Ko je kriv za smrt osmoro ljudi u Domu za stare u Barajevu: Javašluk, veze, kršenje propisa i zakona

Osmoro ljudi umrlo je u najgorim mukama u Domu za stare “Ivanović” kod Barajeva kraj Beograda u noći između nedelje i ponedeljka. Nadležni pokušavaju da svale svu krivicu za tregediju na štićenika sa psihičkim problemima koji je izazvao požar, vlasnike doma i njihovog sina. Ipak, sve je više indicija da je do smrti osmoro ljudi direktno dovelo kršenje propisa i zakona.

Požar je prijavljen oko 3.30, vatrogasci su došli u 3.45, ali je za osmoro ljudi već bilo kasno. Još sedmoro štićenika je povređeno, jedna žena je u teškom stanju, a vatrogasci su spasili 13 osoba od sigurne smrti. Gornji sprat objekta, deo koji je dozidan sa zadnje strane je potpuno uništen u požaru, ostali su samo dimnjaci, što govori da je požar trajao mnogo duže od tih 15 minuta.

Vrlo brzo se izašlo sa prvim informacijama da se sumnja da je požar namerno izazvao jedan od štićenika koji je i sam stradao. Istog dana je uhapšeno troje ljudi povezanih sa domom za stare, braćni par Aleksandar Ivanović (52), njegova supruga Gordana (52) i njihov sin Miloš (29). Njima se na teret stavlja teško delo protiv opšte sigurnosti, zaprećena kazna je od 2 do 12 godina.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović izjavio je tim povodom da je Dom za stare „Ivanović“ imao licencu.

„Što se nas tiče kao resornog ministarstva, mi na internom nivou sprovodimo kontrolne radnje, utvrđujemo sve činjenice koje su dovele do izdavanja licence za rad u junu 2021. godine – i ona je bila važeća. Želim da otklonim dileme koje su se u javnosti pojavile“, izjavio je Starović na RTS.

Ministar je otklonio dilemu da li je dom imao licencu, ali je to još gore, jer objekat u kojem se požar dogodio, gde je izgorelo osmoro ljudi, nije ispunjavao ni najosnovnije uslove propisane zakonom za smeštaj odraslih i starih osoba i, da su se propisi poštovali, nije postojala mogućnost da uopšte dobije licencu.

Redakcija Nove je ovim povodom poslala dodatna pitanja Ministarstvu, međutim odgovori nisu stigli.

Blatnjavi put

Ova delatnost regulisana je Pravilnikom o bližim uslovima za početak rada i obavljanje delatnosti i normativima i standardima za obavljanje delatnosti ustanova socijalne zaštite za smeštaj penzionera i drugih starih lica. Propisi su prekršeni već u prvom stavu drugog člana, gde piše da je jedan od tehičkih uslova da postoji „razvijena saobraćajna veza“, ali se do Doma „Ivanović“, u Ulici Nadežne Petorović u Velikom Borku, stiže poljskim, zemljanim putem, koji je blatnjav i pun rupa i zapravo, uopšte nije put jer nije asfaltiran. Teško da se blatnjavi, poljski put može smatrati odgovarajućom saobraćajnom komunikacijom.

Letimičnim pogledom lako je utvrditi i drugu nepravilnost. Pravilnikom je propisano da postoji rampa za ljude u invalidskim kolicima, koju naši reporteri nisu videli na licu mesta. Umesto rampe sa ogradom, za koju mogu da se pridrže ljudi, postoji izbetonirana staza koja vodi od kapije do kuće, bez ikakve ograde.

Kanalizacija

Propisima je predviđeno i da, ukoliko ne postoji kanalizaciona mreža, bude izgrađana propisna septička jama. Ni ovo nije bilo ispoštovano, jer su se fekalije izlivale u susedna dvorišta, koja su imala tu nesreću na se nalaze niže od ovog placa. Susedi su se žalili, ali na to nisu reagovali nadležni, pa ni inspekcija koja bi trebalo da se stara da se propisi poštuju.

Licenca

Ministar Starović je izjavio da je licenca postojala, izdata je 2021. godine, a u to vreme je na čelu ministarstva bila Darija Kisić Tepavčević. Iako je ona otišla iz fotelje, u ministarstvu su ostali ljudi koji, po svemu sudeći, nisu proveravali rad ovakvih ustanova.

