“Nemoj da mi lažeš babu”, “Protest je ispit”, “Naši životi nisu oportunitetni trošak vaše korupcije”, “Rast BDP-a ne briše suze žrtava”, neke su od parola na ovim studentskim protestima. Jesu li studentski zahtevi, kako vlast tvrdi, zapravo politički?
.ice-box { –ice-box-color: #c00; }
Profesorka Mitrović: Studenti su u početku mislili da njihovi zahtevi nisu politički
Profesorka Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka kaže da kada je sa studentima razgovarala oni su u početku mislili da njihovi zahtevi nisu politički, iako su oni očigledno politički usmereni ka vrhu države, objašnjava.
– To mi govori da su oni želeli da nešto urade, da su tražili promene, ali da su se uglavnom priključili nečemu što je neko drugi smislio i osmislio. Čak nisu ni mogli da prozru da su to par ekselans politički zahtevi – kaže profesorka Mitrović.
Vladan Petrov, profesor Pravnog fakulteta i sudija Ustavnog suda, kaže da može da bude diplomatski odmeren i da kaže da postoje određeni profesori koji najintenzivnije podržavaju proteste.
– Ali mislim da i javnost Srbije treba da zna da iza tih protesta logistički stoje profesori iz organizacije “Proglas”, zatim ima tu profesora iz nevladine organizacije “Cepris” i to je to neko tvrdo jezgro – kaže profesor Petrov.
Profesorka Bajović: Zahtevi se odnose za borbu za vladavinu prava
Profesorka Vanja Bajović sa Pravnog fakulteta među prvima je podržala studente. Ona je ekipu “Oko magazina” RTS-a sačekala ispred Pravnog fakulteta i provela je kroz studentske blokade. Ona smatra da studentski zahtevi nisu politički.
– Studentski zahtevi se odnose na borbu za vladavinu prava, za državu u kojoj se zakoni poštuju, u kojoj institucije rade svoj posao i u kojoj zakoni jednako važe za sve. Ako neko to naziva političkim zahtevima onda ti nazivi samo služe kako bi se omalovažili i obesmislili studentski zahtevi i tim kvalifikacijama diskvalifikovali studenti – smatra Vanja Bajović.
Ela Zeković, studentkinja FPN-a, kaže da “bi rekla da studentski protesti i blokade jesu politički”.
– Zahtevi jesu politički, ali oni nikako nisu stranački. To znači da su naši zahtevi autonomni, donosimo ih na plenumima i niko ne može na nas da utiče. Mi jesmo politički orijentisani jer želimo da budu ispunjeni, usmerili smo zahteve na državne strukture, ali iza nas ne stoje nikakve političke strukture – kaže Ela Zeković.
Mitrović: Protiv sam prekida nastave, to nikad nećemo nadoknaditi
Profesorka Dragana Mitrović sa FPN svojim potpisom nije podržala studente u blokadi. Na pitanje zašto nije podržala studente, odgovara:
– Retko potpisujem tuđe proglase. Ako hoću da demonstriram neki stav, sposobna sam da ga individualno iznesem. Ne snosim odgovornost za nešto što je drugi napisao. Protiv sam toga iskustveno, protiv sam da se prekida nastava, da se onemogućava studentima da slušaju nastavu, jer te izgubljene časove nikada nećemo nadoknaditi. To pokazuje iskustvo sa demonstracija devedesetih i dvehiljaditih godina.
Profesorka Vanja Bajović kaže da je podržala studente “iz nagomilanog besa”.
– Besa koji se dešava godinama usled nerazjašnjenih slučajeva. Imali smo Ribnikar, Dubonu, slučaj nestanka Danke Ilić, koji i dalje nije rešen. Imali smo ubistvo lica u pritvoru pod nerazjašnjenim okolnostima, brata Dejana Dragijevića. Imali smo zatim proteste protiv Rio Tinta. Imali smo obećanja da se na Rio Tinto stavlja tačka, da bi nakon izbora Rio Tinto ponovo počeo da radi, kao da se ništa nije desilo. I na kraju, sve to kulminira rušenjem nadstrešnice – kaže profesorka Bajović za Oko magazin.
Petrov: Zašto se ne oglase studenti koji žele na ispite
Profesor Petrov upozorava da studenti koji žele da idu na ispite nemaju organizaciju koja može da zastupa njihove interese.
– Iz službene evidencije Pravnog fakulteta sam dobio podatak da je pred januarski ispitni rok stiglo više od 8.000 prijava. To ne znači da je 8.000 studenata prijavilo ispite za januarski ispitni rok (…) ali je sigurno oko 4.000 do 5.000. Sada se može postaviti pitanje gde su ti studenti, zašto se oni ne bune protiv odluka plenuma, tog neformalnog tela koje, prema mojim saznanjima, broji među najviše 100 do 200 studenata? Zašto se ti studenti ne oglase, zašto nisu žešći u svojim pokušajima da se uspostavi normalni proces rada – pita profesor Petrov.
