Vučić je, između ostalih, izdvojio pismo jednog dečaka.
.ice-box { –ice-box-color: #c00; }
– Slušajte sad ovo ozbiljno pismo. Zovem se Ilija Jeftić, imam 13 godina i došao sam da vas podržim u borbi za Srbiju. Ja se bavim politikom i istorijom i znam da neću imati boljeg predsednika. Imaš 13 godina, Ilija, samo da ti učiš – kaže Vučić.
Građani su pisma i poruke, kao i predloge za ime pokreta, ostavljali na štandovima koji su postavljeni u okviru sabora “Ne damo Srbiju”, na platou ispred Narodne skupštine Srbije.
Osim štandova na kojima su građani mogli da pristupe pokretu, tu su i štandovi na kojima su se predstavile Pošta Srbije, Banka Poštanska štedionica, Ekspo, ali i lokalne samouprave Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je sinoć tokom centralnog skupa da se časna i poštena Srbija podigla i da neće više da trpi maltretiranje, kao i da hoće da se bori demokratski i mirno, ali da se više nikoga ne plaši.
Izneo pet zahteva na saboru
Vučić je izneo i pet zahteva od kojih je prvi da nadležni organi i institucije u okviru svojih nadležnosti pokrenu odgovarajuće postupke i preduzmu mere kako bi se uspostavio red i mir u državi i da se uspostavi puno poštovanje ustava i zakona i osigura bezbednost Republike Srbije i njenih građana.
Drugi zahtev je da se utvrdi pravna odgovornost svih lica koja su učestvovala u vandalskim nasrtajima i napadima na građane prilikom njihovih mirnih okupljanja u Srbiji, a naročito da se otkriju i kazne počinioci, podstrekači i pomagači divljačkih napada na mirno okupljene građane u Nišu 21. marta 2025. godine.
Pod tri, naveo je Vučić, da se svakom đaku i studentu omogući da se školuje i studira ukoliko to želi, a pod četiri da se otkriju počinioci, podstrekači i pomagači u vršenju aktivnosti koje podrazumevaju napade na vitalne državne institucije i objekte i da se spreči preduzimanje takvih aktivnosti u budućnosti.
Peti zahtev je da se spreči svaka aktivnost kojom se samovlasno i protivpravno parališe privredna delatnost i onemogućavaju građani da sprovode svoje životne aktivnosti na uobičajeni način, usklađen sa javnim poretkom u kojem svako može da računa na to da će mu u demokratskom društvu država zaštititi vitalne životne interese.
(Tanjug)