Kako to u Srbiji obično biva odgovori se traže preko kolena i rešenja se traže odmah. Poraz od Danske na šokantan način u samo dva dana potpuno je izokrenuo sve naglavačke.
Nešto je trulo u državi… Nažalost, Srbiji. Hamlet ovog puta vredi baš za nas… Sa neke strane, kada se udaljite i izopštite i zaboravite nacionalni naboj čak bi se trebalo i diviti kako je dozvoljen ovakav preokret. Dozvoljen zato što je Danska bila klinički mrtva najmanje tri puta. I nekako je uspevala da se vrati.
E, sada bi trebalo postavljati pitanja. Na koja odgovor nećemo dobiti. Zašto nema predsednika TSS sa igračima, ali ni zvaničnog PR. Da li Savez ne može da obezbedi da čitava ekipa bude na okupu? Da li je moguće da Savez uspeva još jednom da propusti šansu da pomogne ovim mladim igračima i Novaku Đokoviću da postanu prvaci sveta. Kada je Novak bio na večitom derbiju sigurno nije očekivao da može da se desi ovakav potop.
Dakle, Savez je zakazao od početka. Da nije bilo trojice teniskih entuzijasta – verovatno ne bismo dobili ni izjave od igrača. A šta će nam, kad se Savez ponaša kao da tenis bez Đokovića i ne treba da postoji.
Selektor Viktor Troicki tvrdi da nije želeo da pruža šansu braći Sabanov u dublu koji su pompenzno najavljeni kao projekat Saveza još pre četiri godine jer su – debitanti.
To bi bilo okej da debitant u singlu Hamad Međedović nije srušio Holgera Runea prvog dana, a onda uz dubl igrao još jedan singl i to odlučujući.
Selektor navodi da su igrači tražili da igraju taj dubl, ali je utisak da je ovog puta mnogo značajnija bila uigranost nego sam kvalitet. Danski dubl je daleko od toga, uostalom time bi barem Miomir Kecmanović imao nešto više odmora pred meč sa Runeom u subotu. Braća Sabanov su verovatno najuigraniji dubl sveta jer su bili razdvojeni tek nekoliko sekundi od rođenja do danas (naravno, karikiramo i preterujemo, ali jeste činjenica da se savršeno poznaju).
Ovako je Srbija odlučila da stavi „sva jaja u jednu korpu“. Tako to kažu Englezi. Kada je sat vremena pre početka meča objavljeno ko će igrati dubl postalo je jasno da se ozbiljno rizikuje. Kecmanović je onda stavljen u situaciju da u singlu kasnije pokuša da ugasi požar, čast svakom, ali 12. na svetu ne može dva dana zaredom da dozvoli sebi poraze od goreplasiranih igrača. Rune je odjednom bio ona zver sa kraja 2022. godine…
Propustili smo tako dve šanse. Dubl, a onda i prvi singl. Sve je palo na pleća najmlađeg Međedovića. Nije bilo dovoljno što je na debiju dobio Runea, nije bilo dovoljno ni što je igrao dubl, već je odmah on morao i da rešava…
Kakav su pritisak stavili momku na vrat, a onda ga gledali kako se davi.
Dosta je veliki problem kada vidite čoveka kako tone da ne skočite da mu pomognete. Kada vidite da kuća gori valjda radite sve što možete da ugasite požar ili ako ste za to nesposobni zovete nekog ko može.
Ovog puta su svi ostali bez ikakve energije. O tome je malo pričao selektor i rekao da je pokušao da trgne Hamada, da je prepoznao momenat kada je počeo da pada. Videlo se to iz Srbije, a ne iz dvorane. Sada je trebalo uraditi nešto kao Danmarko Poceko. Napraviti skandal, haos, lom… Napraviti šta god samo uraditi nešto.
Preusmeriti bes navijača na sebe, opsovati sudiju, pa platiće taj TSS kaznu od 5.000 dolara ako mu to donese milion…
Niko nije uradio ništa… I tako smo ponovo ostali sa pričom da nema tenisa bez Novaka i da se džaba nadamo.
Hamad je tu najmanje kriv, iako je on izgubio od 149. na svetu. Izgubio je nakon što ga je bukvalno „ubio“, a onda je ušao u nepotreban sukob sa publikom.
Bio je to treći put da je Danska oživela. I to u jednom danu. Zaista previše, sada se postavlja pitanje šta dalje.
Da li ćemo shvatiti da moramo da ulažemo i u dubl, da li ćemo i dalje verovati u ovaj sastav ili nam je, na kraju dana, sve ovo sasvim u redu. Možda i ne zaslužujemo više…
