Upravni odbor Saveta za provođenje mira imenovao je Šmita za novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini 27. maja 2021. godine, nakon što je njegov prethodnik Valentin Incko podneo ostavku.
.ice-box { –ice-box-color: #c00; }
Međutim, odmah su stigle negativne reakcije iz Republike Srpske pogotovo što procedura imenovanja Visokog predstavnika u BiH nije jasno definisana.
Dodik od starta ne priznaje Šmita za Visokog predstavnika BiH
Dodik je od starta tvrdio da ne priznaje Šmita jer nije imenovan u Savetu bezbednosti UN. Kako je rekao, tvrdnja Šmita da se nalazi na poziciji visokog predstavnika predstavlja sprdnju sa međunarodnim pravom.
– Šmit nije imenovan nikakvim međunarodnim instrumentom niti aktom bilo koje međunarodne institucije. Jednostavno, ne postoji nikakav osnov za njegove neutemeljene tvrdnje da ima pravo da kao autokrata vlada BiH – kazao je Dodik.
S druge strane, Šmit je u svoju odbranu navodio da da ga je “na tu funkciju propisno imenovao Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIK)”.
Dodik je na to odgovarao da je taj savet tek, kako je naveo, provizorna samoimenovana grupa zemalja i organizacija bez povelje, “bez osnova u bilo kom ugovoru, bez ovlašćenja bilo koje međunarodne institucije, bez formalnih podzakonskih akata ili poslovnika, i generalno nema nikakav pravni subjektivitet niti ovlašćenja”.
Kako je rekao, PIK je tek “neformalna grupa država”.
– Čak se postavlja pitanje da li se Upravni odbor upuštao u bespravne radnje kada je navodno imenovao gospodina Šmita. Skup zemalja kao što je PIK ne može sam sebi dati ovlašćenja sa pravnom snagom – naglasio je Dodik.
Ovo su prve reči Dodika nakon presude da je kriv.
Sukob Šmita i Dodika kulminirao leta 2023. godine
Sukob Šmita i Dodika kulminirao je leta 2023. godine kada je Tužilaštvo Bosne i Hercegovine podiglo je optužnicu protiv Dodika zbog “neizvršavanja odluka visokog predstavnika”.
U optužnici se navodi da su Milorad Dodik i drugooptuženi direktor Službenog glasnika RS Miloš Lukić, „svesno i znajući da je visoki predstavnik Kristijan Šmit doneo odluku kojom se sprečava stupanje na snagu Zakona o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH, preduzimali službene radnje u cilju nastavka zakonodavnog postupka.“
Optužnica je usledila nakon što je Narodna skupština RS u julu 2023. godine godine, u kojoj većinu ima Dodikov Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), usvojila dva sporna zakona koje je po redovnoj zakonodavnoj proceduri Dodik potpisao, te su objavljeni u Službenom glasniku RS. Reč je o zakonima o neobjavljivanju odluka Kancelarije visokog predstavnika u Službenom glasniku i zakonu kojim se obustavlja primena odluka Ustavnog suda BiH.
Šmit govorio da se “ne sudi Republici Srpskoj ni BiH već Dodiku”
Šmit nije hteo da komentariše sudski proces protiv Dodika i Lukića, ali se osvrnuo na Dodikove stavove, poručivši da se “ne sudi ni Republici Srpskoj, ni BiH, već Miloradu Dodiku”.
– Ovo nije normalan način kako se ponašaju ljudi u ovoj zemlji. Uvrede koje koristi Dodik, ne odgovaraju normalnom obraćanju ljudi u BiH. Ne bih voleo da komentarišem taj pravni slučaj, o tome mora da se izjasni sud. Nije mudro uplitati se u to pitanje. Ne, to nije politički proces, to je proces u kojem se sudi Dodiku. Ne radi se o srpskom narodu. Nije Republika Srpska na sudu, nije BiH na sudu – rekao je Šmit i tražio da se “prekine s pritiscima na Ustavni sud”.
Kako je rekao, ukoliko neko “pokuša da ugrozi BiH, to će predstavljati opasnost za nju i njenu budućnost”.
– Ali, ističem da smo spremni da štitimo BiH i njene građane ukoliko to bude potrebno – upozorio je Šmit.
