Čika Dragan, kako su ga deca iz “Ribnikara” zvala, na crtežu jednog deteta prikazan kao superheroj, sa crvenim plaštom i uz natpis “naš najbolji drug”. Dragan Vlahović, radnik obezbeđenja, ubijen je u masakru 3. maja u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” sa još devetoro dece.

Njegova sestra Radica juče je objavila potresnu poruku, čestitavši bratu „drugi nebeski rođendan“.

Dragan bi, da je živ, danas napunio 55 godina.

„Miki moj, brate moj, dušo moja, oko moje plavo… Srećan ti 2. Nebeski rođendan! Živiš kroz snove, kroz sećanja, kroz uspomene… Postojiš u svakoj suzi koja padne, u svakom trenu kad ti ime izgovorimo. Ne mislimo na tebe samo kada ne dišemo“.

I Slavica, druga Draganova sestra posvetila mu je pesmu:

„Našem Draganu-Mikiju,

Vreme neumitno prolazi..

Vreme ne leči…

Koliko puta sam pokušala da zaustavim misao, da sve stane…

Ali, vreme neumitno prolazi…

Rane su duboke.

Ne zaceljuju.

Smestili smo te Miki moj, dušo naša divna, u taj ranjeni deo srca kao neprebol.

Miki moj, brate moj, bliže se rođendani moj i tvoj.

Misao da ni ove godine nećemo moći da te zagrlimo produbljuje bol i tugu..

Misao da neću moći da se zagledam u oči tvoje, boje nebeskog plavetnila, dok mi čestitaš rođendan i šališ se na račun mojih godina(jer ja sam od tebe starija punih sedam godina),mami mi i osmeh i suze..

Kako se utešiti u ovim danima kad sećanja naviru, kad uspomene izviru..

Ne pomažu ni suze, ni nemi vrisak.

Kako sve to podneti a da srce ne zadrhti, da još jače ne zaboli..

Toliko toga bih imala da ti pričam…

Miki moj, brate moj, ponos što si naš je samo malo uteha.

Srca su nam ranjena zauvek.

Ti si ponosu naš, u našim ranjenim srcima zauvek.

Volimo te Miki, dušo naša divna, zauvek“.

Laknulo nam je kad je prešao da radi u školu, verovali smo da je siguran

„Verovali smo da je siguran, okružen decom“

Dragan nije imao svoje dece, ali je voleo svu školsku decu i ona su volela njega. U septembru 2013. godine počeo je da radi u „Ribnikaru“, školi koja ima više od 1.000 đaka. Plašilo ga je samo jedno, da li će moći da zapamti imena sve dece. Vrlo brzo je svako dete znao po imenu, ispričala je njegova sestra Radica za BBC na srpskom.

Radica kaže da su ga svi obožavali i opisuje ga kao čoveka koji je „uvek spreman za šalu, pun vedrog duha, miran, staložen, velikog srca, nervozan samo kad Partizan izgubi“.

Pre nego što je počeo da radi u školi, Dragan je bio zaposlen u obezbeđenju ambasada.

„Nama je laknulo kada je prešao u školu. Nije vam svejedno, radi noću, provodi vreme u onoj kućici na ulici. Ovde smo verovali da je siguran, okružen decom“, kaže Radica.