Komrakov je bio urednik informativnog programa RTS tokom 5. oktobra, kada je grupa građana pokušala da se fizički obračuna sa njim prilikom preuzimanja RTS.
.ice-box { –ice-box-color: #c00; }
Šta se desilo tog petog oktobra?
Deo odgovora se krije u njegovim memoarima. Prema njegovom svedočenju, kada su ga pronašli u zgradi RTS, plan je bio, kako su mu rekli, da ga zapale i bace sa trećeg sprata. Onda je, navodno, naišao Čeda Jovanović i rekao im otprilike: “Mi nismo ubice, ne bacamo zapaljene ljude s trećeg sprata. Bolje ga bacite s prvog sprata nezapaljenog“.
Odveli su ga u podrum zgrade RTS gde je u kameru snimio poruku za svoje dotadašnje poslodavce.
– Ja vas preklinjem, u ime časti srpskog naroda, da se prizna pobeda ovog naroda, da se prekinu ovi neredi, da nikad niko više ne pogine, da nikad Srbin na Srbina ne udari, i da živimo kao sav normalan svet. Preklinjem vas svojom čašću i svojim poštenjem. Želim da kažem da televizija dalje nije u stanju da dalje emituje program, narod je došao u svoju televiziju! – rekao je Komrakov.
Posle toga su ga odveli u Skupštinu grada Beograda, gde je bio štab DOS i, prema njegovim memoarima, pojavio se glumac Sergej Trifunović koji ga je ponudio cigarom i rekao mu: “J*** ga burazeru, šta da ti radim. Radio si šta si radio. Ali važno je da ti je glava na ramenima“.
Sutradan je, 6. oktobra, Komrakov je po sopstvenom svedočenju hteo da ode do zgrade televizije, ali su mu zabranili lekari i porodica.
– Od šestog oktobra, kako biva kod nas Srba, prvo me je izdao moj venčani kum a zatim je knjiga mojih slavskih gostiju počela naglo da se kruni. Kum mi nije došao na Svetog Nikolu 19.12.2000. godine – napisao je Komrakov u memoarima.
Bio je predsednik Udruženja novinara Srbije od 1996. do 28. oktobra 2000. godine. Odlukom Suda časti isključen je iz udruženja 8. februara 2001. godine.
Posle bolovanja koje je otvorio na RTS nakon petooktobarske revolucije, Komrakov je raspoređen na radno mesto u Zvečkoj kod Obrenovca, demantujući navode medija da radi kao “poljar na njivama” čuvajući predajnik, već je, kako je rekao, “raspoređen na radno mesto samostalnog stručnog saradnika u Poslovnoj jedinci Pravni, kadrovski i opšti poslovi RTS”.
Javnost nije bila blagonaklona prema njemu jer je slovio da je bio među onima koji su znali da će RTS biti bombardovan, što je on negirao. Kasnije je napisao je dve knjige koje se odnose na taj period, i tu tvrdeći da nije znao šta će se dogoditi.
Biografija Milorada Komrakova
Komrakov, koji se novinarstvom bavio više od 40 godina, rođen je 7. juna 1955. godine u Vršcu. Završio je 11. beogradsku gimnaziju i Fakultet političkih nauka u Beogradu.
Objavljivao je u Politikologu, Studentu, Indeksu 202, Radio TV reviji, NIN-u, Programu 202 Radio Beograda, a od 1979. do 2002. godine bio je zaposlen u Informativnoj redakciji Televizije Beograd – odnosno RTS-u..
U televizijskom novinarstvu prošao je sve, od “cepanja teleksa”, izveštača, reportera, urednika emisija, do glavnog i odgovornog urednika.
Uredio je i vodio najviše TV dnevnika u poluvekovnoj istoriji TV Beograd.
Dobitnik više novinarskih nagrada i priznanja
Godine 1989. Udruženje novinara Srbije dodelilo mu je nagradu “Svetozar Marković” – zato što je na najupečatljiviji način, bivajući više od svedoka događaja, saopštio istinu o suptilnim i specifičnim oblicima kontrarevolucije u AP Kosovo i Metohija.
Godine 1996. Udruženje novinara Srbije dodeljuje mu nagradu “Dimitrije Davidović” – za dugogodišnje uređivanje centralnih informativnih emisija Televizije Beograd i Radio-televizije Srbije. Dobitnik je i više godišnjih nagrada Televizije Beograd i Radio-televizije Srbije.
Bio je urednik Udruženja novinara Srbije od 1996. do 2000. godine. Napisao je osam knjiga: “Moj šesti oktobar”, “Peti oktobar u RTS-u”, “Bombardovanje RTS – moja istina”, “Lov na peti oktobar”, “Ubica iz Vuhana”, “Maske su prebrzo spale”, “Korona se otrgla kontroli” i “Tajne Titanika”.
Poslednjih nekoliko godina na TV “Tanjug” vodio je vikendom Jutarnji program sa Zoranom Ostojićem.