O ovo nisu jedine manjkavosti Doma za stare „Ivanović“. Budući da se do zvaničnih informacija o radu ovog doma teško dolazi, ostalo je nepoznato da li je ovaj objekat imao protivpožarni put za vozla vatrogasaca, Hitnu pomoć ili bilo koje drugo interventno vozilo. Zgrada nije imala ni izlaz za evakuaciju u slučaju požara ili neke druge opasnosti. Iako je prethodno rečeno da je prilikom izdavanja licenci postojao protivpožarni sistem, sada se u njegovu ispravnost može osnovano sumnjati.

Većina protivpožarnih sistema, koji čak nisu ni skupi, se zapravo sastoje od detektora za dim koji šalju podatke i oglašava se alarm koji upozoravaju zaposlene i štićenike. Alarm se nije oglasio, ljudi su nastradali, pa je pitanje da li je kakav sistem uopšte postojao.

Prema nezvničnim informacijama do kojih smo došli, licenca je glasila na 29 korisnika, a u trenutku požara ih je bilo 30. Takođe, dom je primao odrasle i stare osobe, a upravo je štićenik, mlađi muškarac, izazvao požar, kada je zapalio dušek kreveta na kome je spavao. U pitanju je čovek koji je nekoliko dana pre tragedije pobegao iz doma, ali je pronađen i vraćen, a navodno je to uradila policija. Iako je bio u pitanju čovek sa psihičkim problemima, opasan po sebe i druge, što je dokazano na najtragičniji način, on je bio smešten zajedno sa drugim štićenicima.

Po rečima Nadežde Satarić, koja se bavila tim poslom duže od 25 godina, propisano je ko i kako može obezbediti smeštaj takvim osobama.

„Mora da im bude obezbeđen poseban smeštaj i moraju da budu pod nadzorom i da im bude pružena odgovarajuća medicinska pomoć“, objašnjva Satarić.

Smeštaj za đake i studente?

Ono što je još neverovatnije je da je na adresi gde se nalazio Dom za stare „Ivanović“ registrovano preduzeće čija je delatnost nešto potpuno drugačije: ima šifru 5590 što je oznaka za „Ostali smeštaj“ i obuhvata usluge privremenog smeštaja ili smeštaja na duži rok đacima i studentima. Đacima se obezbeđuju usluge smeštaja, ishrane i vaspitni rad, a studentima smeštaj i ishrana. Obuhvata: studentske i đačke domove, radničke hostele, železničke vagone za spavanje.

Porodica Ivanović je oglašavala i Dom za stare u Velikoj Moštanici, koji je radio pod nadzivom „Ivanović i sinovi“, a članovi porodice su otvorili ukupno tri firme koje su se bavile ovom delatnošću. Problem je što su sve tri firme u blokadi, jer duguju ogromne svote dobavljačima, pa su u toku sporovi pored Privrednim sudom, iz kog takođe nije odgovoreno na pitanje redakcije Nova.rs.

Neke od firmi porodice Ivanović su se bavile i smeštajem odraslih i starih lica, iako su bila registrovane za druge delatnosti, a zajedničko im je što su sve tri u blokadi i što su zadužene. Naime, „Ivanović Lux“ DOO, je u blokadi od 24. maja 2024. godine, a duguje sumu od 1.142.646 dinara. Druga firma je u blokadi 11.646.280 i u blokadi je od januara 2020. godine. Postoji i treća firma „Ivanović i sinovi“, koja je u blokadi od 15. marta 2022. godine, zbog duga od 4.129.546 dinara. Tri firme su ukupno u dugu od skoro 17 miliona dinara.

Ako su svi računi blokirani, uključujući i firme koje su vodile domove za stare, jer je porodica Ivanović imala i sličan objekat u Velikoj Moštanici, nije jasno kako su uopšte poslovali? Kako su štićenici i njihove porodice uplaćivale novac, kako su isplaćivane plate zaposlenima, kako su plaćani doprinosi, porezi i slično. Kako je moguće da poreska policija ili finansijska inspekcija nije ušla i zatvorila objekte koje duguju milionske sume, a nastavljaju da posluju?

Odgovor bi se mogao potražiti u tome da je Aleksandar Ivanović bivši policajac, inspektor u Policijskoj stanici Barajevo i čovek sa očigledno dobrim kontaktima u svim lokalnim službama. Pojavljuju se i priče da je i u samim domovima bilo zloupotreba i da su podizane penzije pojedinih starijih korisnika čije porodice žive u inostranstvu, a navodno su na njihova imena dizani i krediti, a da njiove porodice to uopšte nisu znale.