Vučić je sinoć rekao da ne može da bude tehničke ili prelazne vlade o čemu govori opozicija, jer je on jedini koji ima ustavno ovlašćenje da o tome odlučuje.
.ice-box { –ice-box-color: #c00; }
– U skladu sa Ustavom Republike Srbije niko drugi ne može da odredi mandatara za sastav bilo koje vlade osim mene. Nema ništa od tehničke ili prelazne vlade – poručio je Vučić iz Brisela.
Protiv te opcije je i Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova i lider SPS.
– Možete da preuzmete političku odgovornost. Ako taj koji je politički kandidat za nešto nije ekspert, onda smo mi kao društvo skrenuli u pogrešan smer. U pogrešnu avliju. Jer taj ko se kandiduje treba da bude ekspert za svoj posao. Odakle im uopšte ideja da se kandiduje ako ne zna da radi svoj posao – rekao je Dačić za Blic TV.
Na predlog pojedinaca iz opozicije da se formira prelazna vlada reagovala je Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine.
– Prelazna vlada je eufemizam za “ne” izborima, “da” funkciji – poručila je Brnabić.
Lacmanović: Protesti nisu jaki i masovni da bi naterali aktuelnu vlast na prelaznu vladu
Predrag Lacmanović, programski direktor “Faktor plusa”, ocenjuje za “Blic” da protesti nisu jaki i masovni da bi naterali aktuelnu vlast na prelaznu vladu.
– Predsednik je rekao da neće dozvoliti scenario kao u Severnoj Makedoniji, gde je bila prelazna vlada. Videćemo kakvu će poziciju imati jedni i drugi. Dosta toga zavisi i od opozicije, koliko je ona složna, koliki ima koalicioni potencijal – kaže Lacmanović.
Njegov utisak je da u opoziciji “i dalje traje borba ko će biti lider”.
– To njihovo nejedinstvo je najveća prepreka opoziciji da napreduje u rejtingu. Videli smo šta se dogodilo pred prethodne izbore kada su jedni bili za, a drugi protiv izbora – kaže Lacmanović.
Dodaje da će se o prelaznoj vladi i dalje pričati.
– Ali moraju da postoje jaki argumenti za prelaznu vladu. Na studentskim blokadama ne vidim dovoljnu masovnost, pitanje je i koliki procenat studenata učestvuje u protestima. Vreme će pokazati koliko će demonstranti biti uporni – kaže Lacmanović.
Bez obzira na sve, ne veruje da će biti promene vlasti bez izbora.
– Poslednja prelazna vlada kod nas je bila nakon 5. oktobra 2000. godine, ali ne može se porediti ovo vreme sa vremenom kad smo imali ratove, bombardovanje, gubitak teritorije. Sve dok je ekonomija stabilna ne verujem da će se dogoditi nešto epohalno, osim na izborima – kaže Lacmanović.
Stojiljković: Treba relaksirati situaciju i vratiti je u institucije
Zoran Stojiljković, profesor FPN u penziji, kaže da “prelazna vlada ima smisla u situacijama dramatične krize”.
– Kada dođe do polarizacije društva i gubitka političkog kredibiliteta, može doći do prelazne vlade koja traje najduže godinu dana dok ne pripremi nove izbore. Može se reći da u našoj trenutnoj situaciji ima nekih elemenata za prelaznu vladu. Došlo je do ozbiljne krize, nezadovoljstva građana i protesta – kaže Stojiljković.
Kako kaže, rešenje krize zavisi pre svega od vlasti.
– Videćemo koji će biti potezi vlasti. Najavljena je rekonstrukcija Vlade na proleće, možda će doći i do ostavke. Iz ove pozicije ne izgleda realno da sledeći izbori budu tek za dve godine u situaciji kada svuda u svetu imate izbore. S druge strane, mislim da za opoziciju, ali i učesnike protesta nisu prihvatljivi novi izbori bez promene ključnih izbornih uslova – kaže Stojiljković.
Dodaje da mnogo toga zavisi kako će se dalje kriza razvijati.
– Prelazna vlada svakako nije još izvesna. Opozicija i akademska zajednica bi mogli da se uključe u rešavanje krize tako što će, recimo, kroz neke druge mehanizme učestvovati u promenama izbornih uslova. Mislim da bi trebalo relaksirati situaciju i vratiti je u institucije – navodi Stojiljković.
Podseća da smo od 2016. godine imali mnogo vanrednih izbora.
– Mislim da su i vlast i opozicija svesni da novi izbori nisu rešenje za krizu. Postoji mogućnost i da vlast prihvati opšte prihvatljive uslove pre nego što raspiše izbore, a da to ne bude prelazna vlada – kaže profesor FPN.
Prelazna vlada u Srbiji poslednji put je uspostavljena 2000. godine nakon 5. oktobra i pada režima Slobodana Miloševića.
– Tada je Milošević izgubio predsedničke izbore u SR Jugoslaviji pa je u Srbiji SPS formirao prelaznu vladu koji imao zadatak samo da pripremi izbore za decembar – zaključuje Stojiljković.
Izbori tabu tema u opoziciji, Lazović nadrljao što ih spominje
Opozicija u međuvremenu sa margina posmatra studentski protest, a izbori su skoro pa zabranjena reč. Savo Manojlović, lider pokreta “Kreni – Promeni” je poručio da “ko zatraži izbore taj izdaje studente, izdaje pravdu, izdaje Srbiju”, dok je Radomir Lazović iz “Zeleno-levog fronta” nadrljao na društvenim mrežama čim je spomenuo izbore kao bilo kakvu mogućnost.
– Pa ja ne bih ulagao u prelaznu vladu, šta to znači? Treba videti na koji način bi trebalo doći do fer izbornih uslova. Mi smo pokušavali na brojne načine koji nisu dali zadovoljavajuće rezultate. Spremni smo da sednemo sa kolegama i da o tome razgovaramo. Ono što mi se čini je da je taj, nekako, i sad, od tih predloga koje smo mi videli, uglavnom idu tako kao što vi kažete, ako može Vučić da se skloni, pa ćemo mi da napravimo da stvari funkcionišu – kazao je Lazović.