Kako je zaturen dopis Glavnog tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića, kao i zašto je mimo Saveta dao „zeleno svetlo“ Pravilniku o upravi u javnom tužilaštvu, pitanja su na koja Branko Stamenković nije ponudio smislene odgovore već progovorio prepoznatljivom retorikom: “Izglasajte nepoverenje meni”.

Na poslednjoj sednici Visokog saveta tužilaštva, na kojoj je konačno izabrano više od 50 javnih tužilaca i raspoređeno u tri osnovna beogradska tužilaštva, otvorena su i dva uznemirujuća pitanja: zašto svim članovima Saveta nije dostavljen dopis glavnog tužioca za organizovani kriminal, kao i zašto je predsednik Saveta Branko Stamenković zloupotrebio funkciju i prekršio zakon, kada je samoinicijativno dao zeleno svetlo za usvajanje Pravilnika o upravi u javnom tužilaštvu.

Objašnjenja koja je Stamenković, vidno nervozan i uznemiren predstavio na javnoj sednici, bila su u najmanju ruku neprihvatljiva, dok su retorika kojom se poslužio, zajedno sa mimikom, neodoljivo podsećale na one koje su svojstvene predsedniku države u njegovim neprimerenium nastupima i obraćanjima.

Naime, nakon što je posle petočasovne rasprave okončan izbor novih javnih tužilaca, koji je načinom na koji je vođen i raspravom koja ga je pratila dodatno podgrejao sumnje da je unapred dogovoren, izborni član Saveta iz redova javnih tužilaca Predrag Milovanović, pod tačkom razno, otvorio je novu temu. Tužilac Milovanović je inače, zajedno sa kolegom Borisom Pavlovićem jedini član Saveta koji pokušava da pruži otpor sumnjivom donošenju odluka i raspoređivanju podobnih kadrova, što, kako je i sam naveo, umnogome doprinosi gubitku poverenja javnosti u rad ove vitalne pravosudne institucije.

Milovanović je naime, postavio pitanje zašto mu nije dostavljen dopis glavnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (JTOK) Mladena Nenadića, a koji je VST uputio još krajem prošle godine. Da je dopis poslat, kako je rekao, saznao je slučajno na nedavnoj tužilačkoj konferenciji od samog tužioca Nenadića, koji je potom i njega, ali i ostale prisutne na konferenciji upoznao sa sadržajem iste.

Šta piše u dopisu Nenadića

Da je neophodno uputiti dopis VST, bila je jednoglasna odluka kolegijuma JTOK, izazvana naprasnim ukidanjem konkursa za izbor javnih tužilaca za JTOK, a koju je bez ikakvog obrazloženja doneo tužilački Savet na svojoj sednici od 18. novembra. JTOK, kako je naveo Nenadić u svom dopisu u koji je „Nova“ imala uvid, od početka prošle godine ima problem sa manjkom postupajućih tužilaca, koji su dostigli vrhunac tokom leta kada je njih troje penzionisano. Iako je predviđeno da u JTOK, pored glavnog tužioca postupa ukupno 25, ova brojka nikada nije ispunjena.

U ovom trenutku, u JTOK zvanično postupa ukupno 19 tužilaca, od kojih je samo devetoro redovno izabrano, dok preostalih desetoro postupaju po nalogu o upućivanju iz drugih tužilaštava. Od tog broja, takođe jedan postupa u Vrhovnom tužilaštvu, dok je još jedan na višemesečenom bolovanju, što znači da u celom JTOK aktivno radi samo 17 tužilaca. Takođe, tužilac Nenadić naveo je da je, pored konkursa koji je poništen, tražio od vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac da mu uputi dvojicu kolega koje je takođe predložio kolegijum, ali da mu na taj zahtev nikada nije odgovoreno. Zbog svega toga tražio je obrazloženje zašto je konkurs pred izglasavanje ukinut, kao i zašto mu nije upućena ispomoć.

