Jedan od njih je karijerni diplomata Zoran Milivojević.
.ice-box { –ice-box-color: #c00; }
– Vojska je simbol državnosti i insistiranje na vojsci je insistiranje na potvrdi državnosti. Takođe, insistiranje na vojsci je insistiranje na elementu sile. NATO ne dozvoljava ulazak na sever KiM, jer je bi to značilo iskakanje iz mandata Kfora i njegovo dovođenje u pitanje – kaže Milivojević za “Blic”.
U međuvremenu, Priština radi na tranziciju KBS u vojsku. Vlada Kosova potpisala je 16. decembra sporazum s turskom državnom odbrambenom kompanijom o osnivanju fabrike municije. Uoči otvaranja, Kurti je 27. novembra saopštio da je to “neophodan korak za garantovanje održivog razvoja vojske”.
Turska je bila druga zemlja, posle SAD, koja je priznala Kosovo, i sve do sada aktivno podržava i naoružava donacijama (protivoklopni sistem, haubice Boran, borbena vozila pešadije, minibacače) a Priština je letos od Turske kupila bespilotne letelice Bajraktar TB-2.
Milivojević kaže da ga ne čudi što je na putu ka stvaranju kosovske vojske i Turska umešala prste.
– Tu su posredi turski interesi u punom smislu te reči, sprovođenje strategije koju je bivši premijer Ahmet Davutoglu programirao. Albanci su okosnica te strategije, za vraćanje uticaja Istanbula na ovaj region. Tu je i ulazak Turske u institucije koje imaju najviši stepen uticaja, a to je vojska. I oni afirmacijom vojske afirmišu kosovsku državnost – kaže Milivojević.
Srećko Đukić, bivši diplomata, za “Blic” kaže da se, između ostalog, traga za sirovinama na Kosovu.
– Ako se dobro sećam, na Kosovu ne postoji nijedan vojni pogon za oružje i municiju, pa to nije brana i kod mnogih drugih zemalja da se formiraju određene snage bezbednosti uključujući vojsku. Mislim da se ovde radi o korišćenje različitih sirovinskih resurse na Kosovu koji pogoduju otvaranja fabrike municije. Naravno da tako nešto ima i niz drugih konotacija, uključujući da se to može kod nekoga povezivati sa daljim razvojem kosovskih oružanih snaga – kaže Đukić.
Po svaku cenu hoće na sever
Ni Priština ne sedi po strani. Kosovski ministar odbrane Ejup Maćedonci rekao je da će se Priština “za sada pridržavati obećanja datog 2013. godine da neće slati vojsku na sever“, ali i da će to pitanje “biti razmotreno u budućnosti”.
Kurti očigledno priprema teren za to i koristi svaki incident da je uvede na sever. Poslednji put se desilo posle eksplozije i oštećenje kanala Ibar-Lepenac. Tada je devet minuta od eksplozije poslao zahtev da po hitnom postupku sa vojskom uđe na sever Kosova kako bi se, navodno, rešio novonastali bezbednosni problem.
Kfor je to sprečio, jer je jedina oružana snaga na Kosovu i Metohiji po rezoluciji 1244.
Đukić na to podseća i skreće pažnju da se Kosovo ponaša kao potpuno nezavisna, suverena zemlja na celoj teritoriji, uprkos činjenice da ga Srbija i čitav niz država ne priznaje.
– Takvom ponašanju Kosova i te kako odgovara maksimalno kršenje međunarodnog prava, integriteta i suverenost poslednjih godina, a ne obratno, od velikih sila. Kosovu sve to odgovara da u senci aktuelnih svetskih događanja zaokružuje svoju suverenost, imajući u vidu još pri tome poslednje iz 2023, Briselski sporazum i Ohridsku agendu – kaže Đukić.
Transformacija KBS
Kosovske bezbednosne snage (KBS) su od 2018. godine u procesu transformacije u regularnu vojsku. Počela je usvajanjem tri zakona: Zakon o pravilima službe pripadnika KBS, Zakon o transformaciji Ministarstva KBS u Ministarstvo odbrane i Zakon o transformaciji KBS u Oružane snage Kosova.
Očekuje se da KBS ima preko 7.500 aktivnih i rezervnih pripadnika, sada ima 4.000. Kraj procesa je planiran za 2028. godinu.
– Pitanje je da li će se sve dok se ne reši kosovsko statusno pitanje neće – napominje Milivojević.
Uporedo s tim, pripadnici KBS su godinama vežbali zajedno sa NATO trupama, ali i samostalno. Poslednja veća samostalna vojna vežba održana je početkom novembra u reonu Đakovice, kod aerodroma i u blizini poligona u Babaj Boksu.
Kada je reč o NATO vežbama na kojima su učestvovali pripadnici KBS, poslednje zabeleženo učešće bilo je 2022. godine u američkoj vojnoj bazi u Nemačkoj. S druge strane, pre tri godine KBS učestvovale su u svojoj prvoj mirovnoj misiji u Kuvajtu.
Ipak, napredak na tom polju prekinut je prošle godine kada je Zapad uveo mere Prištini zbog eskalacije situacije na severu Kosova pa je, između ostalog, otkazana NATO vežba “Defender Europe 23” koja je trebalo da se održi na Kosovu.