Vojni analitičar Vlade Radulović, ističe da je reč o produbljivanju vojne saradnje dve zemlje, posebno u oblastima vojnog obrazovanja, obuke i vojno – tehničke saradnje od kojih će Srbija imati konkretne koristi.
.ice-box { –ice-box-color: #c00; }
– Ovi sporazumi obuhvataju različite aspekte, uključujući vojno – vojnu saradnju, obuku, zajedničke vojne vežbe i vojno obrazovanje. Takođe, sporazumi predviđaju saradnju u oblasti vojnog zdravstva, ali i dodatno unapređenje vojno – tehničke saradnje, naročito u segmentu vojne opreme i neoružanih sredstava – rekao je Radulović za “Euronjuz Srbija.
Drugačiji stav ima Srećko Đukić, nekadašnji ambasador Srbije u Belorusiji. On za “Blic” kaže da će vojni savez izazvati mnogo više pitanja nego što se može dati odgovora.
– Prvo pitanje jeste kako jedna vojno neutralna zemlja može stupiti u vojni savez i dalje ostati neutralna? Zašto onda ne uđe i u NATO, ili ODBK, ili neki treći savez? Očito, vojni savez označava kraj vojne neutralnosti. To je ozbiljna koncepcija promena srpske odbrambene politike. Po svom duhu, po svojoj koncepciji, neutralnost je odbrambena koncepcija i sama neutralnost po prirodi stvari brani neutralnu zemlju, ako je ta neutralnost savršeno uvedena u međunarodne odnose Srbije, registrovana i priznata u OUN – kaže Đukić.
“Ne utiče na neutralnost Srbije”
Paraf na dokument u oblasti odbrane između Srbije i Mađarske u Palati Srbije potpisali su ministri odbrane dve zemlje, Bratislav Gašić i Krištof Soloj – Bobrovnicki.
Nakon toga, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je to korak bliže vojnom savezu dve zemlje, ali da se o tome pitaju i mađarska strana, kao i mađarski i srpski parlament.
Došao je u specifičnom momentu, nedelju dana nakon što je objavljena deklaracija o vojnoj saradnji Hrvatske, Albanije i Kosova, koja je u Beogradu dočekana sa kritikama.
I pored toga, Đukić postavlja pitanje otkud to da je Budimpešta zainteresovana za ovaj korak.
– U slučaju vojnog saveza sa Mađarskom, sa kojom smo takođe imali gorku prošlost, kao sa još nekim susedima, zašto bi ovaj savez bio potreban Mađarima kada su oni u EU i u NATO – pita se Đukić.
Radulović, međutim, kaže da je reč o bilateralnom sporazumu sa državom članicom NATO, ali da to ni na koji način ne može da utiče na poziciju vojne neutralnosti Srbije.
– Mađarska nije saveznik. To što je Mađarska članica NATO, Evropske unije, nema to nikakve veze. Reč je o bilateralnom sporazumu i produbljivanju bilateralne saradnje. Možda će sutra Srbija biti članica nekog od saveza, pa ćemo onda to objašnjavati da li smo odstupili, odnosno, ako budemo postali, onda će definitivno i de facto biti to da smo odstupili, odnosno, promenili našu politiku u tom segmentu. Za sada, dakle, iz te perspektive posmatrano, produbljivanje saradnje, odnosno, bilateralni sporazumi sa Mađarskom ili bilo kojom drugom zemljom članicom, bilo NATO, bilo ODKB, bilo nekog drugog saveza, zapravo, ne dovode u pitanje našu poziciju i to je prosto tako – rekao je Radulović.
“Korisno za srpske MIG-ove i oklopna vozila”
Što se tiče konkretne koristi od saradnje, Radulović daje prvi primer – korišćenje mađarskih borbenih aviona MiG-29 u Srbiji.
– Ovi avioni, koji su ranije bili u upotrebi u oružanim snagama Mađarske, sada se koriste kao izvor rezervnih delova za održavanje srpskih MiG-ova 29. Ovaj potez omogućava Srbiji da produži operativni vek svojih letelica, budući da Mađarska koristi švedske Gripen avione – istakao je Radulović.
Dodaje još jedan slučaj – sovjetsko borbeno vozilo BTR koje je bilo deo mađarskih oružanih snaga.
Kaže da iako se ova platforma smatra zastarelom u savremenim vojnim operacijama, interes Srbije za ovo vozilo leži u njegovom topu, koji može biti iskorišćen za modernizaciju srpskih borbenih vozila pešadije ili drugih oklopnih jedinica.
– Saradnja Srbije i Mađarske u vojno-tehničkom segmentu posebno se oslanja na razmenu i adaptaciju sovjetske vojne tehnike, koju obe zemlje imaju u svojim arsenalima. Srbija na taj način može nadograditi svoje postojeće platforme i obezbediti dugoročnu operativnost svog naoružanja. Očekuje se da će u budućnosti ovi sporazumi doneti dalju konkretizaciju saradnje i omogućiti modernizaciju srpskih oružanih snaga uz korišćenje resursa koji su ranije bili deo mađarskog vojnog sistema – zaključuje Radulović.