Tvrdio da Srbija poštuje osnovne strukture Dejtonskog sporazuma, ali ne i Dodik
U maju prošle godine Šmit je za “Glas Amerike” rekao da “Srbija, kao potpisnica i kao pravni naslednik Jugoslavije, zaista poštuje osnovne strukture Dejtona, uključujući i teritorijalni integritet BiH“,
Tada je naveo da je „bilo nekih pokušaja Dodika da privuče predsednika Srbije Aleksandra Vučića na svoj put, ali da nije u tome uspeo”.
Visoki predstavnik BiH je naglasio da “Dodik ne poštuje Dejtonski sporazum i da želi da u Republici Srpskoj stvori paralelnu pravnu strukturu, koja bi mu dala laku mogućnost za otcepljenje”.
– To nije samo pitanje Dejtona, već i funkcionalnosti i integriteta cele regije – kazao je Šmit.
Dodik: Ako Šmit dođe u Republiku Srpsku uhapsićemo ga
S druge strane, Dodik je ocenio da se suđenje protiv njega vodi “mimo zakona”.
– Oni su iskoristili odluku Šmita da bi na bazi odluke promovisali krivično delo. Kada im je to onemogućeno pokušavaju da naprave priču o vanrednoj situaciji – naveo je Dodik.
Dodao je da u Bosni i Hercegovini “dijaloga nema i da su to preuzeli stranci” i poručio da Šmita niko ništa ne pita.
– Ako dođe u Republiku Srpsku, biće uhapšen. Ako utvrdimo da se šunja, uhapsićemo ga. Moguće da se šunja, bavimo se mi i drugim pitanjima. Ako je majstor neka se najavi, pa ćemo videti kako će proći. Jednog takvog lažljivca odavno nismo viđali na ovim prostorima – rekao je Dodik.
Šmit: Rođeni Bavarac, diplomirani pravnik, član CSU koji ispunjava sve svoje dužnosti
Inače, Šmit je rođeni Bavarac i političar Hrišćansko-socijalne unije (CSU) koji je odrastao u pekarskoj porodici skromnih finansijskih mogućnosti i uz pomoć stipendije Fondacije „Konrad Adenauer”, bliske demohrišćanima. Završio je pravni fakultet.
Pet godina nakon završetka studija, 1974. godine Šmit je postao poslanik u Bundestagu i od tog trenutka, pa sve do imenovanja za Visokog predstavnika za BiH, on je manirom profesionalnog političara ispunjavao sve dužnosti koje su mu poveravane.
Kristijan Šmit je od samog početka svog poslaničkog mandata, kroz spoljnopolitičke odbore Bundestaga bio aktivno uključen u kreiranje nemačke spoljne politike i iz tog perioda potiču i njegova prva iskustva s regionom zapadnog Balkana, gde je u to vreme besneo rat.
Kao predstavnik CSU za spoljnu i bezbednosnu politiku, Šmit je dugi niz godina pratio zbivanja u jugoistočnom susedstvu.
Na svoju ruku dozvolio upotrebu spornog herbicida glifosata na nivou EU?!
Od 2014. do 2018. Šmit je bio savezni ministar poljoprivrede, a iz tog perioda pamti se samo jedan skandal koji je dobro prodrmao koalicionu vladu Angele Merkel kada je Šmit, bez savetovanja sa socijaldemokratama (SPD), koalicionim partnerom demohrišćana, na svoju ruku dozvolio upotrebu spornog herbicida glifosata na nivou EU, iako je bilo dogovoreno nešto drugo.
Na mestu potpredsednika stranke Šmit je zadužen za spoljnu politiku, ali i za odnose s drugim „narodnim strankama” u Evropi, a kroz te kontakte Šmit se čvrsto umrežio sa članicama Evropske narodne partije.
Važi za velikog prijatelja Hrvatske, Plenković mu uručio orden
Šmit, važi kao veliki prijatelj Hrvatske, a 2020. godine, prilikom zvanične posete Nemačkoj, hrvatski premijer Andrej Plenković, svom kolegi po stranačkim bojama, u Berlinu je uručio „Orden za zasluge Ante Starčević” za Šmitovo zalaganje u procesu primanja Hrvatske u Evropsku uniju.