Lajčak je imenovan za specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine 2. aprila 2020. godine a, iako je ranije predviđeno da će od 1. septembra biti ambasador EU u Švajcarskoj, kasnije je saopšteno da neće ići i to zbog “nepredviđenih ličnih okolnosti”.
.ice-box { –ice-box-color: #c00; }
Onda mu je, krajem jula, Savet EU produžio mandat do kraja januara 2025, ali nije precizirano ko ga menja. O njegovom nasledniku odlučuje nova šefica EU diplomatije i bivša premijerka Estonije Kaja Kalas.
Konkurs za ovu poziciju, prema saznanjima “Blica”, još nije raspisan, ali se ipak spominju diplomate koje bi mogle da se nađu u igri.
– Sada je u tom kontekstu opet iskočilo ime Petera Sorensena – kaže izvor “Blica” iz diplomatskih krugova.
Branka Latinović, bivši diplomata, kaže da je interesantno da se baš Sorensen spominje i da je to vezano sa izborom Kaje Kalas. Ocenjuje da bi njegov izbor bio pokazatelj da je EU procenila da je Zapadni Balkan neuralgična tačka, da želi stabilnost kako ne bi bilo iznenađenja u regionu i kako bi mogli da se okrenu ka Istoku i rešavanju tamošnje krize.
– Kaja Kalas je ta koja odlučuje i ako je izbor pao na Sorensena onda to znači da joj treba neko ko je robusniji i čvršći. A Sorensen neće želeti izbegavanje obaveza, odugovlačenje, već će postaviti listu obaveza i rokove i tražiti da se ispune. Bio je šef UMNIK-a na Kosovu u vreme kada je Nebojša Čović bio šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i ostalo je upamćeno da je imao ne baš prijatne razgovore sa Petersonom, što se i čulo u javnosti – podseća Latinović za “Blic”.
Ako se oko ovog izbora usaglasi Savet EU, to onda to znači da je EU u fazi u kojoj nema sastanaka radi sastajanja već da želi rezultate.
– Radi se o visoko pozicioniranom diplomati, sa iskustvom, koji je obavljao visoke funkcije, kako ispred svoje zemlje tako i ispred UN i EU i OEBS. U Hrvatskoj je obavljao jako zahtevan posao oko povratka Srba. Ovaj region mu je jako poznat, on je kvalitetan diplomata, a radio je i u Ženevi i Njujorku – kaže Latinović.
Evo ko je sve do sada spominjan za poziciju specijalnog izaslanika EU.
Peter Sorensen
Peter Sorensen (57) je danski iskusni diplomata i pravnik. Odličan je poznavalac prilika na Balkanu, jer je tokom karijere prokrstario regionom, što govore i neke od pozicija na kojima je bio:
- Specijalni predstavnik EU i bivši šef Delegacije EU u BiH 2011 – 2014
- Šef Delegacije EU u Skoplju 2011
- Lični predstavnik visokog predstavnika EU u Beogradu 2006 – 2010
- Viši savetnik specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN na Kosovu 2001 – 2002
- Pravni savetnik specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Balkan 2000
- Šef političkog odjeljenja i viši savetnik šefa OSCE-a u Hrvatskoj 1997 – 1999
- Pravni savetnik visokog predstavnika u Sarajevu (1996 – 1997)
- Politički savetnik Posmatračke misije Evropske zajednice u bivšoj Jugoslaviji 1995 – 1996
Na poziciju u BIH ga je imenovala lično Ketrin Ešton na iznenađenje mnogih i uz komentar “da ne postoji bolja osoba za tu zahtevnu i izazovnu misiju”.
Borut Pahor
Za razliku od Sorensena, ime Boruta Pahora se javno povezivalo sa dijalogom Beograda i Prištine. Podršku za to su mu dali slovenački premijer Robert Golob i šefica diplomatije Slovenije Tanje Fajon. Ali, ta vest još nije stigla, a Pahor je izjavio je da se “nešto očigledno promenilo u Briselu, ali da ne zna razlog zbog čega”.
Timoti Les, profesor Centra za geopolitiku pri univerzitetu Kembridž ocenio je pre izvesnog vremena za “Blic” da mu se “čini da je Pahor žrtva birokratije”.
– Ne znamo koliko je on bio blizu da obezbedi poziciju posrednika, kaže da ga je pozvao gospodin Lajčak, ali odluka je na kraju na visokom predstavniku i Evropskom savetu. Ovo ne isključuje da će Pahor dobiti posao sledeće godine, naravno, ali to znači da će prvo morati da ubedi naslednika gospodina Borelja, Kaju Kalas, u svoje zasluge – kaže Les.
Dijalog bez specijalnog izaslanika?
Pozicija specijalnog izaslanika EU, do imenovanja Lajčaka pre četiri godine nije ni postojala, a do tada su u posredovanju učestvovali visoki predstavnici za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i Ketrin Ešton.
Ako bi i sad bio slučaj, to bi značilo da će Kaja Kalas, nova šefica diplomatije EU preuzeti dijalog.
Deo analitičara smatra da će joj pažnja biti zaokupirana drugim temama, pogotovo ratom u Ukrajini, ali Miloš Pavković, istraživač iz Centra evropske politike, kazao je za “Blic” da ne bi bilo veliko iznenađenje da Kalas iskoristi svoj autoritet i lično preuzme medijaciju između Beograda i Prištine.
Lajčakovo imenovanje za specijalnog predstavnika EU predstavljalo je izraz želje EU za intenziviranje dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU. Ipak, poznavaoci političkih prilika kažu da je to bio odgovor EU na postupak SAD i imenovanje Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika Bele kuće za pregovore Beograda i Prištine.