Na pitanje tužioca Milovanovića, zašto mu ovaj dopis nije dostavljen, predsednik Saveta je kazao da se usled novogodišnjih praznika i odmora, verovatno zagubio, a potom je sekretaru Saveta naredio da ubuduće sva pošta, uključujući i onu „skribomansku“, bude dostavljena svakom članu Saveta ponaosob. Milovanović pak nije skrivao čuđenje što redovno takva pošta ne dolazi samo do njegovog stola, dok je Stamenković kazao da je sa tužiocem Nenadićem bio u kontaktu te da su precizirali sve oko novog konkursa koji je raspisan sa JTOK i to za 19, a ne 17 mesta, kako je prvim bilo predviđeno.

Zašto je „pao konkurs“

Zašto je pred samo izglasavanje ukinut konkurs za JTOK, do danas nije zvanično objašnjeno, ali sudeći po tvrdnjama izvora „Nove“, pitanje podobnosti i lojalnosti vlastima opet je bilo u fokusu. Naime, na vrhu rang-liste tužilaca koji je trebalo da budu izabrani, bili su u većini oni koji već godinama unazad postupaju u tom tužilaštvu po naredbi o upućivanju, dok je, kako kažu naši izvori, preostala mesta, kako izborna, tako i ona upućena, za sebi podobne tužioce namenio niko drugi do – glavi tužilac VJT Nenad Stefanović.

– Nakon što je tužilac Nenadić zatražio da mu se upute dvojica kolega, dobio je odgovor da ne mogu oni, već neko treći. On je to izneo i na konefernciji, tvrdeći da su se i on i kolegijum usprotivili „takvom pojačanju“, jer je u pitanju osoba koja se nalazi i pominje u nekim njihovim predmetima zbog sukoba interesa. Iako nije spomenuo ime, svima je bilo jasno da je u pitanju Brankica Marić, bivša desna ruka Nenada Stefanovića, koja je nakon rampe za JTOK, otišla u advokate i pod sumnjivim okolnostima postala član kragujevačke komore – tvrdi izvor „Nove“ i dodaje:

– Pored očigledno „nelojalne“ rang-liste, upravo je odbijanje Marićeve bio dovoljan povod i pravi razlog za ukidanje celog konkursa. Na javnosti je da zaključi koliko je indikativno i simptomatično to što se sve to događalo dve nedelje nakon pada nadstrešnice, a sigurno će biti zanimljivo uporediti kandidate sa novog i ukinutog konkursa.

„Smenite me“

Sa druge strane, trenutak u kome je tužilac Milovanović prozvao predsednika Saveta Branka Stamenkovića, tvrdeći da je zloupotrebio položaj time što je mimo ostalih članova dao zeleno svetlo usvajanju Pravilnika o upravi u javnom tužilaštvu, ostavio je za sobom gorak ukus na pomisao da neko ko predsedava telom koje treba da garantuje samostalnost svih javnih tužilaca, postupa mimo zakona. Kao objašnjenje zašto je to uradio, Stamenković je kazao da je „bio cajtnot“ te da je u vreme kada Savet nije mogao da se sastane, od njega zahtevano mišljenje koje je on onda samoinicijativno uputio ministarstvu.

U pomoć je pokušala da mu priskoči „istaknuta pravnica“, inače službenica BIA Jelena Glušica, koja je navela da se pomenutim pravilnikom bavilo Ministarstvo pravde, pokušavajući da umanji značaj mišljenja VST, koje je ovde izostalo. Pošto tužilac Milovanović nije odustajao od činjenice da to nije smelo da se dogodi, iz Stamenkovića je, prepoznatljivim tonom, progovorio predsednik republike:

„Ne mogu da prihvatim da sam radio nezakonito, ako mislite da jesam, izvolite, pokrenite postupak za moje razrešenje sa mesta predsednika Saveta. Mogu i sam da vam ga ponudim, pa izvolite onda nek se na sednici glasa o poverenju meni. Ja nema problem s tim.“