Nasilje nad ženama beleži porast za vreme praznika. Kako ohrabriti žrtve da prijave nasilnika?
.ice-box { –ice-box-color: #c00; }
– Prvo, nasilje se povećano dešava u vreme praznika, odnosno u oči praznika, pre svega zato što dolazi do promene u ponašanjima. U većoj meri se koristi, recimo, alkohol. Veća je potrošnja na nivou kućnog budžeta. Pojedine porodice takvu vrstu potrošnje ne mogu sebi da priušte. dolazi do tenzične atmosfere nego što je ona inače prisutna i u tom smislu je onda i izazov da sve ne padne u stvari na pleća žena koje su inače izložene nasilju. U tim situacijama je veoma važno da pošaljemo poruku da one žene koje jesu žrtve nasilja prijave nasilje koje doživljavaju institucijama sistema, da sa druge strane institucije sistema pozitivno odgovore na njihove zahteve, odnosno potrebe. I ono što mi radimo ovih dana, s obzirom da ova statistika je nešto što je globalno prisutno, nije ekskluzivna Srbija samo sa ovim podacima, nego to se dešava i u Švedskoj, i u Americi, i svuda. Dakle, kada se dolazi do ovako nekih intenzivnih promena ponašanja u odnosu na ono ustaljeno, povećava se i u onim porodicama koje imaju slučajeve nasilja, prisutno je da se nasilje povećava. Naša kampanja ovih dana vodi ka tome da se ohrabre žene žrtve nasilja, ali i sve druge žrtve nasilja, da prijavljuju nasilje, a da institucije i sistema u tom slučaju pozitivno odgovore na njihove potrebe.
Nedavno smo imali slučaj u kom je muškarac udarao pesnicama svoju ženu ispred jednog tržnog centra u Beogradu na očigled svih prolaznika. Kako da ohrabrimo sve ljude koji su svedoci nasilja da reaguju i da ga prijave?
– Kao što vam je poznato, mi smo u prošloj godini realizovali projektne aktivnosti koje su vodile u pravcu toga da se organizacije civilnog društva koje smo podržale preventivno bave sprečavanjem nasilja nad ženama i vršnjačkog nasilja i onda smo u okviru tih aktivnosti, odnosno jedna od organizacija, ponudila je aktivnost koja se bazira na jednom socijalnom eksperimentu. U dve neke situacije koje su bile, naravno, odigrane od strane glumaca, inicirano je i predstavljeno je da se dešavaju dve nasilne scene u Knez Mihailovoj, vrlo frekventnoj ulici, vrlo prometnoj ulici. I ono što smo iz te dve situacije mogli da vidimo je da je samo jedna osoba odreagovala samo u jednom od ova dva slučaja. I to je onako u velikoj meri postavilo pitanje i za naš kabinet kako u budućnosti da se bavimo i podignemo svest o tome da prosto moramo da budemo malo i empatični, da tako kažem. Jedna od aktivnosti jeste da govorimo o tome koji su sve zakoni obavezuju da reagujemo kada smo svedoci da se dešava nasilje. Recimo, jedan od zakona na koji je Srbija svakako ponosna jeste zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je na snazi od polovine 2017. godine, koji obavezuje i one koji imaju saznanje da se neposredno nasilje dešava, da to nasilje prijave. Recimo, građani Srbije u velikoj meri, jasno sigurno, to ne znaju, a da znaju, mi ne bismo u naslovima, u medijima i kroz tekstove koji prate neke ekstremne scene nasilja, ne bismo čitali kako su oni ranije bili upoznati sa tim da se čuje galama iz susednog stana ili da su možda ispratili ženu sa modricama, a da istovremeno nisu i odreagovali.
Postoje li planovi države kako da ekonomski osnaži žene koje su korisnice sigurne kuće, a koju u nekom trenutku moraju da napuste?
– Sigurne kuće svakako, u zavisnosti od toga gde se nalaze, će obavestiti one korisnike usluga u okviru sigurnih kuća šta, na koji način mogu da iskoriste. I jeste tačno da postoji ograničen broj meseci koje one mogu da provedu u sigurnoj kući, ali veoma često, ukoliko one nemaju alternativu, ljudi koji vode sigurne kuće, izlaze u susret i taj se boravak produžava. Tako da ja ne bih u tom smislu dovodila u pitanje njihovu sigurnost u pogledu boravka na nekom sigurnom mestu, zato što postoje dakle mehanizmi kada je taj boravak obezbeđen. Ono na čemu treba raditi, treba ohrabrivati je da u toj u situaciji kada su one pod užasnim i emotivnim nabojem i psihičkim nekim problemima i psihološkim izazovima sa kojima se suočavaju, da im se izađe u susret i da se radi na njihovom sveobuhvatnom osnaživanju. A to zaista mora da uključi i čitavu zajednicu, ne samo institucije sistema.
Šta biste izdvojili kao najveći uspeh ministarstva u 2024. godini?
– Znam da može da zvuči kao floskula, ali za mene jeste važna činjenica to što Srbija u stvari ima jedina u regionu zapadnog Balkana ministarku, odnosno ministra koji je zadužen za temu sprečavanja nasilja nad ženama, političko-ekonomsko osnaživanje žena i temu rodne ravnopravnosti. Jedna smo od šest država na prostoru Evrope koja ima ministarku koja je zadužena za ovu temu, tako da bih rekla da je to možda i najznačajniji podatak i u isto vreme je bio u prethodnom periodu i najizazovniji. Zato što je bilo teško postaviti temelj nečega za šta nemate tako veliku ulepšanu praksu na kojoj možete se osloniti i kažete aha, evo sad ćemo mi poučeni ovim primerom da to uspostavimo ovde kod nas. Tako da je to za mene zaista bio jedan izazov i drago mi je što sam pre svega okupila dobre ljude i ja to volim da istaknem zato što kada su ove teme u pitanju, veoma je važno da imate u okruženju, u svom, ne samo stručnjake, nego i ljude koji su dobronamerni i koji razumeju koliko je dug put do uspostavljanja društva bez nasilja ili uopšte uspostavljanja vrednosti kakva je netolerancija na nasilje.
Koji su konkretni ciljevi ministarstva za 2025. godinu?
– Mi smo u prethodnoj godini izdvojili 100 miliona dinara kojima smo podržali organizacije civilnog društva koje se bave ovom temom. U narednoj godini to će biti 300 miliona jer je vladalo jako veliko interesovanje za ove aktivnosti i mi, kao kabinet, rekla bih verovatno i malo zbog bojazni zato što smo novi u temi, novi smo u vladi i tako dalje, trudimo se da sve organizacije civilnog društva neposredno obilazimo na terenu i vidimo kako oni sprovode, odnosno realizuju aktivnosti za koje su dobili podršku od strane vlade Republike Srbije. U narednom periodu, dakle, u narednoj godini mi ćemo izdvojiti tri puta više sredstava. Nećemo se baviti samo temom sprečavanja nasilja. Pokušali smo to da objedinimo pod temu jednakih mogućnosti i na taj način da prosto pružimo priliku da se jave organizacije civilnog društva koje se bave političkim osnaživanjem žena i ekonomskim osnaživanjem žena, temom rodne ravnopravnosti uopšte, ali i da nastavimo saradnju sa onim organizacijama civilnog društva koje su na pravi način i dobro realizovale aktivnosti u godini koja je za nama.