Od trenutka kada su objavljeni konačni rezultati parlamentarnih izbora na KiM bilo je jasno da će i Kurti, ali i opozicija, imati veliki problem da naprave većinu u skupštini i formiraju vladu.
.ice-box { –ice-box-color: #c00; }
To je pokazala konstitutivna sednica parlamenta u Prištini pošto ni iz dva pokušaja Kurti nije obezbedio većinu poslanika kako bi izglasao predsednika skupštine. Nastavak sednice parlamenta zakazan je za danas s tim što je ishod veoma neizvestan.
Kurtijeva zamenica: Država se ne može ucenjivati
Bez obzira na to, Donika Gervala, zamenica premijera i ministarka spoljnih poslova u prethodnoj Kurtijevoj vladi, ne gubi optimizam.
Kako je rekla, potvrđivanjem mandata poslanika i polaganjem zakletve “prevaziđena je prva blokada opozicije“.
– Država se ne može ucenjivati. Danas smo prevazišli prvu blokadu opozicije i položili zakletvu kao poslanici. U ponedeljak nastavljamo principijelnu i nimalo laku bitku za konsolidaciju institucija Kosova, kao rezultat izbora 9. februara – napisala je Gervala na svom Fejsbuk profilu.
DPK: Spremni smo da preuzmemo odgovornost za formiranje nove vlade
S druge strane, najjača opoziciona stranka Demokratska partija Kosova tvrdi da je “nakon polaganja zakletve poslanika i dva neuspešna pokušaja izbora Aljbuljene Hadžiju za predsednicu parlamenta, spremna da preuzme odgovornost za formiranje nove vlade ukoliko Samoopredeljenje u tome ne uspe”.
– Demokratska partija Kosova će i dalje biti faktor stabilnosti, garant ustavnog poretka i snažan glas interesa građana. Posvećena demokratiji, izgradnji države i razvoju, DPK je spremna da preuzme odgovornost za formiranje nove vlade, sa premijerom Bedrijem Hamzom, i sa jasnim ciljevima da vrati državu na pravi put, put razvoja – navodi se saopštenju DPK-a.
Sličan stav iznela je i druga opoziciona stranka po snazi Demokratski savez Kosova koji je poručio da je to što kosovski parlament ni u subotu nije konstituisan “potvrda da Samoopredeljenje nema neophodnu parlamentarnu većinu za formiranje novih institucija”.
– Uprkos nemilosrdnim naporima da se pritiskom i sumnjivim proračunima utiče na volju poslanika, realnost je jasna, Samoopredeljenje nema glasove. I ta činjenica se ne može sakriti iza proceduralnih akrobacija ili poslaničkih improvizacija. Svako ko tvrdi da upravlja zemljom mora da dobije najmanje 61 glas. Svaki pokušaj promovisanja političkih agendi bez ove većine predstavlja narušavanje demokratije i kršenje pravila parlamentarne igre – dodaju u DSK-u.
Koliko ko ima mandata u skupštini?
Inače, Centralna izborna komisija u Prištini potvrdila je 27. marta konačne rezultate parlamentarnih izbora na KiM pa je raspodela mandata sledeća među najvećim albanskim strankama na KiM:
- Samoopredeljenje – 48 mandata
- Demokratska partija Kosova – 24
- Demokratski savez Kosova – 20
- Alijansa za budućnost Kosova – 8
Drecun: Kurti pokušava da napravi dogovor sa Ljimajom i formira vladu
I Milovan Drecun, predsednik Odbora za odbranu i unutrašnju bezbednost Skupštine Srbije smatra da “Kurti nema parlamentarnu većinu za formiranje nove vlade, već pokušava da je stvori političkom trgovinom sa pojedinim političarima iz opozicije, kao što je Fatmir Ljimaj iz Alijanse za budućnost Kosova”.
Drecun navodi da bi “Kurti do većine mogao dogovorom sa Fatmirom Ljimajem tako što bi mu dao mesto predsednika parlamenta u zamenu za nekoliko mandata iz njegove stranke”.
– U tom slučaju, Ljimaj bi izneverio svoje glasače jer je opozicija pred izbore rekla da neće biti saradnje sa Kurtijem. Sa druge strane, da opozicija ima većinu i oni bi išli na konstituisanje vlade, te smatram da su trenutno u toku političke igra i trgovina. Kada je reč o stranoj podršci Kurtiju, Amerikanci ne bi voleli da vide Kurtija i dalje na vlasti, jer smatraju da on nije spreman na kompromise – kaže Drecun.
Ukazao je i da postoji mogućnost da “Kurti neće moći da dođe do podrške svih 10 nesrpskih manjinskih poslanika, jer bi poslanik iz redova Goranaca mogao biti uz Srpsku listu”.
Emini: I da se formira vlada, politička situacija bi bila problematična
Donika Emini, albanska spoljnopolitička analitičarka ocenjuje da bi politička situacija na KiM bila “problematična” i da se formira vlada jer bi uvek bilo „političkih ucena među partijama“.
– Čak i da se ovaj korak deblokira i da se izglasa predsednik parlamenta, bio bi problem vladati, jer bi uvek bilo političkih ucena za svaki zakon i politički proces i strateška pitanja, pa je to veoma rizično – rekla je Emini.
Dodaje da je blokada u parlamentu izazvana jer nijedna partija trenutno nema broj da formira vladu.
– Bilo bi dobro da i “opozicija glasa za predsednika parlamenta, čime se ne bi eliminisala mogućnost da opozicione stranke formiraju vladu ako prva stranka ne uspe – zaključuje Emini.