„Ne plašim se jer govorim istinu“: Zoran Đajić, ključni svedok u slučaju pada nadstrešnice bez zaštite institucija

Inženjer Zoran Đajić je nekoliko puta razvejao laži kojima je vlast pokušala da zataška i prikrije umešanost ljudi iz samog vrha režima i firmi bliskih Srpsk u slučaj pada nadstrešnice železničke stanice u Novm Sadu, kada je 1. novembra 2024. godine poginulo 15 ljudi a dvoje preživelih osakaćeno za ceo život. Iako ključni svedok njemu država nije ponudila nikakvu, pa ni formalnu, zaštitu.

Još dok su žrtve bile ispod tona betona i stakla koji su se na njih obrušile 1. novembra prošle godine u 11.52, dok se nije ni znao broj poginulih i povređenih, dok su Novi Sad i cela Srbija bili u šoku, počelo je zataškavanje, spinovanje i laganje od strane najviših predstavnika države. Prvo su „Infrastruktura železnice“ izdala lažno saopštenje da nadstrešnice nije rekonstruisana, potom je to pred kamerama izjavio tadašnji ministar za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu Goran Vesić, da bi potom to izjavio i predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Možda bi mašinerija laži uspela da prikrije istinu da sutradan u javnost nije izašao inženjer Zoran Đajić, koji je jedno vreme i sam radio na projektu rekonstrukcije kao nadzorni organ i rekao da nadležni ne govore istinu. To je bio bitan momenat posle koga su se pojavili novi dokazi da nadstrešnica jeste rekonstruisana i da je opterećena metalnom konstrukcijom i staklom. Đajić je tada, 4. novembra, prvi put pozvan u Više javno tužilaštvo u Novom Sadu.

Vlast je priznala da nadstrešnica jeste rekonstruisana, ali se sa zataškavanja celog slučaja koji je koštao života 15 ljudi prešlo na skrivanje svih učesnika rekonstrukcije. Istraga je bila vrlo ograničena, kada je Zoran Đajić pomenuo „Starting“, firmu koja je učestvovala u brojnim poslovima koje je raspisivala država.

Tada je Đajić pozvan po drugi put u VJT u Novom Sadu, a prosto je neverovatno da tužilaštvo u tom trenutku nije znalo za „Starting“.

Bes predsednika

Dok studenti vode borbu za objavljivanje kompletne dokumentacije vezane za rekonstrukciju nadstrešnice, režim je pokušao novi manevar, da poturi kukavičje jaje i objavljeni su građevinski dnevnici „Startinga“ gde je potpisan Predrag Lukić. Tada je, po treći put, Đajić raskrinkao laž i izjavio da Lukić u to vreme nije radio u „Startingu“, pa je Đajić pozvan po treći put u tužilaštvo, ovog puta u Posebno odeljenje za korupciju, a nakon tri meseca od pada nadstrešnice oglasilo se i Javno tužilaštvo za organizovani krimnal, koje je saopštilo da „prati slučaj i proučava dokumentaciju“. Iako je ponašanje tužilaštava sramno, ipak, pod pritiskom javnosti se istraga približava onome što je podjednako važno kao i građevinski deo – istrazi finansijskih malverzacija i ogromnim proneverama vezanim za rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu.

Ne čudi onda što je inženjer Đajić izazvao takvu reakciju kod predstavnika vlasti, pa ga je tako predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u jednom od svojih nebrojenih obraćanja, nazvao lopovom i prevarantom.  Ali, za razliku od Vučićevih reči, ispostavlja se da je sve što je Đajić rekao istina koja mnoge iz vrha vlasti boli.

„Ne bojim se, jer govorim istinu. Osim reči onog čoveka, nije bilo drugih pretnji i ne osećam se ugroženo. Moje je da govorim istinu i neću odustati. Tri puta sam bio u tužilaštvima, gde sam saslušan uč svojstvu građanina i rado sam se odazivao pozivima i uvek ću se odazvati, naravno, ukoliko je poziv upućen na zaonit način. Želim da istina izađe na videlo“, kaže Zoran Đajić za portal Nova.rs.

Ali, hrabri inženjer je dirnuo u osinje gnezdo i ukazao na potencijalnu milionsku kombinaciju ljudi bliskih vladajućoj stanci koji, kako se sumnja, preko građevinskih radova pljačkaju budžet Republike Srbije, kao što je to slučaj rekonstrukcije zgrade Železničke stanice u Novom Sadu čija je cena od projektovanih tri i po miliona evra, narasla na čak 16 miliona. Đajić je bio jedan od prvih koji je postaio pitanje, gde je ta razlika od 11 miliona evra.

Iako je ukazao na potencijalnu korupciju najviših razmera, iz tužilaštva i policije mu nisu ponudili nikakav vid zaštite.

„Niko mi iz tužilaštva nije ponudio zaštitu ili pomoć, a mislim da mi ne treba“, kaže Đajić za Nova.rs.

Zaštita svedoka

Nema sumnje da je Đajić bitan svedok u dosadašnjim i eventualnim budućim istragama vezanim za pad nadstrešnice, ali kod nas je praksa da status zaštićenog svedoka dobijaju samo oni kojima je prećeno i koji se osećaju ugroženima.

„Praksa je da svedok a često je to oštećeni u postupku, prijavi tužilaštvu da mu neko preti i da se oseća ugroženim. Onda tužilaštvo upućuje dopis Ministarstvu unutrašnjih poslova koje vrši bezbednosnu procenu, a potom i dodeljuje zaštitu ukoliko je procenjeno da je ona potrebna. U policiji postoji Jedinica za zaštitu i u njihovoj nadležnosti je i briga o svedocima“, objašnajva tužiteljka Jasmina Paunović.

Po njeni rečima ta oblast je regulisana Zakonom o krivčnom postupku u kome piše da „Ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi svedok davanjem iskaza ili odgovorom na pojedina pitanja sebe ili sebi bliska lica izložio opasnosti po život, zdravlje, slobodu ili imovinu većeg obima, sud može rešenjem o određivanju statusa zaštićenog svedoka odobriti jednu ili više mera posebne zaštite“.