Da su, najblaže rečeno, nesuglasice i dalje prisutne pokazuju i različiti odgovori u vezi sa idejom o tome ko, gde i kada treba da govori, ali i šta su naredni koraci, a sve to isplivalo je nakon rušenja nadstrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad, zbog čega je održano i nekoliko protesta.
Dilema 1: Ko treba da govori
Protest u Beogradu nije ni završen, a već na njegovom kraju mogli su se čuti disonantni tonovi između pojedinih opozicionih lidera. Glavno razmimoilaženje je nastalo zbog pitanja ko je trebalo da izađe na binu i govori, odnosno kako bi trebalo da izgleda ceo protest. Kasnije se ispostavilo da je u vezi sa tim pitanjem bilo nesuglasica i tokom same njegove organizacije.
- Dragan Đilas, lider SSP, kaže da je ta stranka bila protiv toga da političari govore na protestu i da je većina opozicionih stranaka bila protiv toga. Rekao je i da Aleksandar Jovanović Ćuta “govori neistinu” kada kaže da je SSP “sprečio” političare da govore. Kaže i da je “strašno važno da kolege iz opozicije govore istinu”, aludirajući na poslanicu Ekološkog ustanka Danijelu Nestorović i slučaj probušene gume.
– Da se ne desi ni gospodinu Jovanoviću, ni njegovoj poslanici da u Skupštini izjavi da su joj probušene gume, a da se četiri sata kasnije ispostavi da nije obavestila policiju i da joj je guma izduvana, pa ispada da cela opozicija laže – rekao je Đilas.
- Aleksandra Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka poručio je da “ako si narodni poslanik, moraš biti s narodom i na terenu, i na bini”.
– Meni niko neće braniti da govorim. Ja ću govoriti svuda. Ako neko misli da tako što ću da izglasam…(…) Ja bih apsolutno insistirao na tome da se posle Ribnikara obratimo narodu. A ne da se vrtimo u krug mesecima i da ti protesti propadnu – naveo je Jovanović.
- Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije, kaže da su “svi u različitim strankama i imaju tehničku saradnju” i da su neki “mislili da treba da govore političari, neki ne”.
– Ja mislim da je trebalo da se oglase svi lideri na protestu i da su trebali da govore. Ali treba imati u vidu da je protest u Beogradu bio nastavak onog u Novom Sadu i da je trebalo i da se neki drugi ljudi oglase. Mi ne treba da bežimo od toga i obraćaćemo se uvek.To je naša obaveza prema građanima – rekao je on.
Dilema 2: Koji su naredni koraci
Posle protesta u Beogradu, logično se nametnulo pitanje koji će biti naredni koraci opozicije? Ispostavilo se da ni tu nema jedinstvenog odgovora jer su jedni više za borbu kroz institucije, drugi su pre za to da budu uz mlađe generacije na ulici, a treći smatraju da su opoziciji potrebna nova lica i pokreti.
- Đilas: “Plan je vrlo jasan, on se zasniva na tome da Vučića možemo pobediti samo istinom”.
- Aleksandar Ćuta Jovanović: Mesto Ekološkog ustanka je “u Novom Sadu na mostu, u Novom Sadu na protestu, i tamo gde su ona deca koja će doći posle njih”.
- Miroslav Miki Aleksić: Opozicija “nema drugo rešenje nego da pokuša u tim institucijama, gde postoji, a to je Skupština”, i zato ćemo “podneti zahtev za opoziv Vlade”
- Dr Dragan Milić (PODES): “Ako 37 puta neprekidno jurišate na jedno brdo sa vojskom na potpuno isti način, a bez uspeha, da li mislite da će 38. juriš po redu doneti uspeh”?
– Očito je da ovaj način političke borbe ne daje rezultate i izaziva frustraciju kod opozicionih birača koji prelaze u apstinente, i udaljava ih od opozicije. Prosto sam zbunjen da to neki ne vide – kaže on, dodavši da “opozicija, nažalost, nije više deo rešenja nego deo problema”, i misli da je “politička budućnost u novim pokretima i novim licima”.
Dilema 3: Šta može da se realizuje
Ako već ne može da se dogovori o narednim koracima, da li opozicija može da se usaglasi u vezi sa idejama i planovima koji su mogu realizovati u ovom trenutku? I na to pitanje stižu različiti odgovori.
- Dragan Đilas navodi da njegova stranka koristi sve što može, i dodaje da ima “na svim mrežama i profilima SSP serijal klipova šta je Aleksandar Vučić sve slagao.
- Aleksandar Ćuta Jovanović tvrdi da “opozicija treba da se presabere, da vidi kako nešto da bude, pre svega, realno i da to bude deo nečega što treba da uključuje sve jer, kaže, “nisu opozicioni poslanici Bogom dani”.
- Miroslav Miki Aleksić poručuje da su “protesti izražavanje stava građana, što su veći i masovniji veća je poruka za vlast”. Dodaje i da “mi imamo besprizorne ljude na vlasti”.
- Dr Dragan Milić kaže da je kampanja njegovog pokreta PODES “potpuno drugačija od celokupne opozicije i biće uvek pozitivna”. Navodi da će pokret pričati samo o svojim “osnovnim programskim ciljevima, a to su decentralizacija i ravnomeran razvoj cele Srbije, departizacija koja podrazumeva da na rukovodeće funkcije dolaze najsposobniji i najpametniji, a ne najpodobniji i najposlušniji”.