Željko Obradović, trener Partizana, ispričao je pre nekog vremena anegdotu koja najbolje pokazuje koliko mu je značilo da vodi reprezentaciju, ali i koliko je teško podnosio poraze.
Osvojio je gotovo sve što se može u reprezentativnoj i klupskoj košarci, a uvek je podizao granice do nestvanrih visina.
Sa koliko strasti i posvećenosti je radio u svakom trenutku u karijeri najbolje govori jedna sekvenca iz perioda dok je vodio Jugoslaviju.
Nikada nije sakrivao emocije i ta neposrednost je uvek činila da mu svi igrači veruju.
Dobro je upamtio koliko mu je teško pao poraz od Italije u polufinalu Evropskog prvenstva 1999. godine.
„Posle utakmice protiv Italije 1999, lopte su bile u rukama Divca i Bodiroge, fantastični igrači, promašili zicere, otišao sam u sobu i plakao, video me je samo pokojni ekonom iz Saveza. Reprezentacija iz Atlante 1996. je najbolji tim koji sam ja ikad trenirao. Bilo je teških trenutaka, na sreću i mnogo dobrih stvari“, rekao je ranije u emisiji „360 stepeni“ na N1.
Koliko ga to ispunjava najbolje govori i ono što je pričao tada.
„Osećam se fenomenalno, nastaviću da radim. Svako jutro je privilegija kada se probudite da možete da živite lep život, shvatite da vam je to prilika da naučite neke stvari nove. Privilegija je posle 28 godina da se vratim i živim i radim u svojoj zemlji, kad znam da me poštuju, a neki i vole, čini me srećnim i zadovoljnim“, kazao je Željko, pa ukazao i na jednu od tih stvari koje ga i danas čine srećnim.
„Kad se krene u Evroligu, jedan tim će da bude prvak. Zar to znači da su svi ostali neuspešni? Moram da ponovim da je ovo što se dešava sa Partizanom neverovatno i da to nema nijedan drugi klub na svetu. Mi smo sa par klubova iz NBA najgledaniji klub ubedljivo na svetu.“
