Legenda narodne muzike Bora Spužić Kvaka važio je za jednu od najvećih zvezda šezdesetih i sedamdesetih godina, a njegov tužan odlazak mami suze na oči.
Kvaka je prvu ploču snimio u 34. godini života i stekao veliku popularnost, najviše zahvaljujući pesmi „Pođimo krčmu staru“. Ova ploča je prodata u neverovatnih 400.000 primeraka, a imala je srebrno i zlatno izdanje.
Vrhunac uspeha sa svojim tragičnim pesmama, u kojima su najčešće teme nesrećne ljubavi (Tajna, Zdravo zdravo imenjače mali), razorene porodice (Kaži sinu da i ja postojim, Dođi sinu u svatove) ili ljubav prema majci (Zašto majko nisi večna, Na majčinom grobu) dosegao je tokom 70ih, dok je kasnije njegova popularnost varirala, rasla i opadala, kao što je i njegov privatni život bio pun promena.
View this post on Instagram
Zarađivao je dosta, ali je brzo i rasipao novac, voleo je kafane i žene, a pred matičara je stao četiri puta i imao dvoje dece.
On je 1997. godine ima svoj poslednji nastup kao gost na koncertu Dragana Kojića Kebe u Loznizi. Iste godine doživeo je moždani udar i tada mu se oduzela cela desna strana tela i moć govora, što je značilo kraj jedne zlatne muzičke karijere.
U mukama je živeo sve do 2002. godine kada je preminuo u porodičnoj kući u Požarevcu u 68. godini.
View this post on Instagram
Bora Spužić Kvaka pomogao je Zorici Brunclik na samom početku njene muzičke karijere, a ona ga spominje i danas kada njega više nema:
„Legendarni pevač Bora Spužić Kvaka je bio taj koji je bio uz mene. Nisam mogla da verujem da sam sa njim pandan. Doveo me je u beogradsku estradu, prvo da se pokažeš u kafani, pa posle koncerti. On je jedan od najvećih imena na estradi u tom nekom periodu i pomogao je meni koja sam bila anonimna“, rekla je Zorica jednom prilikom.
View this post on Instagram
Još jedan legendarni pevač, Predrag živković Tozovac, otkrio je detalje njihovog druženja.
„Bio je čovek vica i štosa, pa smo se uvek šalili, pokušavali da jedan drugom nešto namestimo. Jednom je u Domu sindikata pevao pre mene, pa su ga zvali na bis više puta, a ja sam morao da čekam. I čekam dok on sve biseve ne potroši, pa da izađem. Ali kad je imao zadnji bis, on zapeva moju pesmu ‘Vlajna’. I sav srećan je bio misleći da me zeznuo, a ja ga poljubim, uzmem mikrofon i kažem: ‘A sad ćete, dragi moji, čuti kako se stvarno peva Vlajna!’ Eto tako smo mi stalno jedan drugog nešto peckali“, prisećao se Tozovac.
