisam pristalica neke brze pravde, mislim da je mnogo bitnije da imamo pravdu. Naravno, nisam ni pristalica spore pravde ili, ne daj Bože, da uopšte ne dođe. Ovde je pitanje politike i moralne odgovornosti. Neko ko je bio vezan za infrastrukturu i železnice, kao što je Vesić bio, snose odgovornost. Svi koji su vezani za rekonstrukciju te nadstrešnice, treba da snose odgovornost i stvari su tu prilično jednostavne. U političkom i moralnom smislu, svako ko je ikako bio vezan za to treba da da ostavku”, rekao je Pejić za “Blic uživo”.
O protestima
Govoreći o protestima koji su održani juče, analitičar Vladimir Pejić istakao je da mu zahtevi nisu dovoljno jasni.
Osim toga, Pejić je naglasio važnost procene učesnika u protestima i njihove povezanosti s fizičkim sukobima.
“Imali smo, kada su bili protesti, razna nagađanja ko učestvuje u nasilnim protestima, da li su tu ubačeni elementi, da li je vlast nekog ubacila ili su u pitanju samo nezadovoljni građani. Mislim da je dobro i za opoziciju i za vlast da se utvrdi prvo da li su ti ljudi kršili zakon i na koji način, i kojoj grupi pripadaju”, kaže.
“Moguće je ispuniti uslove za ulazak u EU do kraja 2026.”
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da je završetak svih aktivnosti vezanih za organizaciju svetske izložbe EXPO, kao i ispunjenje svih kriterijuma za članstvo u Evropskoj uniji (EU) do 1. decembra 2026. godine, ključni prioritet za zemlju. Ove ambiciozne ciljeve podržao je i diplomata Zoran Milivojević, koji je ocenio da su oni realno ostvarivi, ali da u velikoj meri zavise od političke volje i efikasnosti srpskih vlasti.
Milivojević je detaljno objasnio koji uslovi su u pitanju.
“Treba pojasniti o čemu se radi. Kad Vučić govori o svim uslovima, onda govori o Kopenhagenskim uslovima. Dakle, govori o onome što po pravilu uključuju poglavlja 23 i 24. To znači da pravnu tekovinu Evropske unije prihvatite, ugradite u vaš politički pravni sistem i primenjujete. To znači pregovaranje i to znači završetak tog procesa. Mi to možemo. To je ono što se podrazumeva pod reformama, vladavinom prava itd,” rekao je Milivojević.
Dodirnuvši se i političkih uslova, Milivojević je naveo specifičnosti koje Srbija ima u tom pogledu.
“Kad je reč o političkim uslovima, to je druga tema. Mi smo, da tako kažem, jedinstveni. Mi smo zemlja presedan, koja ima političke uslove koje niko nije imao, koje nemaju čak ni oni koji sada počinju pregovore. Pazite, Ukrajina, koja je u ratnom stanju, koja ne kontroliše teritoriju, nema te uslove”, kaže.
Milivojević je takođe podsetio na još jedan ključni politički uslov.
“Mi smo u obavezi da uskladimo spoljnu politiku do momenta potpisivanja pristupnog ugovora, što je standardna praksa prilikom pristupanja EU”, zaključio je on.
“Putinov poziv treba prihvatiti bez ikakve diskusije”
Vučić je tokom svog obraćanja rekao da će, na poziv predsednika Rusije Vladimira Putina, 9. maja prisustvovati proslavi 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu, istakavši da će to za njega biti velika čast.
“Radi se o jednom jubileju, koji je civilizacijsko pitanje za Evropu. To je, da tako kažem, kraj Drugog svetskog rata, najstrašnijeg rata. 80 godina i to u borbi protiv nacizma i fašizma. O tome se ne može diskutovati, da li taj jubilej treba da se obeleži ili ne. To je prva stvar. Druga stvar, to je odbrana od pokušaja da se vrši revizija istorije. Sovjetski savez je, ja bih rekao, prvi pobednik Drugog svetskog rata. I mi to ne možemo ignorisati. Mi se vezujemo za nešto što je istorijska činjenica i što je civilizacijsko pitanje Evrope kao kontinenta u tom trenutku i ništa drugo. Svaka politizacija nema nikakvog smisla. Treba prihvatiti bez ikakve diskusije i rezerve”, rekao je diplomata Zoran Milivojević, komentarišući Vučićevu najavu.
Milivojević je naglasio da obeležavanje ovakvog jubileja nije samo važna istorijska obaveza, već i pitanje civilizacijskih vrednosti i otpor prema pokušajima revizije istorije. Ovi jubileji, kako ističe, treba da podsećaju na heroje i žrtve koji su se borili protiv fašizma i nacizma.
Analitičar Vladimir Pejić takođe je komentarisao Vučićevu odluku, ističući da su motivi predsednika Srbije nesporni, ali da bi prisustvo moglo izazvati različite reakcije zbog trenutne geopolitičke situacije, posebno u kontekstu sukoba u Ukrajini.
“Motiv nije sporan. Tu ćemo se svi složiti. Za neke će mesto biti sporno, odnosno domaćin u svetlu svih rata u Ukrajini i uopšte u tom delu sveta. Mislim da je to u skladu sa politikom koju sprovode i Srbija i Vučić, balansirajući i štiteći svoje interese. U ovom slučaju ne bih govorio o suštinskom interesu u najužem smislu reči, već o nečemu što se odnosi na istoriju i tradiciju našeg naroda. Bilo bi, da kažem, malo neozbiljno, pa i nevaspitano, izbeći jednu takvu obavezu. Nije tu samo obaveza, kao što sam rekao, već čast i privilegija”, zaključio je Pejić.
Kako će Putin odgovoriti na upotrebu ATACMS raketa?
Sukob u Ukrajini dostigao je novu prekretnicu nakon što je Kijev, po prvi put, napao rusku teritoriju američkim balističkim raketama ATACMS. Ovaj potez izazvao je oštru reakciju Moskve, a portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, upozorio je da bi to moglo značiti direktno učešće NATO zemalja u sukobu. “Putin vam je još pre mesec dana rekao kakav će biti odgovor!”, poručio je Peskov.
Svet sa zebnjom iščekuje reakciju Moskve, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je zabrinutost zbog moguće eskalacije sukoba. Tokom svog obraćanja, Vučić je upozorio da se Putin “neće dvoumiti ni časa” ukoliko bude ugrožena bezbednost Moskve i njenih snaga.
“Na to će biti odgovor najverovatnije po daljim energetskim objektima u Ukrajini i po mostovima na Dnjepru. A onda, bilo koji sledeći korak nas vodi do potpunog nuklearnog sukoba”, rekao je Vučić, naglašavajući ozbiljnost situacije.
Diplomata Zoran Milivojević ocenio je da Putinova upozorenja treba shvatiti krajnje ozbiljno.
“Odmah da kažem, ovo zvuči zastrašujuće. Moskvu treba pažljivo slušati i uzeti za ozbiljno. Nalazimo se u procesu gde je eskalacija moguća. Zbog toga je potrebno pažljivo voditi računa. Koja je to crvena linija koju Ukrajina ne sme da pređe? To mi ne znamo. Mi čekamo odgovor Ruske strane. NATO se isključio iz ovoga izjavom generalnog sekretara Rutea danas. On je rekao: “NATO sa ovim nema veze, svaka država odlučuje za sebe”. Ali, drugim rečima, snosi odgovornost za posledice. On to hoće da kaže, jer mi kao savez ne možemo, jer smo podeljeni”, rekao je Milivojević.
