Ovih dana ponovo je u žiži, nakon što su dvojica univerzitetskih profesora u jednoj emisiji na albanskoj televiziji pozvali na njegovo rušenje. U kosovskoj javnosti – političkim, akademskim krugovima, kao i među pojedinim nevladinim organizacijama, godinama se zagovara ova ideja o rušenju, ali i o tome da se ovom hramu promeni namena ili da se ukloni iz vlasništva Srpske pravoslavne crkve – uz obrazloženje da je reč o “nasleđu Miloševićevog režima”.
.ice-box { –ice-box-color: #c00; }
– Hram Hrista Spasa u Prištini je najviše napadan verski objekat u Evropi u poslednjih 25 godina. Tamo je bio javni klozet, tamo su postavljane mine, tamo su pisani pogrdni nazivi, tamo su živeli prosjaci i skupljali smeće, tamo su organizovane demonstracije, protiv hrama su govorili od Hašima Tačija do poslednjeg profesora na univerzitetu, tamo su se organizovale studentske demonstracije, pomagala je policija, sekli su se ključevi i katanci, tamo su izbacivani ljudi. Tamo nam je na kraju zabranjeno da dolazimo. To je hram prištinskih Srba i nastoji se svim silama da on nestane – rekao je književnik i pisac Živojin Rakočević.
Na izjave albanskih profesora reagovala je i Eparhija raško – prizrenska, ocenjujući ih kao zapaljive, opasne i kao otvoreni poziv na uništavanje verskih objekata. U saopštenju se upozorava da takve poruke podstiču mržnju i ugrožavaju suživot.
“Ovo pokazuje njihov stvarni odnos prema Srbima”
Momčilo Trajković, koji je u vreme pokretanja inicijative za gradnju Hrama Hrista Spasa u Prištini bio potpredsednik Vlade Srbije, poručuje da odnos albanske javnosti prema ovom hramu otkriva njihov stvarni odnos prema Srbima – i da bi njegovo rušenje bila jasna poruka da za Srbe u Prištini više nema mesta.
– Odnos prema toj crkvi će biti odnos prema zajedničkom životu Srba i Albanaca, insistiranje na rušenju hrama ja u stvari produbljivanje međunacionalne mržnje, koja ne bi donela nikome dobro – smatra Trajković.
Ali, iz albanskog dela društva reakcija nije bilo.
– Niko nikada u proteklih 25 godina, nakon svih napda, nakon snimanja spota jedne gole albanske pevačice nije izašao ispred tog hrama i rekao – ljudi, nemojte ovo raditi, zadržite minimum pristojnosti. Niko iz nevladinog sektora, političara, profesora univerziteta, niko nikada. Postoji taj neverovatni društveni, nacionalni konsenzus da se skloni taj zlatni krst iznad Prištine i da se skloni zapravo bilo kakvo sećanje na 40.000 Srba koji su tu živeli – dodaje Živojin Rakočević.
Pozivi na rušenje Hrama Hrista Spasa u Prištini
Kosovske vlasti zabranile okupljanja u Hramu
Od 1999. godine, Hram Hrista Spasa bio je zaključan, zapušten i van funkcije – bez dozvole za verska okupljanja.
Ipak, uprkos svemu, Srpska pravoslavna crkva i nekoliko vernika uspeli su da 2017. godine održe prvu liturgiju – tiho, rano ujutru i bez najave. Liturgija je ponovljena i 2021. godine, ali su kosovske vlasti ubrzo nakon toga zabranile svako dalje okupljanje.
U međuvremenu, traje spor između Srpske pravoslavne crkve i Univerziteta u Prištini, koji tvrdi da je hram izgrađen nelegalno, na univerzitetskom zemljištu. Predmet se i dalje nalazi pred Osnovnim sudom u Prištini.