Neka ovaj tekst deluje kao kontramaler. Kada god su Novaku Đokoviću “solili” pamet, obično bi u njemu probudili aždaju koja ne može da se zasiti grend slem titula. Pa, neka i ovog puta bude scenario sličan.
Koncept grend slema po kom u dve nedelje treba slaviti na sedam mečeva podrazumeva uglavnom da onaj ko na kraju podigne trofej pobedi samog sebe. Ukoliko pobedi sebe i izvuče ono najbolje iz sebe (čak i kada je duboko skriveno) obično ima razloga da zagrize dršku trofeja.
Uostalom i sam Đoković je više puta govorio da mu nije toliko bitno ko je protivnik sa druge strane mreže jer mu je najteži protivnik uvek bio – Novak Đoković.
Kada god je Novak uspevao da pobedi samog sebe, ostalih sedam pobeda su dolazile kao logična posledica tog feniksovskog preporoda koji je obično vrlo, vrlo karakterističan za ovakav format takmičenja.
„Ima jedan srpski teniser, zove se Novak Đoković. Uvek je tako. Ljudi su sami sebi najveći rivali. Kako preneti igru i opuštenost sa treninga na zvaničan meč. Postoji razlog zašto ne uspeva toliko igrača to, a ja sam imao privilegiju da beležim izvanredne rezultate jer sam poštovao rutinu“, poručio je Đoković.
Tantrumi besa moraju da nestanu
Podseća ovo po mnogo čemu na Rolan Garos 2023. godine ili Australijan open iste godine. Tada je Đoković vodio borbe sa samim sobom, svađao sa publikom, isterivao pravdu sa sudijama, a onda je pritisnuo prekidač.
Ugasio je to kod sebe. Na insistiranje Gorana Ivaniševića je od četvrtfinala bio miran i mislio samo i jedino na tenis. Rezultat? Oba puta je podigao trofej i osvojio je tri od četiri grend slem titule te sezone.
Nešto slično će sada verovatno tražiti i Endi Mari od njega. U onoj svesci koju nosi na meč je verovatno više puta podvučeno da ne sme da bude takvih stvari.
Možemo gotovo da zamislimo razgovor u kome Mari kaže Đokoviću: „Prepusti meni urlanje i svađanje, ti samo pobeđuj“.
Barem se tako čini dinamika odnosa koju trenutno gledamo.
„Teško je biti uvek u idealnom stanju, optimalnom stanju, i psihičkom i emotivnom, da uvek sebe predstavljaš na pravi način. Svestan sam da često sebe ne predstavljam na najbolji način i često imam izlive nervoze i besa na terenu koje ne želim, ali to sam ja. To su stvari sa kojima se i ja borim lično, na svom nivou. Nezavisno od toga što sam odigrao preko 1.000 mečeva i koliko već turnira, što imam iskustva i znam da će nekada da se stvari ponovo, prosto čovek si od krvi i mesa i onda kada si pod pritiskom, nešto što ne želiš – izađe. To je moja neka lekcija i životni put koji sebi krčim i pokušavam da budem bolja verzija sebe“, poručio je Novak.
Upravo to će sada pokušati da uradi. Da ne izađe ono što ne želi od njega, već da se desi ono što se desilo 2023. godine. Tada je u istoj fazi takmičenja od Aleksa de Minora ostavio samo dugmiće i učinio da izgleda kao da je igrao protiv nekog igrača koji nije ni u Top 50 na svetu.
To će pokušati da razbukta u sebi protiv Tomaša Mahača. Uz to bi trebalo očekivati ukoliko sve bude po planu i da vidimo neki atraktivni potez.
Često se dešava da u ovom fazi turnira Novak „prodiše“ i da onda napravi potez za TV špice. Prosto počne da leti po terenu i postane Spajdermen, avion i šta je sve radio tokom karijere zbog čega je pokazivao zašto je najbolji ikada.
Mladići otporni na strah od Đokovića
Đokoviću su godine ogromno breme, ali ne iz sopstvene vizure, već iz vizure ostalih koji ga gledaju. Niko još nije gledao tenisera na tom nivou u 38. godini, pa tu često pronalaze utehu. „Ipak, mlađi sam 20 godina – izdržaću“. I sada se noge ne poseku u svlačionici i Đoković ne pravi brejk na pravom servis gemu rivala.
Kao da svi misle da mogu da mu pariraju, a onda im oduzme noge. Uradio je to i Nišešu Basavarediju i Žaimu Fariji. Osvojili su po jedan set, a onda je usledilo gašenje i pokazivanje zbog čega je Đoković 10 puta podizao ovde trofej.
Ipak, protiv Mahača neće smeti sebi da dozvoli crnu rupu od četiri izgubljena gema zaredom.
Zbog onog što je Đoković pokazivao prošle godine, odnosno zbog toga što nije bio dominatan kako je bio u prethodnih 15, mnogi su počeli da misle da je njegovo vreme prošlo. To mu je razbuktalo inat. Taj čuveni inat koji ga je toliko puta odveo direktno na vrh.
U jednom trenutku je u kameru poručio mladim teniserima „da je došao po njih“, baš onako kako u horor filmovima imamo jedno vanzemaljsko biće ili entitet drugačiji od ljudskog koji može da radi šta želi.
Ipak, kao što mutira virus, tako mutira i strah. Nekada ga ima više, a nekada manje. Ponekad se nađe vakcina za virus, ponekad se nađe i injekcija (psihološka) za strah. Ali onaj koji seje strah uvek može da pronađe novi način da zadrži tu psihičku prednost. Upravo tu psihičku prednost sada traži Đoković.
Očekuje se da bude na jednom nivou više nego u prve dve runde, a biće i mnogo, mnogo bitno da ne izgubi set. Sada mora da razmišlja da na terenu provede što je moguće manje vremena, kako bi što odmorniji dočekao drugu nedelju. U idealnom scenariju bi Čeha počistio u tri seta i tako imao dovoljno vremena za odmor već iste noći pred duel sa – možda opet Čehom. Ali, polako…
Đoković je sada u poziciji sanseija, odnosno vrhovnog učitelja od kog svi traže poneki savet. Gledaju njegove treninge i prate kako to radi najbolji ikada.
Nekada se uplaše, nekada se zabrinu, nekada… Sve ovo govori da Đoković sada ima jedinstvenu tenisku poziciju i odgovornost kakvu ranije nikada nije imao. Ili je barem delio sa Rodžerom Federerom i Rafealom Nadalom.
Novak mora da vrati dozu straha svima koji će mu izaći na duel. Prilika za prvu ozbiljnu dozu imaće već protiv Mahača.
