Parastos žrtvama pogroma služio je u manastiru Gračanica mitropolit raško-prizrenski Teodosije sa sveštenstvom Eparhije, u prisustvu građana, predstavnika Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Srpske liste i lokalnih zvaničnika.
.ice-box { –ice-box-color: #c00; }
Nakon parastosa, okupljeni su pred instalacijom “Missing” i spomenikom žrtvama pogroma položili bele ruže. Mitropolit raško – prizrenski Teodosije istakao je da martovski pogrom nije samo jedan u nizu istorijskih događaja koje pamtimo o patnji i stradanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
– Pogrom je za nas pravoslavne Srbe na ovim prostorima postao još jedno gorko svedočenje o ljudskoj nepravdi, ali istovremeno i o veličini i snazi duhovnog podviga kojim naši ljudi vekovima odolevaju iskušenjima – rekao je mitropolit Teodosije.
Pomoćnica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Milena Parlić izjavila je na komemorativnoj akademiji da svuda u svetu mart mesec naslućuje vedrinu i donosi miris prvog prolećnog cveća, a da samo u Srbiji opominje na zločin i miriše na tugu koja se ne zaboravlja.
Ona je naglasila da je pokušaj da se izbriše mnogovekovni srpski identitet bezuspešan.
– To dokazujemo upravo ovom akademijom sećanja koja nam potvrđuje da i danas gotovo jednako bole slike vandalskog čina onih koji se Boga ne boje dok skrnave njegove ovozemaljske domove u Prizrenu, Podujevu, Đakovici, Kosovskoj Mitrovici – istakla je Parlić.
“Mržnja protiv Srba ne jenjava”
Ona je dodala da mržnja prema srpskom narodu ne jenjava ni danas i da se ponavlja svakodnevno.
Načelnik Kosovskog upravnog okruga Srđan Popović naveo je da je pogrom u našim životima ostao uklesan kao nešto najstrašnije.
– Od ulaska KFOR – a počeli su da se prazne gradovi širom KiM, Priština, Gnjilane, Prizren, gde su Srbi bukvalno nestajali. Bilo je mnogo kidnapovanih, ubijenih, spaljene su nam svetinje. Bilo je strašno. 2004. godine niko nije očekivao da će se desiti nešto još strašnije, da će se desiti progon. Svi smo verovali u to da će međunarodna zajednica stati na put vandalizmu koji se dešava svih tih godina na ovom prostoru – rekao je Popović.
On je dodao da od međunarodne zajednice nismo čuli ni jednu jedinu reč osude ni tada, a ni danas. On je naveo da Priština institucionalnim nasiljem pokušava da protera preostale Srba sa Kosova i Metohije.
Sin Borivoja Spasojevića, koji je u pogromu snajperskim hicem ubijen nedaleko od glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, Dragan, naveo je da je 17. marta 20024. godine grupa od par stotina Albanaca prešla u severni deo Kosovske Mitrovice i počela da demolira obližnje lokale, da napada ljude i da puca.
– Veoma brzo, zahvaljuju čuvarima mosta i ljudima koji su bili tu, oni su glavom bez obzira pobegli u južni deo Kosovske Mitrovice. Ubrzo su počeli rafali po okupljenim građanima u Kolašinskoj ulici. Automatsko oružje kojim su oni pucali, odnosno teroristi, stiglo je bolničkim kolima. Ubrzo posle tih rafala pogođena je Jana Tučev, žena koja je u tom trenutku bila trudna. Bila je na svojoj terasi – rekao je Spasojević.
Dalje je ispričao da je kod “Tri solitera” bio postavljen snajperista, koji je ranio 33 ljudi, među kojima je bio i njegov otac, koga je snajperista pogodio u srce.
Slađana Denić iz Kosovog Polja, čija je porodična kuća spaljena u pogromu, rekla je da nikada neće zaboraviti miris paljevine, dima i pepela i da je u samo jednom danu ostala bez ičega.
– Kuće su gorele, suprug i ja smo se pogledali i bez reči shvatili da moramo da odemo. Porodica Milić nas je primila u svoj dom kada nismo imali kuda. Bili su spremni da podele sa nama sve što su imali i mi smo im na tome zauvek zahvalni. Sledećeg jutra, suprug i ja smo stajali pred zgarištem koje je nekada bilo naš dom, a sada su ostali samo crni zidovi i žar, a za one koji su nas proterali ni to nije bilo dovoljno. Kasnije su je ponovo zapalili, uništivši poslednje ostatke našeg porodičnog doma – rekla je Denić.
U pogromu nad Srbima 17. i 18. marta 2004. godine stradalo je 19 ljudi, više od 900 domova je spaljeno, oko 4.000 Srba proterano, a uništeno i oskrnavljeno 39 crkava, manastira, crkvišta i spomenika.
(Tanjug)