Sukobi su počeli 9. novembra 2001. godine, kada su pripadnici JSO-a blokirali Gazelu i odbijali da komuniciraju sa komandom Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). Upravo ovaj događaj pominje u večerašnjoj epizodi sve popularnije serije “Sablja”.
Godinu i po dana posle pobune, predsednik Vlade Zoran Đinđić je ubijen a direktni izvršilac bio je Zvezdan Jovanović. On i prvooptuženi Milorad Luković Legija služe 40-godišnje zatvorske kazne.
Pobuna JSO – tok događaja
Dvadesetak vozila parkirano je nasred auto-puta kod Sava centra u Beogradu.
Oko njih mirno stoji sedamdesetak ljudi u uniformama, a svi na glavama imaju crvene beretke.
Reč je o Jedinici za specijalne operacije (JSO), čiji su pripadnici tokom devedesetih učestvovali na svim ratištima.
Kalendar pokazuje 12. novembar 2001, što znači u toku je četvrti dan pobune i situacija u državnom vrhu nije nimalo jednostavna.
Te godine su generalno bile daleko od jednostavnih.
U oktobru 2000. u Srbiji dolazi do velikih opozicionih demonstracija kada je sa vlasti svrgnut Slobodan Milošević, predsednik Savezne Republike Jugoslavije.
Godinu dana kasnije Milošević je uhapšen – u čemu su pripadnici JSO-a takođe učestvovali – a 28. juna 2001. i izručen Međunarodnom krivičnom tribunalu za zločine u bivšoj Jugoslaviji.
Taj događaj izazvao je veliku buru u DOS-u, širokoj koaliciji čiji su nosioci bili Demokratska stranka (DS) i Demokratska stranka Srbije.
Otvoreni sukob Đinđića i Koštunice
Tada dolazi do prvog otvorenog sukoba lidera dve stranke i najistaknutijih ličnosti DOS-a, Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice, koji se protivio Haškom tribunalu.
U intervjuu za Vreme od 5. jula 2001. godine, Koštunica je izjavio da je Haški tribunal „pristrasan” i da je zapravo „sud određenih sila i interesa, više američki nego međunarodni”.
„I pre odlaska Slobodana Miloševića u Hag, za mene je ta saradnja bila mučna, a posle ovoga što se desilo još je mučnija”, izjavio je Koštunica.
Koštunica je tada naveo da bi saradnja bila lakša da je donet zakon o saradnji sa Hagom, a koji bi „maksimalno zaštitio prava i dostojanstvo države i pojedinca”.
Đinđić potom u novembru odlazi u SAD, na sastanak sa tadašnjim američkim predsednikom Džordžom Bušom, a pripadnici JSO-a učestvuju u hapšenju blizanaca Predraga i Nenada Banovića.
Pripadnici JSO-a su upravo taj događaj naveli kao razlog pobune, ističući da nisu znali koga hapse i zbog čega.
„Ispalo je da su braća Banovići bivši pripadnici ili bliski saradnici Crvenih beretki iz rata u Bosni”, piše Miloš Vasić u prvom narednom broju Vremena.
„Izgleda da je nastala velika zabrinutost među starijim sastavom JSO-a: ‘Ako Hag traži, a MUP Srbije hapsi takve, da ne dođe i na nas red?’ Trebalo je nešto preduzeti.”
Otkazivanje poslušnosti
JSO je 9. novembra otkazao poslušnost komandi, povukao pripadnike iz obezbeđenja ministara u Vladi Srbije i prekinuo sve komunikacije sa nadležnima.
Na konferenciji za medije JSO-a u Kuli, rečeno je da je „jedinica obmanuta i navedena na izvršenje nezakonitog i protivustavnog akta, mimo svoje volje”.
„S obzirom da zakon o saradnji sa Haškim tribunalom još nije donet, svaki takav akt smatramo nezakonitim, protivustavnim i odbijamo svako naređenje izdato u tom pravcu”, naveli su.
Put između Novog Sada i Subotice blokirali su 10. novembra, a dva dana kasnije i auto-put kroz Beograd.
Tada je pred njih izašao Zoran Mijatović, tražeći da čuje zahteve.
Tražili su smenu ministra policije Dušana Mihajlovića i donošenje Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom.
„Moja i Goranova ostavka nikada nije tražena i to sam sto puta pričao, ali mediji svaki put objave da jeste”, kaže Mijatović za BBC, pomalo iznerviran pitanjem.
Vojislav Koštunica, predsednik Jugoslavije i vrhovni komandant vojske, nešto kasnije je izjavio da je revolt JSO-a „sasvim opravdan i normalan”.
„Znači, recimo, kada protestuju lekari oni izađu u belim mantilima, a kada protestuju pripadnici JSO oni izađu u svojoj opremi i svojim vozilima”, izjavio je Koštunica.
„Mislim da je to sasvim u redu i da je to njihov način kako oni to ispoljavaju”.
“Oslobađajuće presude očekivane”
Učesnici pobune – među kojima je bio i Zvezdan Jovanović, neposredni izvršilac atentata na Đinđića – pred sudom su oslobođeni optužbi za oružanu pobunu.
– Oslobađajuće presude su apsolutno očekivane, tužilac ništa nije uspeo da dokaže – naglašava Božo Prelević, tada savetnik ministra policije, a tokom sudskog postupka advokat Veselina Lečića, jednog od osumnjičenih.
– Nisu izneti nikakvi dokazi koji ukazuju da su meta bili Vlada Srbije, aerodrom, Narodna skupština, Ministarstvo unutrašnjih poslova, premijer ili bilo šta slično – dodaje.
Od pobune JSO prošle su tačno dve decenije, a priča o njoj i njenim posledicama i dalje izaziva brojne debate i kontroverze.
(BBC na srpskom, Insajder, Blic)