„Mora biti objavljena i finansijska dokumentacija vezana za rekonstrukciju Železnike stanice“: Tužiteljka Jasmina Paunović o istrazi pada nadstrešnice

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo je optužnicu protiv 13 osoba za “građevinski deo” nesreće kada se nadstrešnica tek rekonstruisane zgrade Železničke stanice obrušila, a ubijeno je 15, dok je teško povređeno dvoje ljudi. Posebno odeljenje za korupciju novosadskog Višeg javnog tužilaštva pozvalo je inženjera Zorana Đajića na razgovor u svojstvu građanina ali iako se u javnosti stvorio utisak da je konačno počela finansijska istraga, po svemu sudeći to nije tačno. U razgovoru za Nova.rs tužiteljka Jasmina Paunović objašnjava kako bi taj postupak trebalo da izgleda.

Zvuči neverovatno da se rad Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu o tragediji koja je pogodila taj grad, ali i celu Srbiju 1. novembra prošle godine, bazira skoro isključivo na izjavama inženjera Zorana Đajića, kao da pred sobom nemaju nikakvu dokumentaciju i nisu ispitali nijednog svedoka. Prvo je Zoran Đajić otkrio istinu da je nadstrešnica rekonstruisana, iako su zvaničnici od prvih trenutaka tvrdili drugačije, a sada je ukazao i da se potpis, zapravo faksimil Predraga Lukića, nalazio u građevinskim dnevnicima iz 2023. godine, iako tada već nije radio u „Startingu„.

Po svemu sudeći, ovo je i razlog zbog kog je Đajić ponovo pozvan u novosadsko Više javno tužilaštvo, ovog puta u Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije. Međutim, prema stavu tužiteljke beogradskog Višeg javnog tužilaštva Jasmine Paunović, nije Đajić taj koji bi trebalo da bude pozvan na razgovor.

„Nema razloga da tužilaštvo zove Zorana Đajića da priča o potpisu Predraga Lukića, već treba da pozovu upravo Predraga Lukića da priča o tome kako se njegov faksimil našao na građevinskim dnevnicima. Da li je on taj pečat nekome ustupio, prodao ili ga izgubio, to treba da sve objasni, ali je i neverovatno da se tek sada to proverava, što govori da dokumentacija iz firme „Starting“ u kojoj je Lukić radio, a koja je učestvovala u radovima na Železničkoj stanici, nije oduzeta na vreme. Policija je već u danima posle nesreće, po nalogu tužilaštva, trebalo da uđe u tu firmu i zapleni potpunu dokumentaciju“, objašnjava tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Jasmina Paunović za portal Nova.rs.

Po njenim rečima, falsifikovanje javne isprave je u nadležnosti osnovnog javnog tužilaštva, tako da poziv Đajiću iz Posebnog odeljenja za korupciju VJT u Novom Sadu govori da je u pitanju ozbiljnije krivično delo.

„Radila sam u Posebnom odeljenju za korupciju i imam iskustvo i zato smatram da samo objavljivanje kompletne dokumentacije, uključujući i finansijsku koja ide uz građevinsku, može pružiti kompletan uvid u ono što se radilo na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu. Tu se nalazi i odgovor na bitna pitanja, šta, ko, kada, kako i kome je plaćano prilikom izvođenja radova. Tok novca uvek ostavlja neki trag i tu se mogu pronaći eventualni dokazi za malverzacije, a postoji sumnja da je toga bilo prilikom rekonstrukcije. Jedan od načina na koji se izvlači novac je i angažovanje raznih savetnika, konsultanata kao spoljnih saradnika, a to rade firme koje imaju među zaposlenima stručnjake takvih profila. Građevinastvo je jedan od omiljenih načina za izvlačenje, ali i pranje novca“, objašnjava tužiteljka Paunović.

Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije VJT u Novom Sadu ipak nije prava adresa sa koje bi trebalo da bude pokrenuta finansijska istraga koju javnost očekuje, a koja uporno izostaje. Ko zapravo treba da vodi postupak u slučaju u koji su, vrlo moguće, umešani i visoki državni funkcioneri? 

„To je posao za Javno tužilaštvo za organizovani kriminal koje ima i kapacitete i iskustvo u vođenju takvih složenih postupaka. Treba imati u vidu da sa krivičnim istragama protiv organizovanih kriminalnih grupa, uvek paralelno ide i finansijska istraga i da upravo to tužilaštvo ima najviše iskustva u tim istragama. U pitanju je i projekat čija je vrednost veća od 800 miliona dinara, pa i u tom slučaju je ispunjen uslov da istragu preuzme upravo JTOK“, objašnjava Jasmina Paunović.

To je vrlo složen posao koji zahteva mnogo kapaciteta, mnogo rada i truda.

„U okviru istrage o evenutalnoj korupciji, potrebno je sprovesti jednu temeljnu finansijsku istragu. Koliko novca je kome uplaćivano, ko je bio ovlašćen da podiže novac, kako je novac trošen. Sve to mora da se isprati, a tu mogu da pomognu i posebni timovi MUP Srbije koji se bore protiv pranja novca. Konačno, ukoliko je bilo korupcije, onda je ispunjen i uslov da je to organizovana kriminalna grupa, koja, po definiciji, mora da se sastoji od tri i više lica, da deluje u dužem vremenskom periodu, a mogla bi se utvrditi i hijerarhija te grupe“, objašnjava tužiteljka.

Da istragu vodi JTOK, imali bismo na raspolaganju još jedan moćan instrument koji je dao odlične rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala: svedoka saradnika ili svedoka okrivljenog.

„Osoba koja lupa pečat, u ovom slučaju Predrag Lukić, nije toliko bitna, ali može da pruži vredne informacije. Ipak, pošto istragu vodi VJT u Novom Sadu, oni ne mogu da pregovaraju sa „insajderom“, eventualnim svedokom saradnikom koji zna kako stvari deluju iznutra i koji bi pristao na saradnju sa tužilaštvom u zamenu za odustajanje od krivičnog gonjenja ili za manju kaznu, ukoliko je u pitanju svedok okrivljeni“, objašnjava tužiteljka Paunović.

Oglasilo se Javno tužilaštvo za organizovani kriminal

U međuvremenu, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal odgovorilo je na pitanja Nova.rs koja se tiču finansijske istrage.

„Ako se u toku krivičnog postupka koji sprovodi Više javno tužilaštvo u Novom Sadu i njegovo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, utvrdi da postoje i eventualni koruptivni elementi koji ukazuju na krivična dela iz člana 3 Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije koja su jedino u nadležnosti Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, postojao bi osnov za preduzimanje krivičnog gonjenja od strane ovog tužilaštva“, rekli su iz JTOK-a.

Kako su pojasnili, povodom ocena i reakcija javnosti da postoje koruptivni elementi koji su potencijalno uzrok pada nadstršenice Javno tužilaštvo za organizovani kriminal je od Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, dana 5. decembra 2024. godine zahtevalo kopiju spisa sa do tada dostupnom dokumentacijom, koja je dostavljena u elektronskom formatu 12. decembra 2024. godine.

„Od tada, tim javnih tužilaca za organizovani kriminal, tužilačkih pomoćnika i finansijskih forenzičara pažljivo i detaljno analizira kako ovu, tako i svu ostalu dokumentaciju koja je do sada objavljena i javno dostupna na sajtu Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, Vlade RS, i JP „Infrasturktura železnice“, navodi se u saopštenju JTOK-a.