Spisak zvanica još nije poznat, a prisustvo na Crvenom trgu za sada su potvrdili slovački premijer Robert Fico i srpski predsednik Aleksandar Vučić. Da li se upozorenje Kaja Kalas više odnosilo na države članice EU ili na one koje to tek treba da postanu poput Srbije? Koje bi, takođe, bile sankcije i kako bi to uticalo na evropski put Srbije?
.ice-box { –ice-box-color: #c00; }
Treba li uopšte događaj od pre 80 godina gledati kroz prizmu današnjih dešavanja u Evropi ili ih treba posmatrati odvojeno? Istoričar i doktorant na Fakultetu političkih nauka Stefan Radojković kaže da današnja situacija utiče na tumačenje istorije, bez obzira na činjenice koje su se desile.
– Kao i svako tumačenje istorije, istorijskih događaja, tako i ovo, Dan pobede nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu, današnja situacija utiče na njeno tumačenje, bez obzira na činjenice koje su se tada desile i ako bismo objektivno gledali ko je najodgovorniji za slom Trećeg rajha. Dosta toga se menja, svakodnevno ili svake nedelje imamo neke nove vesti i promene. Što se tiče odnosa Evropske unije, pogotovo administracije u Briselu, mislim da se tu stvari prema ovom sukobu u Ukrajini i prema ovom Danu pobede neće ništa promeniti, to jest, ne menja se ništa, iako se opet u odnosima Vašingtona i Moskve svašta promenilo od dolaska novog predsednika u Belu kuću – rekao je Radojković za “Euronews Srbija”.
Dodaje i da kako ćemo mi reagovati na sve to, to mora da bude posledica, dobre procene, spoljno-političke procene u Ministarstvu spoljnih poslova.
– Ali barem što se mene tiče kao istoričara, smatram da bi trebalo da imamo predstavnike na ovoj paradi iz prostog razloga zato što je srpski narod bio na strani pobednika, dao je jako velike žrtve za pobedu u Drugom svetskom ratu, iako je ovaj front na Balkanu bio od marginalnog značaja – rekao je Radojković.
Marko Savković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove kaže da bi bilo dobro da Srbija bude predstavljena na nižem nivou i da nema načina da se objasni partnerima u EU zašto bismo mi bili tamo na nivou predsednika Republike, ali i da se ne može porediti pozicija Srbije sa pozicijom bilo koje članice EU.
– Članica EU može to uraditi, to je potpuno drugačija pozicija. Srbija, ako je i dalje rešena da nastavi sa EU integracijama u ovom kontekstu kakav je sada, ne može. Da li je to sada u redu ako se pogledaju ogromne nepojmljive žrtve koje je ruski narod i drugi narodi podneli za vreme Drugog svetskog rata, svakako nije, ali prosto ovo je jedno vreme u kome se sve gleda kroz postupke ruskog rukovodstva sada u Ukrajini – rekao je Savković.
On je podsetio i da “je uprkos pozivima na primirje za vreme uskršnjih praznika Rusija konstantno napadala Ukrajinu”.
– Dakle, da imamo veliki broj civilnih žrtava u napadima koji nisu bili na vojne mete, makar tako ne deluje. Sve treba gledati i kroz tu prizmu iz ugla zemalja članica EU – rekao je on.
“Uvek je 9. maj bio problematičan”
Na pitanje da li bi ovo bio pokušaj da se spoljna politika Srbije disciplinuje, Radojković kaže da je to tema već dugi niz godina – uskladiti spoljnu politiku Srbije sa spoljnom politikom EU.
– Pitanje je da li mi to treba da radimo i povodom ovog simboličnog datuma. Uvek je 8. i 9. maj bio problematičan u odnosima Evrope i Rusije čak i pre ukrajinske krize, dakle ovo nije ništa novo samo što je sad zaoštrena situacija između Evrope i Rusije pa je sad, naravno, sve podignuto na daleko veći nivo – kaže Savković.
On dodaje da je u tumačenjima 8. i 9. maja bilo problema čak i od 2006. godine.
