To su najvažniji pokazatelji istraživanja javnog mnjenja koje je u ovim delovima Srbije sproveo Evropski pokret u Srbiji, a u okviru projekta „Putokazi ka EU u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji“.
Ova dva regiona, kako se objašnjava, odabrana su za istraživanje jer su, kako pokazuju i rezultati poslednjeg popisa, najnaseljeniji regioni u Srbiji sa 1,8 miliona stanovnika, od kojih više od 280.000 čine mladi uzrasta od 15 do 29 godine, što je, kako se procenjuje, “populacija ključna za promene stavova prema EU integracijama”.
Podseća se, takođe, da su dosadašnja istraživanja pokazala da su mladi u Srbiji relativno dobro informisani o prednostima članstva u EU, posebno u oblastima obrazovanja, mobilnosti i interkulturalne razmene, te da je podrška među mladima za ulazak Srbije u EU porasla je sa 40 odsto u 2014. na preko 50 odsto u 2021. godini.
Istraživanje, koje je tokom leta sprovedeno u gradovima Zapadne Srbije i Šumadije, obuhvatilo je 483 ispitanika, među kojima su većina žene (271), širokog obrazovnog profila i svih radnih kategorija.
Na referendumu bi skoro 70 odsto bilo za EU
Na ključno pitanje “Kada bi se sutra održao referendum o pristupanju Srbije EU kako biste glasali”, 69 odsto njih bi bilo za, 20 procenata se izjasnilo protiv, 8 odsto ne bi izašlo na referendum, dok bi 3 procenta ispitanika bilo neodlučno po ovom pitanju.
Od onih koji bi bili protiv na tom referendumu, polovina kao razlog ističe “promenu tradicionalnih vrednosti i obrazaca ponašanja”, 21 odsto se protivi zbog “pojačanog priliva radne snage iz inostranstva”, dok 18 odsto kao razlog zašto bi glasali protiv navodi “odlazak članova porodice ili prijatelja/partnera u inostranstvo”.
Što se tiče polne strukture, muškarci su izraženije podržali ulazak Srbije u EU – 76,4 odsto njih bi glasalo za članstvo u EU u odnosu na 63,1 odsto žena. Kada je u pitanju obrazovanje ispitanika, čak 70 odsto onih sa srednjim i visokim su za Srbiju u EU, dok kod onih sa nižim obrazovanjem većina (55,6 odsto) je protiv.
Na pitanje “Zašto Srbija i dalje nije član EU”, kao glavni razlog navodi se spor napredak u sprovođenju reformi u zemlji (33,4 odsto), potom sledi nerešeno pitanje Kosova (21,6 odsto), ali i nepostojanje volje unutar EU za prijem Srbije (19,3 odsto).
Za nastavak evrointegracija više muškaraca, roditelja i najstarijih
Kada je u pitanju nastavak evrointegracija, većina ispitanika (55 odsto) u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji veruje da naša zemlja treba da nastavi taj put, 19,3 procenta smatra da bi taj proces trebalo zaustaviti, a značajan broj onih koje je istraživanje obuhvatilo (25,7 osto) je neodlučan ili nije siguran u svoje mišljenje.
Istraživanje je pokazalo da stavovi prema evropskim integracijama u najvećoj meri variraju u zavisnosti od starosne grupe ispitanika. Gotovo je neverovatan podatak da najveća podrška nastavku puta Srbije u EU dolazi od najstarije grupe – onih od 46 do 60 godina života, čak 62,8 odsto njih. S druge strane, mladi do 24 godine pokazuju najveću neodlučnost – njih 35,4 procenta.
Više je i muškaraca koji su dali podršku za nastavak evropskih integracija – njih 66 odsto naspram 46,1 odsto žena. I među roditeljima je veća podrška za EU – njih 61,1 odsto, u poređenju sa 46,3 odsto ispitanika koji nemaju decu. Očekivano, istraživanje je pokazalo da podršku nastavku evrointegracija u daleko većoj meri daju oni sa višim (62,9 odsto) i visokim obrazovanjem (58,9 odsto), u odnosu na 40 odsto onih sa nižim.
Ko je više putovao tamo, više je i za pristupanje EU
Zanimljivo je da su rezultati pokazali da podrška evrointegracijama direktno zavisi i od toga da li su se ispitanici i lično uverili u to kakav je život u EU.