Profesorka Bajović odgovara da svako ko ima indeks na plenumu ima pravo glasa.
– Nije to grupica studenata koja se zaključala u amfiteatar, nego svi studenti sa indeksom, svi studenti mogu da uzmu učešće u donošenju takvih odluka – kaže profesorka Bajović.
Bajović: Napad ispred FDU je povod za bunt
Nema sumnje da je neposredni povod za sva ova dešavanja, koja uključuju i blokade određenih fakulteta, ta strašna tragedija koja se desila 1. novembra ove godine i nadstrešnica na Železničkoj stranici u Novom Sadu, kaže profesor Petrov.
– Međutim, uzorci su svakako dublji. Ovde je reč o jednoj potrebi da se pre svega iskaže nezadovoljstvo opštom situacijom koja vlada u društvu. U smislu da studenti prepoznaju da bi trebalo individualizirati odgovornost za određene događaje, pa i za ovu tragediju koja se desila – kaže Petrov.
Profesorka Bajović kaže da su “nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, političari izlazili sa lažnim informacijama da nadstrešnica nije rekonstruisana, nakon toga niko nije snosio političku odgovornost, niko nije snosio krivičnopravnu odgovornost”.
– To nezadovoljstvo naroda rezultiralo je petnaestominutnim protestima tišine, koji su se odvijali na različitim lokacijama, ali su na protestima ispred FDU nepoznati napadači su napadali studente. To je faktički bio glavni povod za studentski bunt – odgovara profesorka Bajović na pitanje šta je studente izvelo na ulice.
Profesorka Dragana Mitrović ima drugačiji stav. Ne spori da je nezadovoljstvo mnogim stvarima u našem društvu i na univerzitetu generalno jednim delom uzrok te pobune.
– Ali svakako neki od njih koji su politički aktivni prate programe i akcije svojih partija. Oni koji su takođe delovi NVO finansiranih iz inostranstva sigurno su podstaknuti i tim agendama. Međutim, generalno jedan korpus studenata prosto izražava svoje nezadovoljstvo brojnim problemima sa kojima se kao društvo suočavamo i traže od države, od institucija, rešenje tih problema – kaže profesorka Mitrović.
Komentarišući tvrdnje ruskih zvaničnika da Zapad forsira “obojenu revoluciju” u Srbiji, profesorka Bajović kaže da joj je ta izjava “prilično apsurdna, pogotovo ako imamo u vidu da je američki ambasador Hil otvorio deonicu Moravskog koridora sa predsednikom Vučićem i ostalim našim zvaničnicima”.
– Malo mi je nelogično da su američke ambasade koje bi trebalo da boje te revolucije, da su na strani vlasti – kaže Vanja Bajović.
Profesorka Mitrović: Naravno da je reč o destabilizaciji Srbije, ali ima i iskrenog poziva da se partije na vlasti urazume
Profesorka Dragana Mitrović, međutim, smatra da su sigurno nemiri jednim delom podržani sa Zapada.
– Naravno da je reč o destabilizaciji Srbije, da se koristi svaka slabost, društveni konflikt, da se Srbija destabilizuje, učini podložnom za strane zahteve, očekivanja i slično. Tako da čini mi se da ima značajne elemente obojene revolucije, a opet ima i značajni procenat iskrenog poziva građana da se partije na vlasti urazume i da oslušnu šta građani Srbije žele – kaže Dragana Mitrović.
Ela Zeković, studentkinja FPN, navode o uticaju spolja demantuje.
– Ne mislim da na nas utiče ili Zapad, neki strani finansijeri, političke stranke ili slično. Mislim da je samo konačno došlo do trenutka da moramo da pokažemo svoje nezadovoljstvo, da moramo da pokažemo jasno da postoje neki problemi u društvu na koje želimo da reagujemo. Moramo da pokažemo da se ne osećamo bezbedno u našoj državi, ne osećamo se bezbedno ni kada želimo da iskažemo svoj protest i onda samim tim mi nekako moramo da pokažemo to svoje nezadovoljstvo, da ga kanališemo, i to smo uspeli kroz ove blokade. Samostalni smo u tome. I dalje opstajemo i mislim da sve te optužbe koje dolaze sa strane pokušavaju nas da delegitimišu. Ali mi sve vreme upravo pokazujemo da smo brojni i da smo samostalni – kaže Ela Zeković.