– Što kroz neke deklaracije koje su donesene što u Savetu Evrope, što od nekih članica Evropske unije, od tumačenja toga da li je to Dan Evrope ili Dan pobede, pa onda Evropljani slave Dan pobede kao 8. maj, a Rusi kao 9. maj, zbog razlike u vremenskoj zoni, u stvari kad je potpisivano u Berlinu i tako dalje. Ja bih se saglasio tu sa kolegom, moje neke prve asocijacije na to ko bi mogao da ide, to su verovatno Aleksandar Vulin i Ivica Dačić, da će poslati nekog, kao što kolega rekao, ko ipak nije predsednik Republike Srbije, da bi na taj način pokušao da zadovolji tu politiku neutralnosti – naveo je Radojković.
Savković kaže i da zbog toga smatra da predsednik Srbije neće otići u Moskvu.
– Pretpostavljam da neće otići iz razloga koje smo sada naveli. Međutim, s druge strane, odnosi se tako razvijaju i mislim da su se nekako odnosi Srbije sa tim takozvanim političkim zapadom, a tu ubrajam i EU, toliko zakomplikovali sada u jednoj situaciji gde imamo na neki način ne zamrznut proces evropskih integracije, ali on se prosto ne odvija više. Teško ga je čak nazvati da on ima i neki svoj tempo, da ima neku dinamiku. Možda čak i ne bi bilo na kraju iznenađenje da ipak ode, ali ja lično ne verujem da će se to desiti – rekao je Savković za “Euronews Srbija”.
Posledica (ne)će biti
Kada je reč o tome da li bi Srbija mogla da snosi eventualne posledice ukoliko predsednik ode na paradu u Moskvu, Savković je govorio i o činjenici da pregovori sa Evropskom unijom stoje.
– Ja ne vidim da se oni odvijaju. Nemaju oni trenutno veze sa spoljnom politikom. Dakle, konkretno, imamo zahtev iz mape puta koji se tiče REM. Taj zahtev nije ispunjen. Sigurno da naše spoljno-političko pozicioniranje ne pomaže u tome. Ali nije novo. Ono je samo jedan, da kažem, faktor za koji ja sad lično smatram da nije primaran. Tu je, predstavlja određeni problem, ali ne smatram ga primarnim – rekao je on.
Radojković kaže da bi EU verovatno izdala saopštenje, izrazila zabrinutost i žaljenje, ali ne bi se tu menjalo previše.
– Naravno, to bi možda bilo iskorišćeno u ovim nekim prepucavanjima, u smislu ovih info ratova koje se vode za podršku ukrajinskoj strani u ratu ili, na primer, podrška za stavove u Evropskoj uniji. Oni mogu nama da prete, to može da se odrazi i ne mora da se odrazi na nas, ali prosto nema nekih posledica ako bi se, doduše, ne verujem da bi se ta pretnja uputila samo nama, verovatno bi bio cilj da se malo disciplinuje i članstvo Evropske unije, ali isto tako nama pretiti, to je nekako, kako da kažem, jeftino je, besplatno je. Tako da, u tom smislu, ne verujem da će imati nekih težih posledica i da bi nešto dijametralno dovelo do ne znam kakvih obustava našeg pridruživanja i tako dalje – istakao je on.
Na pitanje da li bi Kaja Kalas u slučaju odlaska u Moskvu mogla da otkaže svoje putovanje u Beograd, koje je najavila za kraj maja, sagovornici su saglasni da se to neće desiti. Od velikih tema, kako ističe Savković, ostalo joj je da se bavi pitanjem KiM, ali i BiH.
– Verovatno će se baviti dijalogom Beograda i Prištine, koji takođe, kao što dobro znamo, stoji. Pričaće o Bosni, zato što se to uvek negde očekuje, i o toj famoznoj regionalnoj stabilnosti. Razgovaraće o tom našem spoljno-političkom usklađivanju i svakako će se osvrnuti na unutrašnju političku situaciju u onoj meri u kojoj to prosto format razgovora bude dozvoljavao. Ali, generalno, mislim da su oni uradili dobru stvar time što su odložili posetu prosto svesni da i u Beogradu i u Prištini situacija prošlog puta, kada je dolazila u region, nije baš bila povoljna za posetu – istakao je Savković.