Naime, u segmentu koji je obuhvatio pitanja vezana za to da li su turistički putovali u zemlje EU, 62 odsto onih koji su imali to iskustvo podržava nastavak puta Srbije u EU, dok kod onih koji nisu putovali u neku od zemalja EU njih 33 odsto ne podržava nastavak integracija.
Što su ispitanici obrazovaniji, to su više i putovali u EU – 85 odsto njih sa fakultetom u odnosu na 34,9 odsto onih sa osnovnom ili nezavršenom osnovnom školom, koji nikada nisu putovali u EU.
Zabrinjava, međutim, što je najveći procenat ispitanika koji nemaju želju za putovanjem u EU među mladima do 24 godine, skoro trećina, odnosno, 32 odsto.
Glavni motiv za pristupanje EU ekonomija
Da je ekonomija glavna motivacija za pristupanje Srbije EU, pokazalo je i ovo istraživanje, s obzirom na to da je 70 odsto građana Zapadne Srbije i Šumadije navelo da je unapređenje ekonomskog razvoj temlje najvažniji razlog za podršku priključenju Srbije evropskoj zajednici. Potom, kao navedene prednosti, slede unapređenje vladavine prava (9,2 odsto) i smanjenje nezaposlenosti (6,8 odsto).
Najveći procenat ispitanika smatra da će integracija Srbije u EU pozitivno uticati na različite aspekte rada i ponašanja lokalnih organa vlasti, posebno na otvorenost prema inicijativama građana (48,7 odsto) i informisanosti građana (47 odsto). Nešto manji procenat smatra da će proces integracije pozitivno uticati na korupciju (37,7 osto), stručnost službenika (41,2 odsto) i savesnost i odgovornost u radu (40,8 odsto). S druge stane, značajan deo ispitanika (preko 30 odsto) navodi da neće biti nikakvih promena, dok negativan uticaj očekuje manje od 10 procenata ispitanika.
Takođe, čak tri četvrtine ispitanika zna za postojanje EU fondova i podršku koje oni nude, prepoznajući potencijalne koristi za mlade, studente, preduzetnike, poljoprivrednike i osobe sa invaliditetom.
Mladi traže liderstvo, ne evropske vrednosti
Iako je istraživanje pokazalo da građani Zapadne Srbije i Šumadije većinom podržavaju nastavak puta Srbije u EU, konfuziju izaziva podatak da čak 66 odsto mladih iz ova dva regiona preferira autoritarni model vođstva u odnosu na demokratske procese, dok je njihova želja za članstvom Srbije u EU najniža u poređenju sa mladima u drugim delovima zemlje.
– Očigledno je da imamo veliku konfuziju među mladima koji, s jedne strane, kad ih pitate u istraživanju gde najčešće putuju navode zemlje EU, a ipak se opredeljuju protiv ulaska svoje zemlje u EU ili nisu sigurni ili nemaju dovoljno informacija. Zato želimo da se posebno obratimo mladima u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji i pomognemo im da razumeju sve dobre strane integracije naše zemlje u EU – konstatovala je Dragana Đurica, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbijii.
To potvrđuje i Maša Vračar iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), podsećajući na neke od glavnih nalaza “Alternativnog izveštaja o mladima” koje je ova organizacija predstavila u avgustu ove godine.
– I u ovom izveštaju vidi se da su mladi Zapadne Srbije i Šumadije najviše protiv ulaska Srbije u EU, od svih drugih vršnjaka u zemlji kao i da se u većem procentu opredeljuju za autokratiju a ne za demokratiju. Takođe, prema ovom izveštaju, skoro tri četvrtine mladih u ovom delu Srbije nije učestvovalo ni u jednom EU programu namenjenom mladima, koji je na raspolaganju mladima u Srbiji – rekla je ona.
Inače, projekat „Putokazi ka EU u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji“Evropski pokret u Srbiji sprovodi u partnestvu sa Evropskim pokretom iz Valjeva i Mrežom za ruralni razvoj iz Kraljeva. Projekat se realizuje u deset lokalnih samouprava: Kraljevu, Valjevu, Novom Pazaru, Gornjem Milanovcu, Užicu, Loznici, Kruševcu, Prijepolju, Ćupriji i Aranđelovcu.
