Vladimir Pejić, izvrši direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja “Faktor plus”, kaže da mu se čini da opozicija nastupa stihijski.
– Mora da postoji neki cilj unutar opozicije, ne može samo da se čeka prilika pa onda da se sve iz korena menja. Mora da postoji plan. Izgleda da i oni sami osećaju pritisak, ali i da im ga simpatizeri nameću. Oni se osećaju kao da su uvek u obavezi da učine nešto i onda u nekim situacijama budu nepravedni prema sebi. Ako krenu u šetnju, stigne ih kritika da troše energiju, ako krenu u akciju onda kreću napadi da su nasilni – kaže Pejić.
“Političari da podnesu najveću žrtvu”
Nebojša Zelenović je ovu ideju dao u svetlu tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu. Rekao je da stranka “Zajedno“ traži i insistira, “još od krađe na izborima, da svi zajedno moraju da uđu u zajednički generalni štrajk i da sve mora da stane”.
– Verujemo da se poverenje građana može vratiti. Mi hoćemo da razgovaramo sa svim društvenim grupacijama, da se dogovorimo da advokati ne idu na suđenja, da se ne ide u škole, da razgovaramo sa svima, ali i da političari više ne učestvuju u radu institucija i na taj način daju legitimitet vlasti. Političari moraju da podnesu najveću žrtvu – rekao je Nebojša Zelenović.
Ovaj predlog ne čujemo prvi put. Nešto slično je govorio i Savo Manojlović ispred svog pokreta “Kreni promeni” posle izbora u junu. Predlagali su da, kako su rekli, “zbog očigledne manipulacije glasovima i biračkih zapisnika u Beogradu i Nišu”, opozicione stranke iz ovih gradova kao i iz republičke skupštine, napuste parlament. Ali su na kraju odustali, jer je, kako su saopštili, ostatak opozicije svuda učestvovao u radu.
Vladimir Pejić se pita šta se sada time dobija.
– Ne može da se na dva tri meseca pravi generalni štrajk, mora nizom akcija da se dođe do rezultata. Nije lako biti dosledan. Daju se izjave čisto da bi bile provokativne za glasače i da bi se reklo nešto novo, ali onda treba to i održati. Mora da postoji ideja i šta posle toga. Da se ima malo više zrelosti, mudrosti i da se razlikuje od “običnih” građana jer nije isto biti političar i građanin. Ipak političari imaju mnogo veću odgovornost – kaže Pejić.
A šta kaže opozicija?
DS: Treba razmotriti drugačije vidove borbe
Dragana Rakić, narodna poslanica Demokratske stranke, nije decidno odbila ovaj predlog.
– Cilj opozicije mora biti da smeni režim koji je devastirao naše društvo, režim koji je najveći neprijatelj građana Srbije. Zato svaka aktivnost opozicije mora imati za cilj smenu vladajućeg režima. Očigledno je da dosadašnji pristup ne daje željene rezultate, tako da treba razmotriti drugačije vidove borbe – rekla je Rakić za “Blic”.
PSG: Nepromišljeno i neozbiljno
Pavle Grbović, lider Pokreta slobodnih građana, nema dobro mišljenje o ovoj ideji.
– Ideal kom naprednjačka vlast teži jeste Srbija bez opozicije, što podrazumeva i jednostranački parlament. Činjenica je da vlast već nedeljama beži od skupštinskih sednica jer ne želi da dopusti debatu niti da se na Javnom servisu čuje istina, da se predstavi alternativa, da se iznesu činjenice i da se jasno govori o odgovornosti zbog zločina u Novom Sadu. Naravno da svi znamo na koji način oni upravljaju tim sednicama i ko ima većinu za izglasavanje, ali je još važnija istina da su te sednice jedini kanal putem kog do građana koji žive u medijskim zabludama može da dopre istina. To je jasno svakome ko iole ozbiljno razmišlja o politici i zbog toga takvi predlozi deluju nepromišljeno i neozbiljno – rekao je Grbović za “Blic”.